РУМУНСКИ “ЛОВ НА ВЕШТИЦЕ” И ПОСЛЕДИЦЕ

Аутор: Милан Петровић

 

Букурешт, 7. септембра – Скоро 17 година после збацивања Чаушескуове тираније румунско друштво се налази у грчу, неком необичном трансу, дроби се, вари се у сосу од сумњичења и свакојаких оптужби због прљаве прошлости колаборационизма. Годинама се тражило морално прочишћавање друштва од наслага једноумља и свакојаких људских подлости. Чаушеску је 25 година владао помоћу терора и страха. Главно му је оружје у томе била злогласна тајна политичка полиција Секуритатеа, која је утерала Румунима страх у кости.  Многе је уцењивала, многи су јој подлегли и постали њени агилни помоћници.

Како се сада испоставило 15.000 официра Секуритатее успело је да изатка разуђену мрежу од читавих 600.000 доушника, који су “откуцавали” о свему што се мрда у “погрешном правцу”, односно штети режиму. Ти “откуцаји” су сакупљени у око три милиона досијеа “отворених” како за оне које је служба пратила из стопе у стопу, тако и за саме потказиваче. Јер, она никоме није веровала.

После револуције из децембра 1989. више пута бирани председник Румуније Јон Илијеску био је против тога да се досијеи Секуритатее отворе и огласе. Он се, по сопственим речима, прибојавао да би отварањем досијеа, са “огромним количинама свакојаких прљавштина”, из друштвене боце био испуштен зао дух који се потом не би могао да укроти.

Резултат слика за Секуритатеа

Доласком на власт крајем 2004. председник Трајан Басеску је обећао да ће “очистити” друштво од “Секуритатеиних репова”. Јер, констатовало се да се, иако је Секуритатеа, као установа, уништена после револуције, њени преоденути људи (тајни официри, заврбовани доушници и свакојаки други помагачи) и даље се налазе у свим порама власти: у влади, парламенту, политичким странкама, државном апарату, правосуђу, полицији, војсци, привреди, банкарству, школству, науци… свугде. И да, фактички, они “дрмају” у целој земљи.

 

Ђаволски спискови

 

Километри досијеа Секуритатее чувани су по стовариштима шест нових румунских демократских служби безбедности. Добар део њих био је проглашен за документа која садрже “државне тајне”. И као такви били су, наводно, недодирљиви.

Овог пролећа председник Басеску одлучује да се са тих досијеа скине налепница “поверљиво” и да се они предају Националном савету за проучавање архива Секуритатее (ЦНСАС), органу који је задужен да открива некадашње секуритатеине потказиваче, погодне за уцењивање, како би они били жигосани и као морално неподобна лица спречени да се нађу на јавним дужностима.

Око милион и по досијеа прешло је овог лета у руке ЦНСАС. То тело, основано још 1999, сада се жарко бацило на посао “истраживања”. Тако жарко да се почело говорити о отварању Пандорине кутије. Из дана у дан почеле су да пљуште сензације за сензацијама. Румуни су се нашли у чуду када су сазнали ко је све “радио” за Секуритатеу, а данас се налазе у “првим фотељама”.

Од 450 чланова румунског парламента на ђавољем списку некадашњих Секуритатеиних људи, како је нагласио сам председник Басеску, налази се око сто њих. Ћаге за диктаторову политичку полицију писала је колико до јуче веома популарна министарка културе Мона Муска, управо искључена из владајуће либералне странке. Сличан “портрет” има и донедавна министарка правосуђа Родика Станоју, која је баш јуче поднела оставку на чланство у Социјалдемократској странци. Три православна епископа, од којих се један сматрао за кандидата за будућег патријарха, признала су да су “откуцавали”, тј. сарађивали са Чаушескуовом тајном полицијом.

Списак “сарадника са ђаволом” је огроман. На њему се налази и преминули сенатор Амадео Лазареску, некадашњи лидер румунских масона, очух садашњег премијера и шефа Либералне странке Таричануа. Ту су и неки познати писци, грлати новинари, чувени спортски асови и олимпијски шампиони, па чак и један члан “краљевске куће”.

Овај последњи је изазвао посебно интересовање публике. Читаоци штампе и гледаоци телевизије су просто гутали “голицаве” информације о томе како је принца Радуа, некада мало познатог провинцијског глумца Радуа Дуду из града Јашија, од 1996. супруга принцезе Маргарете, једне од пет кћери бившег краља Михаила Првог Хоенцолерна, године 1986. “обрађивао” “један официр Секуритатее”. То је било пред одлазак на турнеју у Израел. Требало је да добије пасош.

 

Лов на вештице

 

Речју, овдашњи медији су добили непресушни извор “материјала” за прве странице. Објављују се комплетна досијеа са којих је скинута дебела прашина. Али, има и свакојаких намештаљки. Ко год се намери објављује своје спискове “сумњивих” лица. Завладала је “досаријада” (досије на румунском досар). На све се стране подмећу “политичке” ноге. Долази до старих и нових обрачунавања. Досијеи се фабрикују, купују и продају, има и трампи. Ти мени дај овог, а ја ћу теби оног “мангупа”, па да видимо како ће “после да лаје”. Новине пишу о насталој правој колективној хистерији. Неки долазе до сазнања да су, видите ли, “сви радили за Секуритатеу”, да су “на овај или онај начин сви били колаборационисти”. Тиме се жели да разводни цела акција која блати многе недужне.

Настало стање овако сликовито описује колумниста “Гандула” Кристијан Тудор Попеску: “Румунија досаријаде изгледа као циркуски камион који се заглибио у блату. Шофер убацује у брзину, покушава да крене напред. Затим се баца у рикверц. Окреће волан тамо-амо, док се точкови врте у месту распршујући блато на све стране.”

Неки сада замерају председнику Басескуу да је, отварајући све досијее, изазвао хаос, да “дробилица досијеа Секуритатее дроби цело румунско друштво”, да га поново дели и завађа. На замерке које му се упућују, често и веома оштро, председник одговара да ће ићи до краја и да ће “неоправдана хистерија” престати до краја године.

Међутим, и после ове изјаве председник Басеску долива уље на ватру и тражи накнадно да се отворе и “партијски досијеи” свих некада водећих комуниста, а који су и данас активни. То тражи измену закона, јер се ти досијеи налазе под режимом чувања тајности током 50 година.

Овај председников захтев је изазвао ново велико узбуђење. Румунска КП је имала око четири милиона чланова и десетине хиљада плаћених активиста.

У Румунији се чују тврдње да је “лов на вештице” увек доносио тешке и несагледиве последице.

 

 

ИЗВОР: Политика