РЕФОРМА ОБРАЗОВАЊА У БиХ: страначко кадровирање у доба мјера штедње

Вук Бачановић

 

 

Влада сарајевског кантона наумила је провести радикалне мјере штедње у сектору образовања. И не сасвим поман преглед предвиђених реформских захвата довољан је да се прокламирани циљ – унапрјеђење квалитете образовања – учини потпуно нереалним. Очито је да се ради о покушају страначких елита да што безболније по властите кадрове проведу мјере штедње наложене од стране међународних институција.

На адресу кантоналних одбора Синдиката средњег и високог образовања, Синдиката основног образовања и одгоја ФБиХ, као и свих основних и средњих школа у Кантону Сарајево, стигао је 9.5.2015. непротоколисани и непотписани документ кантоналне Владе, са врло карактеристичним насловом: “Програм мјера рационализације буџета министарства образовања, науке и младих Кантона Сарајево у циљу унапређења квалитета наставног процеса и сукцесивне исплате тужби упосленика основног и средњег образовања”. Ради се о “радној верзији” списка Владиних декрета којима се, између осталог, најављује отпуштање технолошких вишкова, забрана даљњег запошљавања, смањивање аутономије школа и њихово потпуно подређивање Министарству те нечега што се назива “обједињавање стручних служби”. Влада коју чине народњачка Странка демократске акције (СДА), “истинска љевица” Демократска фронта Жељко Комшић (ДФ) и популистички језичак на ваги Босанскохерцеговачка патриотска странка (БПС), просвјетним је радницима поручила да је “општа… оцјена да је јавни сектор (а према томе и образовни систем оп.а.) у Босни и Херцеговини предимензиониран и нефункционалан у односу на потребе и могућности привреде и грађана који га финансирају”.

Не улазећи у то о каквој “општости” се ради, о којим подацима се уопште ради, односно на које конкретне дијелове јавног сектора се мисли, Влада је закључила да је основношколском и средњошколском образовању у Кантону Сарајево потребна “рационализација”, која подразумијева: спајање школа са циљем стварања једнаких увјета за рад, што значи укидање матичних и претварање у подручне свих школа које имају мали број ученика те фузија свих основних школа које не испуњавају услове утврђене стандардом (мин. 18 одјељења). Вишак радног простора, осигуран кроз ову мјеру рационализације, треба користити за изнајмљивање и стицање финансијске добити. Затим, одређује се смањење броја запослених на основу пензионирања и распоређивање вишка запослених (тзв. технолошког вишка) кроз програм збрињавања запосленика. Рационализација значи и промјене у начину плаћања наставника наставника. Наиме, они који остану у радном односу бит ће плаћани у зависности од резултата рада и успјеха њихових ученика.

Такођер се уводи забрана запошљавања у свим основним и средњим школама Кантона Сарајево осим уколико се не прибави сагласност ресорног министра. Нити пријем приправника и волонтера се не може више вршити без сагласности Министарства док трају мјере из овога програма. Уштеда се планира остварити и укидањем радног мјеста ноћног чувара (којег видео надзор). Услуге шефова школских рачуноводстава предвиђа се замијенити услугама приватних агенција. Забрањује се увођење и плаћање прековременог рада, као и исплата накнада за посебне резултате рада, стимулације и сличне накнаде. Одређује се преиспитивање правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста с циљем максималне рационализације потребног броја извршилаца и максималног радног ангажмана свих запослених. Те у коначници, предвиђа се анализа правилника о унутрашњој организацији те процјењивање да ли се одређени послови могу обављати прерасподјелом или пак обједињавањем одређених послова.

Промашена аргументација штедње

Главни аргумент кантоналне Владе јесте да ће суфицит који ће се остварити уштедама на основу наведених мјера омогућити “не само унапређење квалитета одгојно-образовног процеса и стварање једнаких увјета за све учеснике у овом процесу, већ и рјешавање проблема вансудским нагодбама.” Вансудске нагодбе се односе на случајеве у којима су просвјетни радници тужили кантоналну Владу ради неисплаћених личних доходака у прошлости, што имплицира да кантонална влада заправо пријети да ће ригорозним наметима и нарушавањем аутономије школства заправо ријешити проблеме које је сама створила гомилањем дугова. Другим ријечима, просвјетни радници ће испаштати јер им се дугује новац. Међутим, то није главни апсурд владиног декрета у покушају.

Главни аргумент владе за смањивање броја професора, а то је пад наталитета, а према томе и смањење броја ученика, демантован је у статистикама послатим синдикатима и основним и средњим школама, у којима је видљиво да се број ученика у 2014. и 2015. повећао у односу 2013. годину (ове школске године уписано је 4432, прошле 4145, претпрошле 4049.) Иако број ученика јесте знатно мањи у односу на 2000. годину, Влада некако зна да ће “економско-социјалне и културолошке промјене” (нико не наводи какве економско-социјалне и какве културолошке промјене и на основу којих се истраживања дошло до таквих закључака), довести до даљњег смањивања броја ученика.

Влада је такођер пропустила да примијети да су евентуални економско-социјални разлози смањења броја ученика (због смањеног наталитета, али и емиграције у ЕУ) можда управо узроковани катастрофалним економским политикама досадашњих кантоналних и ентитетских влада од 2000. године до данас. Проблеме намјерава рјешавати тако што ће заврнути руку просвјетним радницима и, поткопавајући средњошколско, а тиме и квалитет високошколског образовања, дугорочно продубити кризу, повећати емиграцију и смањење наталитета. Поред политичке промашености, развидна је и димензија дилетантизма у артикулацији реформи чему свједочи и чињеница да приједлози оваквих реформи долазе од Владе на чијем је челу Елмедин-Дино Конаковић (СДА), спортски менаџер који на Вишој тренерској школи, у размацима од једног до два дана, “положио” 9 најважнијих испита и од министра образовања кантоналне владе Елвира Казазовића (СДА), такођер професора тјелесног одгоја, који немају никакве стручне квалификације, а камоли искуства у реформама образовног система.

Школа за страначке кадрове

Да је томе тако свједочи и паушални закључак да ће се, наводно, остварени суфицити користити за “унапрјеђење наставно-образовног процеса”, без да је Влада и поред силних увида у будућност и једном ријечју наговијестила који су то тачни кораци у његовом унапрјеђењу, уколико се нпр. укину подручне школе те изврши “натрпавање” ученика у обједињене школе, који ће са мањком наставног кадра, сасвим сигурно, давати лошије резултате него до сада. Како Влада онда мисли испунити једну од својих директива која подразумијева да би наставници требали бити плаћани на основу успјеха својих ученика? Тако што ће им онемогућити принтање материјала (осим, о своме трошку), ограничити приступ телефонирању, или тако што ће им се смањити плаће на основу идеје о финансирању школа “на основу броја ученика као критерија”?

“Сатиричар већ замишља директоре како стоје испред школских тоалета и наставницима дијеле по три листа из ролне, с напоменом да их послије употребе одложе на одређено мјесто, ради продаје откупљивачима. Иако би ваљало размислити и о томе да се школска канализација некако преусмјери у базене у којима би се скупљало ђубриво за школске фарме, на којима би наставници без довољно норме узгајали кромпир ради продаје откупљивачима”, прокоментирао је цјелокупну ситуацију водитељ пројекта Школегијум Ненад Величковић.

У исто вријеме је врло јасно шта је основна намјера министарства по питању стављања комплетне аутономије школа под своју шапу. Превасходно се ради о намјери лакшег упошљавања послушних и идеолошки подобних страначких кадрова, а тиме и ширење оданог гласачког тијела, па потом и лакша контрола те преусмјеравање добити од изнајмљивања школских (јавних) површина приватницима у џепове различитих Владиних “посредника” и “рекеташа”. Нема сумње да би и повјеравање школских финансија приватним агенцијама, такођер донијело лијепе проценте у џепове политичара “посредника”. Када се све узме у обзир јасно је да се ради о “босанском функционисању” мјера штедње предвиђених тзв. Британско-њемачком иницијативом, по угледу на “босанско функционисање” болоњског процеса и других прилагодби тржишту од 1995. године.

Прилагодба плановима са Запада

Саудин Сивро, предсједник сарајевског кантоналног одбора Синдиката средњег и високог образовања ФБиХ је на владину иницијативу реаговао врло хладно: “Рационализација се прво треба проводити спајањем (фузијом) школа, па тек онда спајањем одјељења и другим активностима. Просвјетни радници и Синдикат нису кривци за смањење броја ученика и повећање броја запосленика, нити их је неко питао да ли треба увести деветогодишње основно образовање, обавезно похађање прва два разреда средње школе, увести неколико нових предмета, смањити фонд часова за поједине предмете, повећати фонд часова за поједине предмете и низ других тема које су директно или индиректно произвели овакву ситуацију у образовању.” Синдикат за сада нема намјеру организовати протесте овим поводом, али је Свиро упозорио да се, уколико се то покаже потребним, неће либити да се понови 21. мај 2013., дан мирног протеста просвјетних радника. Нејасно је како ће нови протест бити учинковит прије почетка наредне школске године, што Влади оставља времена да ствари уради по своме.

Дилетантски позиви на руинирање основношколског и средњошколског образовања долазе управо у тренутку свеопште кризе власти у Федерацији БиХ, када министри Демократске фронте, ради немогућности договора о расподјели директорских позиција у јавним предузећима Федерације напуштају владајућу коалицију СДА-ХДЗ-ДФ на федералном, чиме се отвара и могућност кризе кантоналног нивоа власти, у којој такођер партиципира ДФ. Јасно је да се СДА жури са спровођењем Њемачко-британске иницијативе и мјера штедње везаних за програм Compact for Growth and Jobs за Босну и Херцеговину те је стога својим некомпетентним кадровима сугерирала штедњу по сваку цијену, а они су се окомили на најслабију карику – просвјетне раднике. И то користећи се бизарном логиком да ће настава бити унапријеђена смањењем броја наставника и затварањем школа.

 

 

ИЗВОР: bilten, regionalni portal