РЕФОРМА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ

Факултети УЦГ су 15. децембра Ректорату доставили своје мишљење о реформи високог образовања, пишу Викенд новине, а након најављене реформе ректорке Радмиле Војводић, која је оценила да је тренутни модел студирања неодржив. Следећи корак у реформисању високог образовања су састанци представника факултета и УЦГ, на којима треба да се разматрају нови модели студирања. Црна Гора тренутно има модел студирања 3+1+1+3 који не постоји ни у окружењу ни у Европи. Због тога је након више од 10 година његове примјене, Универзитет Црне Горе предложио увођење новог модела који би више одговарао захтјевима црногорског, али и европског тржишта рада. Предложеним моделом би основне студије трајале три, магистарске двије и докторске три године.

Иначе, сви образовни системи западног стандарда, појашњавају са УЦГ, имају три степена студирања: почетни (бечелор), мастер и докторски.

„Садашњи црногорски систем, пак, има четири степена, односно има за друге земље непознат специјалистички степен, што нас суштински изопштава из интеграцијских процеса и то не само на плану образовања. Осим инхерентне асиметрије са паневропским образовним системом, овај модел направио је одређене проблеме на пољу квалитета“, саопштено је са УЦГ, објавиле су данашње Викенд новине.

На питање због чега се тек сада иницирала измјена постојећег модела уколико он није одговарао, на УЦГ објашњавају, да је тренутно руководство ове образовне установе на тој позицији тек више од годину дана.

За недостатке актуелног модела студирања на УЦГ не криве Болоњу, него њену интерпретацију.

„Прије нешто више од десетак година Црна Гора се, можда у журби да покаже како је способна прије других да прихвати одређене авангардне идеје, али и уз прикривене неискрене намјере одређених интересних група, одлучила да на самом почетку модификује тај концепт и то не само кроз креирање четири образовна степена, чиме је сама Болоњска идеја деформисана и недосљедно спроведена“, тврде у УЦГ.

Примјена новог модела би требало да почне након акредитације, односно за студијску 2017/18. годину, а у УЦГ напомињу да студенти који студирају по моделу 3+1+1 немају разлога за бригу јер ће по том систему и завршити студије. Од предложених, у УЦГ истичу модел 3+2+3 који, како тврде, има значајне предности.

„Модел 3+2+3 има значајне предности из више разлога, од којих се наводе само неки: бољи квалитет знања на другом степену студија који је резултат заокруженог циклуса од двије године са квалитетнијим исходима учења, једногодишње магистарске студије резултирају неквалитетом о чему говоре и подаци одбора за мониторинг магистарских студија који је од маја 2015. године дао озбиљне сугестије у циљу побољшавања квалитета пријава магистарских радова на чак 78,4 одсто пријава тема од чега чак 40 одсто са аспекта озбиљних категорија као што су циљ рада, научни допринос, хипотезе и предмет истраживања“, наводи се у саопштењу УЦГ, гдје напомињу да би по моделу 4+1 опет имали једногодишње студије на другом нивоу, те би њихов исход био „веома упитан“.

Професори и студенти би модел 4+1 због бржег запослења

 

Универзитет, професори и студенти не слажу се у погледу модела који би требало да замијени садашњи. Док су једнима аргументи квалитетније образовање, други поручују да ни Оксфорд ни Кембриџ не примјењују модел 3+2 па их нико не опомиње.

Међутим, модел на ком УЦГ инсистира, 3+2+3 не прихвата велики број професора, пошто се студенти више залажу за модел 4+1 који се на појединим факултетима у Црној Гори већ примјењује.

И студентски парламент Универзитета Црне Горе и већина студентских вијећа факултета противе се увођењу новог модела студирања 3+2+3, којим би основне студије трајале три, магистарске двије и докторске три године.

„Већина студентских вијећа на универзитетским јединицама изјаснила се за модел 4+1“, рекао је предсједник Студентског парламента Милош Павићевић, медијима. Међутим, како је додао, има и факултета на којима је студентима ближа опција 3+2, односно основне студије у трајању од три године.

„И један и други приједлог су у складу са принципима Болоњске декларације којом је предвиђено да први степен студија може трајати најмање три године. Дискусија на тему реформе модела студирања је почела и биће настављена наредне године у сусрет реакредитацији УЦГ која је планирана за 2017. годину, а у наредном периоду треба очекивати аргументе који иду у прилог имплементацији и једног и другог модела, водећи при том рачуна о усклађености са потребама тржишта рада, мобилности студената, и отклањању недостатака који су уочени у постојећем систему студирања“, казао је Павићевић.

Како је нагласио, легитимно је право размишљати да је опција 4+1 прихватљивија већини универзитетских јединица, „али у наредном периоду за очекивати је да ће студенти добити јаснију слику о предностима и недостацима оба модела“.

„Предност модела 3+2+3 је боља позиција у погледу мобилности, могућност конкурисања на тржишту рада већ након три године и стицања дипломе Бечелор, као и већи квалитет и додатна посвећеност истраживачки оријентисаном образовању на другом степену студија који би трајао двије, умјесто годину као што је то сада случај и допринио би уском специјализовању студента за његов будући позив“, казао је он.

У моделу 4+1, студент би на првом нивоу студија добио веће знање, био конкурентнији на тржишту рада јер би имао стечених 240 ЕЦТС кредита, а уколико се опредијели за наставак усавршавања, мастер студије би похађао у трајању од једне године. У ситуацији када су све надлежне инстанце препознале чињеницу да Бечелор диплома која се стиче након три године нема потребан значај, јасно је да студенте већ на првом нивоу студија треба оспособити са довољно знања како би могли да одговоре на потребе послодаваца.

 

 

ИЗВОР:ИН4С