РЕЧНИК МРЖЊЕ: Шта деца у Босни уче о Србима

Н. Пушић , Ј. Бјелица

 

 

Ђикан, балванград, четникуша, само су неке од речи којима обилује „Школски рјечник босанског језика“ сарајевског лингвисте Џевада Јахића, а који је у употреби у школама и на факултетима у Федерацији БиХ. Тај речник добио је и финансијску подршку бошњачког члана председништва Бакира Изетбеговића?!

Речник је наишао на осуде и бројне негативне коментаре у јавности, првенствено зато што обилује бројним погрдним изразима, а у средиште пажње поново је дошао када се сазнало да је Бакир Изетбеговић, председавајући Председништва БиХ, одобрио 10.000 КМ аутору скандалозног „дела“.

 

Ширење мржње

 

Четник је, према Јахићу, припадник српске војске која је кроз векове починила велике злочине над бошњачким становништвом. Џихад је рат за одбрану вере, поред речи гранатирати пише да су “четници гранатирали целу Босну”, а реч клати објашњава се са “четници кољу”!

„Четникуша“ је „припадница српске војске“, али и „Српкиња у Босни склона националној мржњи и нетрпељивости“.

Јахић је у „Школском рјечнику босанског језика“, изнео низ скандалозних дефиниција на рачун Срба и православаца.

Тако се, између осталог, реч “ђикан” тумачи као “сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник”. Пример за коришћење је: “Поклаше нас ђикани”.

Тумачење речи „балванград“ пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за објашњење менталитета, који се описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“…

 

rjecnik-bosanskog-jezika

Речник је накнадно допуњен и објављен као вишетомни “Рјечник босанског језика”, промовисан под покровитељством АНУ БиХ.

 

 

“Накарада и тровање свести”

 

Из ове институције раније су затражили да се ни под којим условима и ни у каквој формулацији више не наводе као покровитељи, јер су после писања медија открили бројне неправилности. Навели су аргументе, појединачно за свих седам томова речника, којима Јахићеве поступке и процедуре о покровитељству дефинишу као „озбиљну повреду, не само правних, него и етичких норми у области науке и издаваштва“.

На питање новинара да објасни лингвистичко упориште за босански језик, Јахић раније није одговорио, правдајући се да нема довољно времена.

Тада је истакао да је задатак „свих нас да се, као цивилизовано друштво и држава, боримо за апсолутне језичке слободе“.

Професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља изразио је наду да овај речник и речи које садржи неће наћи своје место у народу, односно у говору људи.

– Искрено се надам се да ове погрдне речи неће заживети у говору народа у БиХ. Међутим, сведоци смо једне дубље накараде и тровања свести који су резултат једног времена кроз које смо, на нашу жалост, сви заједно прошли. Ипак, разумни и рационални став сваки дан бива демантован, јер видимо да је овај говор ипак у употреби, поготово у медијима, те да му треба тек незнатни импулс да се активира. Та затрована свест нам ништа добро не може донети – рекао је Певуља.

Додаје да овакве речи, уврштене у речник, почивају на фалсификату и на покушају да се утемељи нешто, за шта у логици и лингвистици, једноставно не може наћи основу.

 

“Јефтине и прљаве политичке сврхе”

 

– Међутим, овај речник и те погрдне речи се с времена на време активирају и уверен сам да ће бити тако и у будућности. Најружније у свему је што се користи у јефтине и прљаве политичке сврхе, а то се пречесто понавља да бисмо категорички могли рећи да не може заживети и да је чиста будалаштина. То на неки начин све разумне људе и приврженике неких стандарда онеспокојава – истакао је Певуља.

Мидхат Риђановић, лингвиста из Сарајева, раније је осудио коришћење речника за који каже да је „обично смеће“ и да ФБиХ не сме себи да дозволи да се оваква литература користи у школама.

– Ниједан речник на свету не сме да обилује вредносним судовима, већ да буде искључиво описни. Речник Џевада Јахића је све осим науке – казао је тада Риђановић.

Професорка на бањалучком Филозофском факултету Зорица Никитовић сматра да је овај речник искључиво политика, а не наука и да служи само као „стимулативно средство за развијање србомржње“.

И шеф Катедре за српски језик Филозофског факултета у Источном Сарајеву, Миланка Бабић, сматра да је реч о исполитизованим идејеама које се настоје наметнути као научне уз помоћ фалсификата.

– Поштујем њихову упорност, тако се бране национални интереси, али много тога замерам српским лингвистичарима и политичарима. Ништа значајно нисмо урадили да сачувамо српски језик у Српској, осим што се неколико појединаца супротставља тенденцијама Бошњака. Не можемо више ићи линијом незамерања, јер ћемо доћи до тога да поништимо сопствени идентитет – нагласила је раније Бабићева за „ЕуроБлиц“.

Речници било којег језика нису на списковима званичне литературе, али се употреба „Школског рјечника босанског језика“ препоручује као додатна литература.

У неколико кантоналних министарстава објаснили су да је то препуштено „на вољу сваком наставнику појединачно“.

 

 

 

ИЗВОР: Блиц