РУМУНСКО-МАЂАРСКЕ ВАРНИЦЕ У ТРАНСИЛВАНИЈИ (ЕРДЕЉУ)

                                    Представници мађарске мањине у Румунији

 

Од како је националистичка и конзервативна влада премијера Виктора Орбана преузела власт у Мађарској 2010, између две земље долази до инцидената сваког 15. марта. Наиме, у Мађарској је 15. март државни празник, годишњица почетка неуспеле антихабзбуршке револуције 1848. Ову несрећну традицију отпочели су председник мађарског парламента Ласло Ковер и потпредседник мађарске владе Золт Семјен 2011, када су се заложили за аутономију југоистичног дела Трансилваније у коме претежно живе Мађари из етничке групе Секеља. Негодовање у Букурешту било је још веће јер су њих двојица то учинили на лицу места – у Трансилванији.

Годину дана касније, напетост су изазвали планови да се оснује медицински факултет са наставом на мађарском, И коначно, прошле године – свађа је избила због заставе за Секељску област у Трансилванији, као и због тога што је на мађарски празник једна ученица румунске националности из спорног региона у школу отишла носећи националне симболе Румуније.

 

Мађари као кримски Татари

 

Ове године, мађарски политичари у Трансилванији поново захтевају аутономију и то уз подршку власти у Будимпешти. Због тога је овог понедељка (10.3.2014) одржан протест у трансилванском граду Тиргу Муреш на коме је било око 4000 мађарских националиста. Међу њима је било представника „Секељског националног већа“ и две екстремистичке мађарске партије из Трансивланије. Осим тога, ту је био и Габор Вона, председник екстремно десничарске странке Јобик из Мађарске, као и група неонациста. Мађарски неонацисти су током протеста напали румунске жандаре. Због тога је председник Румуније Трајан Басеску предложио да се забрани присуство чланова Јобика у земљи.

Истовремено, изјава познатог мађарског политичара из Трансилваније Ласла Текеша изазвала је огорчење у румунској јавности. Он је у понедељак изјавио пред Европским парламентом да се Мађари у Трансилванији налазе у сличној ситуацији као Татари на Криму „због политике асимилације и спровођења румунског државног национализма“. Текеш је због тога апеловао на европске институције да подрже Мађаре који траже аутономију. Важно је напоменути Текеш је играо велику улогу у свргавању Чаушескуа 1989. Међутим, најновија Текешева изјава је у румунским медијима примљена као позив на отцепљење Трансилваније од Румуније, и довела до праве хистерије.

 

Ко вуче конце?

 

У позадини ових инцидената лежи политички интерс са обе стране границе. Наиме, румунски премијер Виктор Понта влада уз подршку умерене странке „Демократски савез Мађара у Румунији“ која је и једини парламентарни представник 1.3 милиона својих сународника у тој земљи. Ова новоуспостављена коалиција је трн оку председнику Басескуу, коме ове године истиче мандат. Иако Басеску више нема право да се кандидује за председника, могао би да у догледно време постане премијер – ако се владајућа коалиција покаже као слаба или неуспешна.

На другој страни, парламентарни избори у Мађарској одржавају се већ почетком априла. То су први избори на којима право гласа има и око пет милиона и Мађара у иностранству. Орбанова влада рачуна на њихову подршку. И европски посланик Ласло Текеш планира нову кандидатуру на изборима за Европски парламент у мају, као кандидат из Румуније, али овај пут на листи Орбанове партије Фидес.

 

Rumänien ungarische Minderheit

                                    Традиционалне униформе секељских Мађара

 

Проблеми из матице

 

У свој тој збрци, мађарска мањина у Румунији и њихови посланици из Демократског савеза Мађара могли би да остану кратких рукава. Наиме, ова партија је условила своје учешће у владајућој коалицији новим правима за мањине, што укључује и боље могућности за употребу мађарског језика у тој земји.

Сам председник странке Хунор Келемене оштро је криковао политичаре у „мађарској отаџбини“: „Екстремисти из Мађарске требало би да протестују у Мађарској, не код нас“, прокоментарисао је Келемен након окупљања прошлог понедељка. „Ми не желимо да се код нас појављују ни Јобик ни друге такве организације. И тачка.“

 

Аутори: Кено Версек / Дарко Јањевић

Одг. уредница: Дијана Рошчић

 

 

ИЗВОР: Дојче веле