Разарање Светосавља у епархији Аустријско-швајцарској

„Да је Христос проповедао и могућност других вера поред Његове, могућност јеврејског фарисеизма, римског идолопоклонства, вавилонске митологије итд. нити би Он био осуђен на Крст, нити би пак-васкрсао. Његово јеванђеље живело би краћи век него Гамалилово. Да су Апостоли толерисали друге вере, с њима би хришћанство и завршило своју историју. Да су Оци Цркве толерисали све вере и јереси својих дана, они се данас не би имали ради чега звати Оци. Почетак толерисања других вера, почетак је  губљења своје (православне) вере”.

(блаженопочивши схиархимандрит Стефан светогорац)

Примећује се да је на просторима Аустријске епархије све модерније поклањање храмова од стране Редемпториста (католички ред монаштва) православнима. 

Односно Православној Цркви Аустрије под руководством диригентске палице цариградске Митрополије.

Новембра 2014. год. поклоњена је манастирска Црква Св. Алфонса у Леобену што је било од историјског значаја јер је самом чину предаје присуствовао нико други до његове свесветости како су почели да га називају Вартоломеј I. Као лепо васпитан митрополит др Арсеније Кардамакис се захвалио на поклону и рекао да ће се лично потрудити да овај храм  остане духовни дом како за католичке тако и за православне вернике. 

Пошто је поменути надлежан за овај храм, поред грчких свештеника поставио је и свештеника који је иначе припадао СПЦ, али је из њему познатих разлога побегао од тадашњег администратора Иринеја Буловића и кукавички побегао и придружио се клиру  цариградске патријаршије. Као такав служи славске обреде, крштења, венчања да би на тај начин привукао Србе да дају своје прилоге, парохијале јер неко мора да издржава грчко-оријенталну митрополију, јер Грка овде има једва 35000 док је Срба само 300-350.000 остатак до пола милиона допуњавају остали православни.

Чак су и икону Светог Саве, на не дај Боже да се такво нешто може иконостасом назвати, поређали као књиге на омањи регал у висини груди.

Кад су то фанариоти па држали до Св. Саве или Срба а кроз историју нам вечито стварали проблеме. Значи опет превара да се неко не досети.

Као и свуд где се намећу фанариоти тако и овде главнопредседавајући Епископском конференцијом митрополит је предложио увођење црквеног пореза и на тај начин би решили извор својих материјалних прихода. Тако нас Србе лишавају како наше Цркве тако и нације док они остају Грци свуда и изнад свих а све за наше паре.

А од недавно смо сазнали да су и верници из Инсбрука добили храм од истог тог католичког реда и као таква а и Црква у Леобену се налазе под заштитом споменика. Да ли је то игра случаја или нечија намера показаће време. Што значи Срби су поново насамарени јел те објекте треба одржавати а ко други него ми а да православно никада неће ни изгледати. Надам се да инсбрушке вернике неће задесити исто као и вернике у Леобену, свега има а православља и ако га има не види се од екуменизма.

Покушавају да нам избришу Цркву, избришу нацију али Св. Саву из наше душе неће моћи.

Да Бог да да дочекамо у здрављу и прославимо у весељу нашег Светог Саву и да нам да снаге у новој борби за веру.

Свети Саво моли Бога за нас!

Идентитет аутора чланка, који живи у Бечу, познат Уредништву “Борбе за веру”

ИЗВОР: “Борба за веру”