РУСИ, ВИ СТЕ РУСИ, НИСТЕ УКРАЈИНЦИ!

Време је да се сви врате руском народу који су жртве лажног националног идентитета

 

 

15. ОКТОБРА, 1914. године, у Сједињеним Америчким Државама се први пут појавио еуфемизам  “украјински народ”. Процес поделе Руса у Украјини и појава такозваног “украјинског народа” је строго документован,  у “про-украјинским” изворима. По први пут, овај еуфемизам је рођен у Сједињеним Државама,15. октобра, 1914. године, – то је два месеца после избијања Првог светског рата, када је у дубинама Јудео-протестантске “елите” коначно формиран план за разбијање јединственог руског народа и руске империје.

 

 

 

 

ЈЕЗУИТИ ПРОТИВ РУСКИХ ПРАВОСЛАВАЦА

 

Као што смо рекли, неспорна историјска чињеница је да до 17. века, није било ни Малорусије  ни “Украјине” или “Украјинаца”. Ова област, која је рано припадала Кијевској Русији, била је настањена од стране руских православних народа који су били под строгим двоструким угњетавањем од стране домаће властеле и јеврејске контроле, док на истоку нису имали никакве утврђене границе.

 

 

 

 

Период утврђења Брестке уније, коју су развили језуити као средство поделе руског народа, посебно међу Белорусима и Малорусима у 17. веку, унијатски архиепископ Полоцки и Витебски, Јосафат Кунцевич успоставили су прави религијски терор: у свим храмовима, црквама и манастирима православним, под претњом смрћу, забранили су  православним свештеницима служење, чак и појављивање близу цркава. Становништво Витебска је  једногласно је одбило да се повинује КУНЦЕВИЧУ, готово да се цело људство побунило и одмаздом и линчом су му се одужили († 1623).

(Сутрадан, Рим је Кунцевича  прогласио “блаженим”. И у 1923. години, папа Пије 11. је издао посланицу позива Кунцевич “Свети Свештеномученик” и додаје да такви примери “светог живота” треба да “промовишу јединство свих Хришћана “[1] – у овој теми ћемо се вратити у тренутку).

Међутим, “искуство Кунцевич ” је дало “индулгенцију*” јеврејском кругу у контролисању пољског племства – почели су да одузимају кључеве цркве православним свештеницима како би их “рентирали ” за услуге. Тa злоупотреба над Православљем постала је једна од главних разлога за побуну “на челу са Б. Хмељницким”, што је резултирало да су обале Дњепра веома брзо очишћене од “ефикасних менаџера из јудаизма” (види. К.Мямлин«Трансформации Золотого Тельца. История всепольского кагала»,  ).

Под контролом поменутих “ефикасних менаџера”,  Пољска се у 18. веку фактички распала, (а затим у потпуности престала да постоји), већина руског народа се уједињује  са Русијом, али неки су остали под Аустријом.

Треба напоменути да је Аустрија интензивирала процес “украјинацизације” наследивши Галицију до краја 19. века – као и то да су се неки политичари у Бечу  надали да заузму подручја око Дњепра. Преко медија је објављивана “сведомовина” Галиција и малорусима је  бачена идеја о стварању државе “Украјина” од Карпата до Волге и Кавказа.

Дакле, “швајцарски борац из московске окупације”, М. Драгоманов, је  1881. године, док је боравио у Женеви – то је  “емигрантска Мека” – објавио рад “Историјска Пољска и великоруска демократија”, у којој је сањао о стварању неке врсте гета у Галицији: “Нарочито Пољаци, Украјинци и Јевреји могу наћи своје поље активности у Галицији. Тамо ће наћи чак рудиментне зачетке организације међу радницима, захваљујући се на  иницијативама неких украјинских писаца. Тамо, у Галицији, могу се формирати и испробавати кадрови  пољско-украјинско-јеврејских друштвених организација, које би, уз успостављање политичке слободе у Русији, могле бити директно проширене на целу југозападну регију” (овај модел је нама у Србији веома добро познат и он је био спроведен у СФР Југославији, примедба преводиоца).

Нешто касније, марионетски кандидат за имагинарни “Кијевски краљевски трон”,  Беч је номиновао пољског принца Лава Сапегу, сина пољско-галицијског политичара Адама Сапеге -из рода самог Јана Петра Сапеге, који је био близак савезник, односно “кустос” Лжедитрија Првог.*  Било је лако да преко свог потомка – Лава Сапеге – тадашњег министра спољних послова Аустро-Угарске, Густава Калнокија (службовао од 1881.- 1895.) комуницира са лидерима “сведомовине” покрета – аустријским подаником А.Барвинским у Галицији и лидером”Громада Кијева”, Владимиром Антоновичем, на организацији коју су Аустријанци уложили у борби против Русије.

У октобру 1911. године члан Бечког дома, професор Лавов Универзитета, члан аустријског парламента, унијата Станислав Днистриански  у говору на партијском скупу у Галицији у граду Куликов је рекао, да “” Украјинци “стреме подухвату који је подржан од стране аустријске владе да исправе грешку великог Богдана – и именује, да се отцепи ” Украјина “од Московљана и да успостави своје посебно украјински царство”. [2]

 

 

 

 

                          Фиг. Аустријски планови за руску земљу Украјину

(Слика после.) The Chichago Herald, 1938: “Ово је … Украјина”,  житница “Русије, плодног земљишта, која се граничи са Црним морем. Нема сумње да ће Русија да се бори за овај део до смрти против било каквог напада Немачке да стекне упориште у овој кључној области пшенице, гвожђа и угља, и где Русија има најбољу обалу” (напомена – 1938, Американци су додали Крим Украјини – вероватно с обзиром на њихов” сопствени “план” Заједничко “- стварање” Израела на Криму “)

 

 

Међутим, ово је био и даље чист кабинетски пројекат, јер је “украјински народ” тада био још увек само план.

Важно је напоменути да су скривени  извори стварања “Украјине” у Аустрији били локални огранак Ротшилда, чији је клан финансирао први ционистички конгрес у Базелу 1897. године, на којем је на маргинама одлучено да треба узети у обзир територију данашње “Украјине” (и Крим, нарочито) као место за “јеврејску државу” (карту на којој Крим припада “Украјини”, Аустријанци и Американци су упорно штампали 1918. и 1938. и 1951. – много пре него што је Хрушчов успео “да га подари Украјини”).

За овај план су ционистички  банкари морали “како-тако” да престраве европске империје у Првом светском рату …

Узгред, није случајно да је грб “јеврејског пројекта Украјине”  постао од –

 

СИМБОЛИ “СВАДБE” Аустријe и КХАЗАРИJE

“… Погледао сам на планину. На планини

Чир котао; синг, плаи,

Вхистле и одвратно игра

Нил крунисана са жабе … ”

А.С. Пушкин, «Гусар»[3]

 

 

Од заставe “Украјине” је постала застава Доње Аустрије, где је у једном одмаралишту на острву у Боденском језеру, у Рајхенауу,  Ашкеназ Ротшилд саградио дворац, називајући га “Хинтерлаитен”.

Још један дворац су стекли у граду Ваинхофен на Ибсу, на обронцима Јужних Алпа на граници савезних држава Горње и Доње Аустрије. Првобитно су ту вадили руду из које су топили челик, који је ишао за извоз на Блиски исток и у Венецију. Овде је у 19. веку “аустријски” Ротшилд купио себи дворац – “, претходно улазећи у више аристократско (дворско) друштво” након што је примио од цара Фрање Другог титулу “Барон”.

 

 

 

 

Узгред, 5 дана пре овог значајног догађаја, Соломон Ротшилд је дао аустријском канцелару, војводи од Метерниху, лични зајам од 900.000 гулдена и којег је отплатио од грофичиног еснафа Ферари. До средине 50-их година 19. века, Соломон и Амшел Ротшилд ставили су под залог земљу у Аустрији за кредите које су давали аустријском племству у вредности од 25 милиона  гулдена.

Искористивши блиске везе са Владом, бечки Ротшилди су успешно спекулисали на берзи. Још два кредита 37,5 милиона гулдена,  Соломун је инвестирао у “вин-вин” лутрију, која је постала облик мита за аустријске аристократију, док је истовремено наметнуо  кредите аустријској влади у вредности од 200 милиона гулдена..

 

                           У познате боје на грбу аустријског огранка Ротшилда …

 

 

1842. Соломон Ротшилд је постао почасни грађанин Беча, и добија право на поседовање. Одмах је ту привилегију искористио за куповину хотела у којем је живео, заједно са суседним зградама и великим власништвом у земљи .

У 1848. су “јеврејски” либерали изазвали револуцију, а као резултат тога Метерних је морао да сакрије од вешала од “главног спонзора револуције” – Соломона Ротшилда, који  му је помогао да побегне из Аустрије.

У 1855. његов син – Анселм Ротшилд је дао главни допринос у креирању највеће аустријске банке Кредитанштальт. Управљање Бечком банкарском кућом, Анселм је дао његовом најмлађем сину, “Барону” Алберту (1844-1911), који је у 1893. године у којој је одржана  Аустро-Угарска “финансијска реформа”, повезао монетарни систем са златним еквивалентом.

Као резултат тога, Беч је постао један од “јеврејских културних центара”,1912-1914. године (због чега је Нови Сад проглашен престоницом европске културе 2020? прим. прев.), где “новинар” Бронштајн-Троцки скоро свако вече играјући шах у кафићу са Луисом Ротшилдом (1882-1955г), расправља о “плановима” [4], а 1932. године је аустријска банка постала окидач за глобалне финансијске кризе [5] и Други светски рат (који је, међутим, постао и “крајња Ротшилдова бечка линија”).

 

 

 

“Грб Украјине” је постао генерички симбол Хазарски – Тамга – “Стигма”, “отисак”, “новац пореских обвезника” (у облику близу симболици турског племена сиргелов) – говори о том да је Ашкеназки клан Ротшилдових “аустријских” зеленаша знао о свом Хазарском пореклу. Или су се једноставно ругали са термином “порески новац”.

 

 

 

 

Важно је напоменути и синдикалне врхове језуита и Јевреја. Дакле, сама реч –

“Украинац” (звани “Мали руски”)  првобитно није “националноста”, али припада вери

 

Портал novorossia.org  напомиње да у музеју  Т.Г. Шевченко има свој пасош, где је јасно записано – “Православни Малорусијанин” (и његову поезију у ствари може сматрати “хоплофобни” модел).

У пасошима за Ивана Франка и Леси Украинки (Косач) стоји термин “Русин” и “Русинка”.

У Универзалном Козаштву, Б. Хмељницки је написао: “ја наследни руски племић командовао …”.

А.Г. Скоровода је написао: “Ја сам босоноги руски филозоф.” Иван Франко је написао у свом дневнику: “(. Вређао – Пољ.) Ја сам данас тешко увређен,  називају ме Украјинцем, иако сви знају да сам – Русин!”

Сви они који сада подижу жуто-плаве транспаренте ” националисти домовине*”, у почетку су се вређали када би их именовали са “Украјинци”. Јер до почетка Првог светског рата, не постоји “Украјински народ”,  није га било, а “Украјинцима” су називали сами себе они који су се одрекли православне вере и који су прешли у гркокатоличку цркву (унијати). Реч “Украјински” није националност, и припада религији – “унијатској”.

Подаци са пописа у Одеси, 1894. године:  број Јевреја се објашњава тиме због чињенице да су стали у “слободну луку” да остварују своју “мужевност” – пре свега кријумчарење (шверц) свега и свачега. (са овим у вези се може посматрати време у бившој Југославији са краја 20. века где су људи натерани да се баве шверцом како би им се мењала свест и уништавали национални вредности системи, прим. прев.)

 

 

 

Малоруски дијалекат руског језика и Новорусија (Енциклопедија Британика 1911, Њујорк, САД)

 

 

“Дијалекти – Руски дијалекти су подељени у две главне групе – Од Великог (Великоруски), укључујући Бело (Белоруски) Руски језик и Мали руски (Малоруски). На последњу реч у опсегу од Галиције и северних Карпата (види Русине) кроз Подолију и Волин, као и провинције Кијев, Чернигов, Полтава, Харков и јужном делу Вороњеж на Дону и Кубан, где су се око Дњепра козаци настанили. Јужно од овог појаса у Новорусији, популација је веома мешовита, али генерално,  Малоруси имају предност. Укупно би требало да буде око 30.000.000 Малоруса . ” (У даљем тексту, оригинал)

 

 

 

Даље,  Енциклопедија Британика у 1911. гласи:

“Малоруски дијалект претендује на то да постане књижевни језик, он је успоставио ову претензију у Галицији (види Русине), али је његова употреба  је врло ограничена у Русији. Малоруски је другачији од Великоруског не само у језику, већ и у физичком типу, обичајима, домаћој архитектури и фолклору, али русофоби покушавају да докажу да је повезан са финским елементом у Великоруском језику, што није оправдано. У Украјинцима, посебно потомцима козака, и они покушавају да покажу и докажу  значајно присуство  татарских елемента. Током последња три века су били под јаким утицајем пољског који је имао велики утицај у речнику, али не толико у оквиру фонетике и морфологије … “

 

 

 

Чињеница да крајем 19. века  “Украјински народ” не постоји, огледа се не само у локалним записима, већ и  у првом општем попису становништва руског царства у 1897. години, на којем су представљени одвојено само језици и наречја језика и који се говоре у покрајинама. Ту се наводи да у руском језику, постоје три подгрупе – Великоруски говори 55.667.469 људи); Малоруски (говори 22.380.551 људи) и Белоруски (који говори 5.885.547 људи) [6]

Поред тога, 1912. године у Санкт Петербургу, је објављена књига Николаја Рубакина «Русија у бројкама. Земља. Људи. Језици. Класе. ” Информације о броју и саставу становништва почетком 20. века представљане су не само у облику текста, подаци су дати у илустрованим дивним цртежима!

 

 

 

“Русија има популацију од око трећине становништва целе Европе. Другим речима, од три Европљана – један вероватно спада у највећу срећу да буде држављанин Русије.”– пише Рубакин.

“Колико Руса има у Русији?” – пита се аутор “Русије у бројкама”. Одговор на питање је посебно занимљив. Руских у руској империји има 65,5%, или око 105 милиона – без икаквих “украјинских” или “белоруских “. [7]

У исто време, унијата у Руској империји, скоро да није ни било.

Међутим, процес настанка “украјинске нације” је “строго документован” и извори су “Проукрајински”. [8] Треба напоменути да појам “народа” није лансиран у Европи и … већ је “родитељ долар из Фед-Банка федералних резерви Америке!”

 

Украјинци – То је … Партија!

 

“Католичка енциклопедија”, у издању Ватикана у 1913, јасно описује “Украјинце” као политичку странку

 

 

 

Глупо и смешно изгледа, ако кажемо да ће након 100 година на простору садашње многострадалне  Украјине марширати представници народа “регионални” , “ударници” или “славјанопартијаши”, али пре мање од стотину година, Украјинци су били … ПАРТИЈА!

Дакле, “Католичка енциклопедија”, објављена 1913. године, описује “Украјинце”:

… између Русинске Галиције и Мађарске, политичке партије су формиране … Они су подељени у три основне групе:

– “Украјинци”, они који верују у развоју русинском на својој линији, независно од Русије, Пољака и Немаца.

– “Москофили”, оне који гледају на Русију као модел руско-словенске расе.

– “Угро-руски” или “мађарски Русини”, они који су се противили Мађарској против својих правила; они који не желе да изгубе свој посебан статус … Идеја “Украјинци” је посебно непријатна за њих.

Католичка енциклопедија такође потврђује да:

  • Украјина – реч долази од “ивице” да се односи на маргиналне земље руске империје;
  • Територија Русије (сада Украјина) након преноса функције главног града Русије из Кијева у Москву је сада под називом Мала Русија;
  • Руски живе у областима Аустрије и Мађарске због романизације под називом “Рутени” (Русени, Русини);
  • На територији Западне Украјине (Буковина, Галиција, Волин) Руси живе и исповедају ортодоксну веру (сада православну);
  • Мала Русија је привремено одвојена од Велике и пет векова је била део Пољске и Литваније;
  • Идеја сепаратизма у Украјини се појавила почетком двадесетог века, у условима револуционарног расположења у Русији;
  • Малоруски сепаратизам, “Украјинце”, романизацију, измишљање нове азбуке у Украјини је подржала влада Аустро-Угарске и Пољске за полонизацију Руса одвајајући их од руског царства;
  • На територији Украјине и Аустро-Угарске, постоје три главне политичка тренда – Украјинаци, Москофили и мађарски Русини;
  • Велики малоруски писци као што су Гогољ и Шевченко, писали су не на малоруском, него на великоруском језику;
  • Велики руски и малоросски језици потичу од заједничког старословенског.

Јудео протестанти ПРОТИВ Русије. ИЛИ КАКО И КАДА су Партију “Украјинци” претворили у “људе”

 

 

 

 

 

САД су од 1893. године објавиле емигрантски либерални лист “Слобода”, “проукрајински” правац. И даље се објављује, и архивирају све своје објаве које каче на званичном сајту новина.

http://svoboda-news.com/svwp/

Није тешко ући у траг када је овај лист први пут почео да пише о “украјинским” људима и да се утврди тачан датум када су “руски народ” одједном променили у “украјински народ”.

Имајте на уму да је уопште ова замена извршена под шемом која је именована од стране јеврејских масона са именом “Пиколо-Тигар”,(он је, Лајонел Ротшилд) 1832. позвао своје саучеснике “… мале дозе отрова уноси у срца изабранима; уради као да је случајно, а ускоро ћете бити изненађени резултатима. “

Промене су почели да уводе на семантичком нивоу. Прво, реч “Руска” уклонити једно слово, а затим додао још једно слово, а затим потпуно напустили реч уношењем еуфемизма “украјински”.

То је први проблем у потпуности либерлистичке “Слободе” за 15. септембра 1893. године. Да, под насловом цитирам Шевченка. Али и даље испод је написано: ”  Часопис за Руске људе у Америци” ! Руски, не Украјински!

 

 

 

 

Хајде да видимо још један број за исту годину. Слично томе, “За Руски народ.” Чак и језик носи мало сличности са украјинским, већ је скоро Малоруски дијалект древноруског. Ако неко од Украјинаца не верују у ово, могу проверити у архиву где се у одељцима који су више него адекватни, види да ово није лажна слика и прича. Сваке године, додају 50 бројева, а затим још већи број њих. Ни у једном од бројева за 19. век нема помена “Украјинаца,” и ови људи себе зову руски народ.

 

 

 

И сада је број са почетка двадесетог века, од 4. јануара 1900. – “За Руски народ”, “Русија народни савез” – како они себе називају.

 

 

 

 

Тражимо број у јануару 1910. Пише:”Орган Руског народног савеза у Америци “. Промене у једном писму већ уведен, у међувремену, «Руський»  у «Руский» , али, у сваком случају, не украјински.

 

 

 

 

Још 13. Октобра 1914. стоји скраћеница унија “РН”- руски народ) и број на енглеском језику је написан «L.R.» (Малоруски), али и «Nat’l Union of America»  («Националне уније у Америци”):

 

 

 

 

Али, у следећем броју, 15. октобра 1914, скраћеница “РН” је промењено у “У.Н.”. И следећи на енглеском језику је написан није «R» него «UKR». И у горњем десном углу је написано “Украјински народни савез”:

 

 

 

Након тога, бројеви који су даље излазили никада нису поменули “Руски” или “Руски људи.” Ево још један број, последњи у 1914,  као што и сви потоњи пишу про “Украјински”.

Узгред, у истој “Слобода” од 30. јуна 1964. године,  председника Двајта Ајзенхауера пишу овако «Двайте Айзенгавере»  (ово је неопходно да би унаказили малоруски дијалекат руског језика!) Одлучио су да Шевченко “укроидол” – добије статуу “слободе”, другог слепена, други ” закон жена “, ционистичку Богињу деструкције  и таме, Гекате:

 

 

ЦАРСТВО урезано ционистичким банкарима

 

 

 

 

У међувремену, у новембру 1914. године аустријски министар спољних послова Берхтолд (службовао 1912-1915 ) је нагласио да је “наш главни циљ у овом рату је дугорочно слабљење Русије, и тако, у случају наше побједе, почињемо да стварамо Украјинску државу независну од Русије “.[9]

“Унија за ослобођење Украјине” је основана у Лавову почетком августа 1914. – тј, почетком Првог светског рата – под слоганом “национална независност.” Потом, угравирани са Русијом, ционистичким банкарима,  Аустрија финансира и активно подржава активности “Савеза ослобођења Украјине” (СОУ).

Зашто је ишла реч око “независне Украјине”? Није неопходно да се сумња Аустријанцима, у наступу алтруизма. Они су већ имали свест да монархија није спремна за присаједињење са 30 милиона “нових Украјинаца”. Радило се о “когнитивној контроли”. Аустрија је дакле у почетку подржала идеју о трансформацији источне Галиције и у центру Беча је створен ” специјални центар  украјинске културе”. [10]

У августу 1915, у обраћању војне високе команде Аустро-Угарске, формирана је финансирањем из Беча “Општа украјинска национална Рада” у лице посланика Рајхсрата (Аустријски парламент) из Галиције – аустријских поданика, Е.Олеснитского, К.Левитского иЛ.Тсегелского (сви као један из породице унијатских свештеника, последњи – активни учесник у прогону Русина / Руса – галицијски русофилски покрет Карпата Русија и један од предеде О.Тиагнибока-Фротмана), снажно је предложио немачко-Аустријанско напредовање до Дњепра и Црног мора!

Током грађанског рата, (аустријски) галицијски унијати су масовно клали Пољаке и војнике Црвене армије са директним покровитељством и вођством локалних Јевреја.

Унијатска ксендзи (пољски римокатолички свештеници) су постали идеолошко језгро сарадње укро и немачких нациста током Другог светског рата, у којем су масовно уништавали цивилно становништво западне Украјине до средине 1950-их.

У новембру 2013. године , глава украјинскогрчке Католичке Цркве Свјатослав (Шевчук) служио је литургију у катедрали Светог Петра у присуству папе – поводом “Дана сећања на Јосафата Кунцевича” и 50. годишњице преноса његових моштију у Рим. Папа се обратио ходочасницима, рекавши да је потреба да се “гради мостове братства са другим црквама и црквеним заједницама у украјинском земљи.” Тако, организатор геноцида над православним народом, које смо горе навели, био је “мост језуита за пријатељство “.

“Славне традиције” су наставили и избацивањем легитимне владе, док је трајао”Еуромајдан”. За признавање УГКЦ, до половине присутних на Мајдану су из њиховог прихода. Храмови грчких католика и расколника -филаретових су претворени у милитантне базе.
Из уста унијатског свештеника се чуло отворено подстицање на насиље и убиства. Украјинскогрчка католичка црква и Украјинска православна црква кијевска патријаршија су добиле снажну подршку од Ватикана и Вашингтона, где су стигли 5. фебруара ( “Дан Украјине у Сједињеним Америчким Државама”) да учествују у Националном молитвеном доручку са председником Обамом и другим америчким политичарима (Вук Драшковић и Ивица Дачић из Србије редовно доручкују! прим. прев.).

Уочи крвавих догађаја у Кијеву, 14. фебруара, Папа је најавио стварање Кримског Егзархата Украјинскогрчке католичке цркве, који ће бити дизајниран да ојача позиције унијата и других анти-руских снага у региону. Паписти су отворено учествовали у пучу. На “Мајдану” су присуствовали су чланови католичке фашистичке организације , “Опус Деи”( чији је шеф, шпански високи свештеник Ечеверија нађен избоден ножем у децембру 2016. године када је почео лов на хазарске заверенике против човечанства, прим. прев.) и Малтешки ред.

Тако, оно што се дешава у Украјини – то је одраз верског и етничког рата против православља и руског народа, који је вековима на удару Јудаиста и језуита (прецизније хазара, прим.прев.).

 

“Независност”

 

                          исечак из новина “Кијевљанин», №181 од 30. јула 1917

 

У ствари, “условна независност” Украјине (која је постављена за протекторат 1917. године, “Генералштаба Немачке”) може бити постављена у период од 14. децембра 1918. до фебруара 1919. године – па чак и тада је то веома тешко и непрецизно. [11]

 

 

Јудео-Бољшевици против руских и Русије

 

 

 

 

Назад у 1917, “Украјинској Ради” у Кијеву је било потребно разјашњење – “Шта је украјински народ” .

Треба напоменути, да би пучем дошли на власт у 1917. године, јудео-бољшевици су се строго придржавали плана “глобалних масона.” Дакле, у годинама 1919-1923. Председник Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике био је десна рука светске закулисе, интернационалиста, троцкиста и потпуни неукрајинац јер је рођен у Котелу у Бугарској, са веома упечатљивим именом Христиан Георгиевич Раковски, у свом послу колико је год било могуће да супротставља Украјину Русији. У јануару 1922. године је одлучено да се трговински споразум потписан од стране Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике не односи на Украјину до момента пре него што се изврше планови за организацију својих геополитичких зона утицаја-из Пољске, Чехословачке, Бугарске, Tурске и Аустрије.

Тадашње Русе су на тој територији насилно украјиноизовали, па су почели да их обучавају за то да буду украјинци, и почели су са дистрибуцијом пасоша који указују на држављанство- украјинско.

Имајте на уму да су вође јеврејске марксистичке партије “Бунд”, од 1902. директно спроводиле терор над “Плавом крви” који су уништили земљу не само динамитом. 1906. године, јеврејски терористи су ушли у руску социјал-демократију, стављајући за циљ рата федерализацију. Карактеристично је, док су њихови противници су поступили…
Стаљин, је био категорички против “национално-културне аутономије” на којој је јеврејска организација  Бунд “једногласно установљен.”
Штавише, Стаљин је био против не само “Јеврејских”, већ и “кавкаских” и других “националних” и “културних аутономија” у оквиру једне земље (сви ће разумети ако својим очима прочитају његов рад “Марксизам и национално питање”) [12]

Као последицу на напорима “крвавог Стаљина”, “украјинског” сепаратистички-Раковски/Раковера је разрешен са дужности, ухапшен и стрељан 1937. [13] Али од промена није било ништа… И то са добрим разлогом.

У међувремену, 1932. године, исте снаге су организовали “ГЛАДОМОР”  на територији  Украјине, Русије и Северног Казахстана, која се географски сумњиво поклапа са границама “Хазарског каганата” (о којима сам писао раније у великом чланку Скривена историја невероватно зле хазарске империје, прим.прев.).

 

 

 

 

 

Овом приликом, у украјинској штампи је објављена истрага са карактеристичним насловом – “Израел – џелат Украјине”

 

 

 

Све је почело са чињеницом да је у јулу 2008. године,  Служба безбедности Украјине објавила листу партија и совјетских лидера, шефова казнених установа укључених у организацију “глади.” То је било првих 19 имена. Међу њима, “природно”, није био само Јосиф Стаљин, којег су “либерали” поставили да пребаце кривицу, већ и шеф ОГПУ, Генрих Јагода, шеф ГПУ УССР Станислав Реденс, посланици и шефови регионалних и филијала ГПУ УССР, председник Врховног суда СССР Александар Винокуров и други.

Објављивање листе је одмах изазвало протесте од украјинског јеврејског комитета … (УЕК), који је изјавио да је ово “документ је пристрасан покушај да се прикрије праве починиоце Холодомор.” УЕК истакао да је “међу именима наведеним у листи доминирају Јевреји.”

Након анализе листе  СБУ, украјински јеврејски комитет је утврдио да је тај документ заправо намеће етничку одговорност за трагедију “глади” Јевреја и Летонаца! УЕК позива СБУ лидере да уложе више пажње и одговорности за састављање и објављивање таквих важних докумената који могу да поремете међуетнички и међуверски мир и спокој у Украјини!

Али,  шта је оно суштинско што се десило у “специјално одабраном делу да побије историчаре”? Постоји доста “свидомие” историчара – ДЈ Золотарев, аутор седам књига и десетине чланака о историји КГБ “Украјина”, – објавио је свеобухватну студију Јевреја у НКВД у периоду  1920-1941 власти. Кратак закључак је објављен Золотарев заједно ништа мање “рукопазећи” Др Јуриј Шаповал у годишњаку “из архива Чеке-ГПУ-НКВД-КГБ”

Јевреји чине само 6,5% становништва Украјине 1926. године. Али бројеви су на основу налаза у архиви Службе безбедности Украјине, каже да је у току Холодомор од 1932-1933. Јевреја чине 66,6% свих шефова тајне полиције републике. Када се, 1936. године, добио нови назив  Ресора државне безбедности, међу врховима НКВД украјинског РСБ од 79 људи Јевреја је тачно 60 њих (нпр 76%).

Поред тога, део официра безбедности је покушало да сакрије своје јеврејско порекло под псеудонимима. На пример, Александар Розанов – шеф НКВД у Одеси региону у 1935-1937. респективно, касније у испитивању признао: “Ја – Аврам Розенбрандт Јевреј (наша служба безбедности би такође морала да има резервне копије извода из матичних књига за 5 колена уназад, прим.прев.). Име и националност забележено другачије – од стида “. [14]

Дакле, било је нешто чега се треба стидети?

Карактеристично је да изумитељи “Украјинаца”,  језуити и Јевреји и даље тврде да су за све криви …РУСИ!

 

 

 

Очигледно, није узалуд “јеврејски” олигарх Коломојски, почео да активно промовише пројекат “Нова Кхазарија” данас, па је много улагао у нацистичке Фротмана-Тајнибок, а који су окосница злогласног батаљона “Прави сектор” по својем признавању прошли обуку у ИДФ (израелске одбрамбене снаге) као својој “историјској домовини”?

Значајно је да је данас врх “украјинске” хунте састоји готово искључиво од Јевреја.

Историја, ако се не зна, понавља се, а изгубивши свој руски национални идентитет “Украјинци” поново стају на истој историјској масовној гробници као што је био Гладомор.

Међутим, постоји ли могућност да се нађе у већини Руских да знају своју праву природну историју – када се намерно погрешно тумаче и игнорише, чак и у школама, а да не помињемо у централним медијима? (иста ствар је и у Србији, прим.прев.)

***

У међувремену, сада, на основу докумената које смо приказали, видимо да је мит о тзв. “Украјинском народу” уведен у САД од стране јудео-протестаната, делујући заједно са језуитима, аустријском обавјештајном службом, и Хазарским мафијашким ционистичким  зеленашима “Ротшилда” мало пре мање од 100 година – само 2 месеца после избијања Првог светског рата.

Новембар 15, 2014. је прослављена зла годишњица одвајања уједињеног Руског народа на “руски” и “украјински”.

Али је време да се обнови правда!

И после 100 година неопходно је да се врати руским обманутим људима украден од њих – прави национални идентитет!

 

 

 

 

[1] види. О.Цхетверикова, “Биг Лие Папа (Сирија, Украјина и православни свет планова Ватикана),” Институт за високе комунитаризам, 20.12.2013г.

[2] «Для пошанов. памяти М.Шашкевича», Наклад гімназиі в Буску. Львів. С. 11-15; «Прикарпатская Русь». 1911. №№ 609, 613, цит по А.Ваджра,«Рождение Украины из «Drang nach Osten»»

[3] Пушкин А.С., Полн. собр. соч., т.З. Л, 1977, с. 159, 238 [4] см. «Убили, значит, Фердинанда-то нашего» или Кто развязал Первую Мировую»: в книге «Троцкий и евреи» Джозефа Недавы есть очень интересное свидетельство еврейского журналиста М.Уолдмана, который знал Троцкого еще с того периода времени, когда в Вене «имел обыкновение играть в шахматы с бароном Ротшильдом в Cafe Central, а часто и в Cafe Arkaden днем по обыкновению читая прессу»  [5] …в начале 1930-х финансовая банда пресекла попытку создания Австро-Германского торгового и таможенного союза «без Гитлера». Для этого они намеренно обвалили крупнейший австрийский банк «Винер Кредитанштальт» Ротшильдов, который в 1920-е годы банк разросся за счет поглощения мелких банков, к 1931 г. став одним из самых крупных в мире. Но без реальной экономики, не сумевшей оправится после Первой мировой, он был лишь «пузырем». Среди кредиторов значились банки Франции и все тот же Банк Англии. Сначала Центробанк Франции дал указание своим банкам прекратить кредитование «Винер Кредитанштальта», введя валютные санкции. Вывод французских капиталов из Австрии опрокинул хрупкий «Винер Кредитанштальт», обладавший крупными долями в 70% промышленных предприятий Австрии (подробнее см. К.Мямлин,«Глобальная финэлита и валютные войны. Часть I. Исторические параллели», Институт Высокого Коммунитаризма)  [6] «Первая Всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г.», под ред. Н.А.Тройницкого, т.II, «Общий свод по Империи результатов разработки данных Первой Всеобщей переписи населения, произведенной 28 января 1897 года. С.-Петербург», 1905. Таблица XIII. Распределение населения по родному языку [7] Н. А. Рубакин, «Россия в цифрах. Страна. Народ. Сословия. Классы», СПб., «Вестник знания» (В.В. Битнера), 1912 [8] подборка блоггера politichanka [9] Telegramm in Ziffern des k.u.k. Ministerium des Aussern an Markgraf Pallavicini in Konstantinopel, Nr.776. Wien, 20 November 1914.—Haus-Hof und Staatsarchiv von Osterreich-Ungаrn. Politische Abteilung (HHSt.A. P.A.) 902 Liasse Kr. 8b. Ausfertigung (здесь и далее цит. по «Украина в стратегических планах Германии», Киев, «Полiтична думка», 1996) [10] Privatschreiben des Grafen Hoyos an Konsul Urbas. 11. Korpskommando Lemberg. Wien; 11. August 1914.—HHSt.A. P.A. 523 Liasse XLVII/11. Konzept. При этом именно австрийский консул Урбас занимался во Львове организацией «украинского добровольческого корпуса сечевых стрельцов», организацией восстания украинцев. Трудности при реализации этих планов Урбас видел в характере украинцев, нищете народа и отсутствии политических навыков (в отличие от поляков). И всё-таки, писал он, вопреки неблагоприятным обстоятельствам, украинское дело порождает значительно большие надежды, чем польское движение. Поскольку австрийцы внушили политически ограниченным галичанам идею «самостоятельности», подвязанной на Вену. Поляки же, наоборот, желали бы сыграть на противоречиях между Веной и Берлином, а возможно, и между Веной и Петербургом, чтобы выторговать для себя поблажки с обеих сторон. См.: Urbas an Hoyos: zur Bildung eines ukrainischen Freikorps. Frage zur Schaffung eines selbstдndigen polnischen und eines ukrainischen Staates. Lemberg, 6 August 1914.—HHSt.A. P.A. 523 Liasse XLVII/11. Ausfertigung [11] см. Р.Ключник, «Мнение историка о событиях на Украине. Часть I»; Часть II; Часть III, Институт Высокого Коммунитаризма [12] впрочем, представитель высокопоставленного масонерства успел очень многое рассказать о планах мировой закулисы на допросах – см.протоколы допросов Раковского /Хаима Раковера/, выполненных врачом Ландовским – «Красная симфония» [13] которую мы с вами разобрали в статье «Скрытые смыслы миграции. Кто стоит во главе вторжения», Институт ВК, 05.01.2014 [14] К.Мямлин, «Израиль – палач Украины», Институт Высокого Коммунитаризма Автор статьи: Мямлин Кирилл15 августа 2014, 13:31

1* Источник: http://communitarian.ru/posts/etnogenez/5_noyabrya_1914_v_ssha_vpervye_poyavilsya_evfemizm_pro_tn_ukrainskiy_narod_pora_vernut_obmanutym_russkim_lyudyam_ih_podlinnuyu_nacionalnuyu_identichnost_15082014

2* лжедитрије http://www.istmira.ru/istros/samozvancy-i-samozvanchestvo-v-moskovii/page/38/

3* Свидомость- http://lurkmore.to/Свидомость

 

 

 

ИЗВОР: vajts.blogspot.ba