РАЗГОВОР УГОДНИ НАРОДА СЛОВИНСКОГ

Picture

Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени.
Први краљ илирички зваше се именом Илирик, од кога се Словињани Илирици прозваше. Посли овога многи владаше, али њиова имена књиге с којим се ја служим, не мећу.На 3522. по створењу свита Фарани Далматини населише оток Вис.На 3606. по створењу свита владаше словинским државам краљ Брадилио, Словинац, који имаде жесток рат с Филипом, краљем од Мацедоније, кога Брадилио доби и под харач подложи.

На 3629. Глауцио и Клито, син реченога краља Брадилија, краљеваше у држави словинској, и ове Александро Велики, син краља Филипа, јако облада и придоби.

На 3655. Деметрио гласовити би учињен краљ од словинских бановина.

На 3685. Влахаху словинским државам Брем и Болг, херцези олити дуке, Словинци, и ови поробише грчку земљу.

На 3726. Агран, Плеуратов син, би учињен краљ словински. Ови краљ пуно снажан бише и зато подложи многе бановине. Имадише сто нава од боја, с којизим оде против Етолом, разби и пороби њиову државу, пак напунивши речене бродове свакога богатства, славодобитник поврати се у земљу словинску.

На 3732. Умри краљ Агрон, и његова жена Теута поче владати словинским државам.

На 3733. Биху послани римски поклисари Луциос и Кајо краљици Теути, да је моле нека би покарала своје подложнике који чињаху много зла Латином по мору; али пуна женске охолости чинила их је погрдно смакнути.

На 3734. Краљица Теута послала је војску на Скендерце, освоји град Драчево, Корчулу и многе друге. Ђенера прид војском бише Димитар Фаранин, који се изневири Теути и са свом војском придружи Римљаном, који поробише сву Далмацију и освојише краљество Теутино.

На 3743. Димитар Фаранин, владалац од војске словинске, војева је по мору и поробио грчке државе. Ови је имао за жену Тритеуту, Пине, краља словинскога, матер.

На 3744. Римљани освојише Фар на отоку и Димал, мисто јако у Далмацији.

На 3745. Сердилаида, краљ словински, диже војску и пороби Мацедонију, да му није платио Филип, краљ мацедонски, потрошке за помоћ коју му је био послао супрот Етолом и Лацедемоном.

На 3762. Филип, краљ мацедонски, хотијући придобити Сердилаиду, краља словинскога, и његово краљество подложити, би од реченога Сердилаиде придобивен и истиран из земље словинске.

На 3773. Краљева је у словинским државам Плеурат, Словинац, и ови пороби грчку земљу до Коринта.

На 3781. Краљева је над Словинцим краљ Генцио.

На 3784. Генцио, краљ словински, по наговору Персеја, краља мацедонскога, учини се непријатељ Римљана, који с великом војском дођоше у Далмацију тер му многе градове освојише, најпосли Скадар у кога се бише затворија. И тада краљество словинско и мацедонско под област Римљана паде.

На 3840. Други Словињани, звани Ардијеји и Палари, ударише на Словинце далматинске, који се биху Римљаном подложили, тер их непријатељски поробише.

На 3900. Пераштани Далматини дигнули се јесу супроћ Римљаном.

На 3901. Далматини горњи ударише на Либурнеже Котарце, којизим град Промин освојише. Дођоше Римљани на помоћ Либурнежем, које Далматини придобише, ђенерала римскога и сву његову војску исикоше.

​На 3920. По смрти Јулија Цесара Далматини Словинци римскога заповидништва јарам свргоше, које Бебиус, римски војвода, покорити хотијући, он и сва његова војска од Далматина би побијена. Али опет Римљани већу војску послаше у Далмацију, која веће од педесет годишта ш њимам се бијући, најпосли од Римљана придобивени остадоше Далматини.

​На 3926. Дигоше се Посавци супроћ Римљаном, пуно вримена ш њима бој бише; али дође цесар Аугуст с војском и подсиде столно мисто посавско Сигечицу, коју у двајест дана на силу освоји. Отолем се дили у Далмацију, разби војску краља далматинскога, Тутима именом, и освоји му велики град Промин.

На 3927. Цесар Аугуст опет с војском дође у Далмацију, и зарад велика глада, који тада у Далмацији бише, цесару се подложише, давши му харач и у тутију алити у поручанство седам стотина младића.

На 3948. Даци Придунајци робили јесу Словинце, а Далматини дигоше се протива Римљаном.

Догађаји посли порођења Исусова

 

На 7. по Исусову порођењу биху краљи од Далматина и Словинаца Батана и Пинет. Ови се дигоше протива Римљаном, а имадиху војске осам стотина иљада пишаца и двиста иљада коњика, како пише Велејус Римљанин, то чини миљун у све. На пуно миста Римљане исикоше на та начин, да нису никадар били у већему страху, тузи ни жалости.

На 8. Дође римска војска у Далмацију тер саме Макаране облада.

На 9. Римљани разбише словинску војску и уфатише Бата и Пинета, краље словинске.

На 57. Свети Пава приповида је рич Божију по словинским државам.

На 244. Владао је свим словинским тада државам краљ Сватес, Словинац. Ови Словинци тада звају се Авари и Абари.

На 254. Брибирани Котарци убише светога Максима.

На 350. Краљева је ово вриме над Рватим Суринг.

На 400. Дође с војском из Сцитије Радигост у Далмацију и у остале словинске државе тер се много јаки учини.

На 401. Краљ Аларик готски словински освоји Рим и Италију.

На 417. Готи Словинци задобили су шпањолски орсаг.

На 421. Почеше се Млеци зиђати.

На 451. Атила, краљ унгарски, речен бич Божији, многу крв по свим проли.

На 453. Атила освоји сву Далмацију.

На 453. Атила разори Аквилеју и многе градове по Италији.

На 454. Атила, стар од 124 лита, ожени се младом дивојком и посли велике игре и весеља својом се крвљу задуши.

На 457. Владаше словинским државам краљ Ардарик, који с војском словинском удари на синове Атилове и посиче веће од 30.000 Угричића, у кому боју погибе Елак, млађи син Атилов, а старији једва утече.

На 460. Владаше Либурнијом краљ Кунимунд, Словинац, протива кому дигну војску Динчиш, син Атилов, подсиде град Бошање; удари на њега Кунимунд, војску му разби, али и Кунимунд у тому боју погибе. Тада сконча посве краљество Атилино.
Кога вас свит добити не може, од Котараца Словињана би придобивен.

На 473. Теодемир краљева је у Славонији. Освоји град Нишу и многе остале; подсиде Салоник, али с великим јаспрам подмићен остави га и то исто лито умри.

На 474. Теодорик, син реченога Теодемира, за краља је словинскога стао, и ови ослободи Далмацију, Рецију и сву Италију од усилника и прогонитеља.

​На 493. Теодорик, краљ словински, убивши Одокара, краља латинскога, учинио се да је краљ од Италије.

​На 526. Краљева је ово вриме у Далмацији и рватској земљи Селимир, Свевлада краља син.

На 541. Дође (како ники оће) у ово вриме краљ словински Остроило у Далмацију, тер истиравши старе Словинце из Држава словински, своје изнова насели.

На 548. Диже Остривој војску и освоји све до Драчева.

На 549. Освојише Словинци с Остроилом многа миста и поробише Дринопоље.

На 550. Би за краља у Далмацији Свевлад, син Остроилов, који диже војску на Грке, разби је и пороби круто.

На 552. Краљ Свевлад освоји Мацедонију и Илирију, тер се ове државе тада словинске прозваше.

На 564. Дођоше други Словињани, именом Авари оли Абари, на ону страну Дунаја у земљу словинску, коју освојише, тер се много јаки учинише. Посли тога ударише на Истријанце и многе друге државе, пак ји поробивши под арач ставише. Главар њиов зваше се бан, од кога војводе олити дуке словинске до днева данашњега бани се прозваше. Ови се пуно могућ учини, јер истога цесара цариградскога, освојивши државе, под арач подложи, на годиште по сто иљада златни дуката дајући му.

На 584. Словинци Абари град Земун код Дунаја и многе друге до земље разорише.

На 585. Словинци Абари дринопољску земљу поробише.

На 591. Абари речени на Далмацију ударише и доста зла учинише.

На 592. Исти Абари Словинци веле зла учинише у источним странам.

На 593. Краљ лонгобардски с помоћу Словинаца освоји Падуву.

На 599. Словинци Абари четрдесет градова у Далмацији разорили јесу.

На 600. Словињани, побивши војнике грчкога цесара, сву Истрију опустили јесу.

На 614. Би за краља словинскога абарскога Кајан, и ови пороби и освоји вас Фриул, обсиде град велики Видам, у кому заповидаше удовица Ромилда, и видећи из града реченога краља Кајана заљубила се бише у њега, кому посла вирна поклисара дајући му на знање, да ће му град придати, ако је узме за жену. Обећа се Кајан, и пусти несрићна жена Абаре у град, који све посикоше грађане и невирност велику учинише. Кајан прву ноћ спава је с Ромилдом, посли тога придавши је у руке многи блудника, напокон чини је на колац набити. Дило немило и сасвим опако. Дисцант мулиерес.

На 620. Опет Словинци Абари поробише земље источне до Цариграда, и зато цесар од краља абарскога мир је питао.

На 637. Далматини Словињани обсидоше град Сипонт у латинској земљи, убише Аја војводу и сву његову исикоше војску.

На 638. Дођоше Авари Словинци, поробише Далмацију пак прико мора одоше робит Италију.

На 639. Авари Словинци разасуше Далмацију и разрушише градове, међу којим велики и гласовити град Солин, столно мисто цесара Диоклецијана, според земљом изпоредише. Стари такођер Дубровник разорише и посве опустише.

На 639. Дођоше Рвати од горе Бабине, и истиравши старе прибиваоце Словинце, рватску населише земљу; а прозваше се Рвати од бана Рвата именом, који њима владаше.

На 644. Би краљ словински абарски Кајм, који се поби с Вуком, војводом фурланским; за три дана били се јесу, четврти разби Вука и војску његову.

На 667. Словинци разбише Французе, у кому боју погиба син краља французкога Пипина, именом Астијагис.

На 677. Краљева је у Булгарији Бутаја, Словинац.

​На 688. Французи биху заповидници у рватској земљи и велике пропасти чињаху Рваћаном. Између остали ово: малу дицу издираху матерам из руку пак ји раскидиваху и псом бацаху. Таку опачину Рвати поднит не могући, исикоше све главаре французске по својим државам; и цића тога велика војска французска дошла је на ње, с којом се Рвати седам годишта бише и све ш њиовим војводом исикоше.

​На 706. Словинци поробили су фурланску земљу и Лумбардију, поразили бана фурланскога Ајаиду са свим племићим, које су уфатили. Посикли су такођер и Фердулфа, војводу лонгобардскога, заробили многу чељад, заплинили плино и однили неизбројена богаства у своје краљество.

На 756. Будимир, краљ свети, ово је вриме владао.

На 763. Иза Црнога мора опет један словински народ дође, стаде крајем воде Атарне.

На 813. Михајло цесар би разбијен од Булгара.

На 818. Бан Љутовид, владалац од Пожеге, Срима и Славоније, одврже се од цесара Лудовика и поче робит бановине туђе.

На 819. Бише у ово вриме краљ далматински именом Борна, који подиже војску на Љутовида, бана од Славоније, поби се ш њиме код воде Купе и би придобивен од бана Љутовида.

На 820. Ударише са три стране силне војске цесара Лудовика на бана Љутовида, и не могући му ништа учинити, срамотни се натраг повратише, а многи од бановаца биху посичени.

На 821. Пође с овога свита краљ словински Борна, тер на мисто његово би учињен Ладислав, син реченога Борне. У то исто вриме удари на Љутовида неизбројена војска цесара Лудовика, којој не могући Љутовид одолити, побиже у србску земљу и би примљен од војводе србскога у двор свој; али се Љутовид указа непознан и жестоко нехаран, јер погубивши свога доброчасника учини се господар од његова града и свега богатства. Право је речено: “Не чини добра непознану, да те зло не нађе”.

На 823. Побиже Љутовид у Далмацију и би убијен од своји пријатеља.

На 827. Далматини и Словинци одбацише римско и цариградско владање.

На 829. У Далмацији и рватској земљи краљева је Томислав.

На 832. У другим словинским државам краљева је Гостумил.

На 837. Краљ далматински и рватски Трпимир.

На 839. Сењани робили јесу Фриул.

На 864. Биху владаоци словински Демогој и Иник.

На 872. По смрти Демогоја краљева је у Далмацији Шебеслав.

На 879. Уморио је краља Себеслава војвода Бранимир.

На 880. Методиус, велики и разумни, словински апостол речен, ово је вриме био.

На 890. Владао је у Славонији Бранислав, а у Далмацији и у осталим државам словинским краљева је Мучимир.
На 891. Словинци разбише Баваре и Французе.

На 920. Заповида је бан Михајло ово вриме.

На 936. Разбише Рвати војску Симеона, краља булгарскога, и сву Булгарију јако поробише, убивши још истога краља Симеона.

На 938. Примислав и Болеслав главари су рватски били.

На 949. Прибина бан убио је Мирослава, краља словинскога.

На 966. Словинци Неретвани побише Турке Сарацене у латинској земљи и из горе Гарганске изтираше.

На 1059. Краљева је Крешимир над Рватим. Ово вриме подложише се Бошњаци Бели, краљу унгарскому, с овим уговором, да они бане своје обиру, и би одабран Иван Котромановић.

На 1065. Краљева је у словинским државам Стипан, син Крешимиров.

На 1074. Краљ рватски би Звонимир, кога мало посли баци с владања бан Славић; али с помоћу Гргура папе имаде краљевства владање.

На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло.

На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин.

На 1115. Владао је словинским државам краљ Јуре, који своје синовце прогонећи би свржен, и Грубиша, његов синовац, за краља учињен.

На 1141. Кнез Радослав з братјом својом Иваном и Владимирон почеше владати словинским државам, али много од Деше напастовани биху.

На 1151. Деша супрот Радославу војева и снажан се пуно учини. Ови дарова колудром оток Млит код Дубровника.

На 1161. Деша посве придоби краља Радослава.

На 1171. Би краљем словинским Немања, син Дешин, и ови се много велик учини.

На 1190. Би за краља Стипан Неманић, син реченога Немање.

На 1200. Симеон, син Стипана Неманића, би краљ од Рашије и Далмације. Ови освоји многе бановине. И у то вриме Босном владаше бан Кулин.

На 1235. Поробише Татари сву Унгарију, притираше краља Белу к мору и његову војску тежко исикоше; али с помоћу бана Франђипана придоби Татаре и срићно се поврати на своје владање.

На 1241. Сењани велику вирност указаше краљу Бели, јер витежки придобише Татаре у пољу Гробничкому тер ји разбише и около педесет и шест иљада посикоше, од кога вримена Гробничко поље није ничим до данашњега днева родити могло.

На 1252. Стипан, бан словински, почео је зидати град Јабланац. У то исто вриме краљ Бела учини Шубиће кнезове од Брибира.

​На 1271. Нинослав банова је у Босни.

На 1289. Стипан Неманић, краљ од Рашије и Далмације, освоји Босну.

На 1312. Би за бана од Книна, Скрадина и остали миста Младин, син бана Павла.

На 1317. Урош, син Стипана Неманића, ово вриме краљ је словински био.

На 1322. Бан Младин многа зла чињаше у Далмацији, навластито Трогираном и Шибеничаном, робећи њиове државе и многу крв неправедно пролијући. Принцип посла јим на помоћ галије, тер освојише Омиш и Скрадин, град реченога бана Младина, кога злоћу исти Карло, краљ од Унгарије, подносити више не могући, у Книну уфати га и одведе свезана у Унгарију.

На 1331. Великога краља Уроша син Стипан постави у тамницу.

На 1339. Фратри с. Фране дођоше у Босну, којизим бан Стипан узиђа манастир у Милешеву.

На 1340. Стипан Неманић освоји сву Мацедонију, Булгарију, Романију и многе друге државе тер се поче цесар звати.

На 1354. Урош, други тога имена, би учињен краљем словинским.

На 1371. Уби краља Уроша његов невирни таст Вукашин, који поче на мисто његово краљевати.

На 1373. Твртко, краљ босански, сагради Нови у Буци од Котора.

На 1376. Ударише Турци на краља Вукашина, који само тридесет иљада војске поби се ш њима на бојном Косову, разби војску турску тер ји исиче около тридесет иљада изван онизи, који се у води Марици утопише. Приђоше воду и Турке прико воде сикоше; али волећи садирати с мртви одору него живе сићи, биху од Турака снажно наскочени тер срамотно натраг побигоше. Десет иљад’ Турци посикоше, а пет иљад’ вода Марица прождри. Утопи се силни витез Углеша, брат краља Вукашина, који мало прије веће од триста глава одсиче. Прождри вода и јакога витеза Рељу, реченога Бошњанина. Приплива Вукашин на коњу воду Марицу и побиже прико горе, али залуду, јер га погуби његов слуга за однити му колајну и криж од злата.

На 1382. Фридриг Бубел и бан Сурић ово вриме бани су далматински и рватски били.

На 1389. Цар Мурат на Косову пољу од Милоша Кобилића би убијен.

На 20 класна, а годишта гори реченога 1389, Твртко, краљ босански, разбио је цара Амурата. Истога годишта истирао је Твртко Угре испод Вране у Котару, коју обсили биху, тер ји притира у Нин.

На 1390. на осам класна придали су се Трогирани краљу Твртку.

На 1391. Пушке и прах пушчени ники фратар Нимац изнашао је. Исто годиште пође с овога свита краљ Твртко.

На 1392. Дабиша, Стипана бана брат, краљ је босански постао.

На 1401. Умро је Дабиша, краљ босански. Твртков син наравни краљество босанско имаде. Остоја Кристић баци Тврткова сина с краљества. Остоја војева је супроћ Дубровчаном и супроћ Хрвоју Вукићу, бану јајачкому.

На 1403. Хрвоје Вукић разбио је Угричиће и Павла Бистена, бана рватскога, близу Бихаћа.
Краљ Лудовик учинио је Хрвоју војводом али дуком сплитским и баном далматинским и рватским.

На 1406. Сигисмунд, краљ унгарски, дође с војском у Босну, освоји Сребрницу и многе друге градове и вароше по издаји бана Хрвоја, супроћ кому се постави Сандаљ Хранић, капитан босански, али од унгарске војске би придобивен, тер многа господа босанска погинуше.

На 1407. Остоја Кристић учини мир с краљем унгарским и војеват поче протива Хрвоју.

На 1409. освојили јесу Млечани Травис, Падуу, Виченцу, Верону и друга многа миста.

На 1412. Шибенички пук истирао је своје племиће из града, али краљ унгарски смутљивцем чинио је главе одсићи.

На 1415. Бан Хрвоја одступи од цесара и краља унгарскога Сигисмунда, утече се цару и од њега прими помоћ протива Остоји, краљу босанскому. Цића тога невирна дила дигла се је силна војска унгарска протива њему и дође у Босну, прид којом биху главари Иван, палатин алити бан унгарски, Иван Маротић, бан словински, и Пава бан Купор с многом господом и племићим унгарским и словинским. Али њиова би велика несрића, јер Хрвоја разби и сву војску исиче, а господу, који не погибоше, оне уфати живе. Бана Купора уфативши жива, у волујску кожу чини га сашити и у воду бацити.

На 1416. Пође с овога свита велики војвода Хрвоје; и краљ босански Остоја, одбацивши своју жену краљицу, Грубу именом, узе жену Хрвојину. Господа и племићи босански ово вриме учинише виће, да Остоју баце с краљевања, у кому вићу би убијен Пава Радјеновић; а краљ Остоја с Петром Павловићем у град тврди Бобовац утече. Али Oстоју Бошњаци бацише, а Стипана Јаблановића за краља одабраше.

​На 1443. Твртко Други, краљ босански, брез порода умри; и краљева је на мисто његово Тома Кристић и обраћен на праву виру Исусову од светога Јакова од Марке, реда с. Фране, крст свети прими по кардиналу Карвајали. Посли његове смрти краљева је његов син наравни Стипан, који од Турака би убијен, и тада посве доспи словинско краљевање.

Picture

***

*

Андрија Качић Миошић (Брист, 17. април 1704 — Заострог, 14. децембар 1760) је дубровачки књижевник и монах у фрањевачком манастиру у Заострогу.

Рођен је у месту Брист крај Макарске. Прво дело написао је 1737. године и то је Приручник сколастичке филозофијске пропедеутике.

*

***

 

 

Године 1756. написао је дело у римованом десетерцу, подражавањем народне јуначке поезије, под називом Разговор угодни народа словинског. У њему је дао песничку интерпретацију словенске историје, коју је схватао на исти начин као и Мавро Орбин. Основу његове књиге чине песме и летописне белешке о педесет словенских краљева. У тај списак ушли су најпре тридесет девет краљева из Поп Дукљаниновог Летописа и једанаест српских владара (по његовом рачунању) од светог Симеона до краља Вукашина. Овај други приказан је као педесети и последњи словенски краљ. На ту заједничку основу Качић додаје песме и летописне белешке о темама регионалног карактера, о рашким (после Вукашина), зетским, бугарским и босанским главарима, да би у завршном делу унео песме о јунацима каснијих времена, међу којима има највише песама о србском јунаку „Јуриј Кастриотићу“ (Скендербегу).

Сем овог дела написао је и трактат на латинском језику под насловом „Elementa peripatheticae“ као и хронику „Корабљица“ 1760. године.

*

***

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Књигу можете преузети страници КЊИГЕ
​Извор и назив дела:
Наслов: Разговор угодни народа словинскога
Стране: 8, 9, 10, 11, 12, 13, 16, 15, 16
Аутор: Андрија Качић Миошић
Издавач: Разпошиља књижара А. Јакић, 1862
Оригинал из: Универзитет Харвард
​Приредио: Крсто Крцун Драговић
ИЗВОР: srbski.weebly.com