РУМУНСКО-МОЛДАВСКУ ТРОБОЈНУ ЗАСТАВУ ОСМИСЛИО ТУРСКИ СУЛТАН!

 

Хералдиста Андреј Несерњук, за молдавски Спутњик рекао је због чега Молдављани нису прихватили румунску заставу.

Плаво-жута-црвена застава је државна застава Румуније и Румуна, али се користи и у Молдавији, при чему је разлика у томе што Молдавија на застави има грб са орлом.

Историја ове заставе почиње у Влашкој, историјској области, данас у саставу Румуније. Ову заставу је осмислио за Влашку турски султан Махмуд Други (1808-1839), која је тада била у саставу Османске империје. Он је традиционалној застави Влашког књажевства, жуто-плавој боји додао још црвену. Управо под овом заставом Власи су почелу револуцију 1848. године. Управо тада је привремена влада књажевства издала декрет којим се за државну заставу проглашава плаво-жута-црвена тробојка. Истовремено, у Молдавији је остала стара застава (двобојница плаво-црвена).

Ова застава је постала и прва званична застава молдавске државе, када је 1832. године шеф руске администрације, генерал Павле Кисељов, издао „Органски регламент“, који је постао и први Устав, а у којем је дефинисано да је државна застава црвено-плави биколор. Свој „Органски регламент“ тада је добила и Влашка, а у њему је писало да је државна застава жуто-плави биколор.

Молдављани су почетком револуције 1848. одбацили тробојну „турску заставу“, која је већ постала знамење новоосмишљене „румунске нације“, са образложењем  да се не може „дозволити да у Молдавију пређе застава која носи румунске кокарде и перверзије…“. У Молдавском књажевству чак и у XIX веку била је доминантна традиција националне двобојне заставе (црвено-плаве). О томе сведочи и политичка мапа урађена од Франца Вернера и која је објављена у Бечу. На њој су приказани народи који су подигли револуцију 1848. године под својим националним заставама.

Чак и када су странци почели да намећу румунски идентитет, што је дефинитивно постала и државна политика (одобрено је уједињење дела Молдавског и Влашког књажевства у Румунију, после Париске конференције 19. августа 1858. године) остале су различите заставе. Војске обе државе сачуваће свој заставе, записано је у документу конференције. Но, агресивна румунизација коју су спровеле (немачке) власти новоформиране државе Краљевине Румуније, избрисале су из националног сећања не само знање и свет о изгледу националних застава, већ и сећање на своје словенске корене.

 

ИЗВОР: Центар академске речи