РАТ МОСАДА И ХАМАСА У ТУНИСУ – ТАЈНА САРАЈЕВСКИХ УБИЦА

Џевад Галијашевић

 

Рат Мосада и Хамаса једнако као и политичке ликвидације, атентати и тероризам које изводи Израел широм свијета и нису нека вијест. У том смислу, када је у децембру 2016. године у у Тунису пред властитом кућом у граду Сфаx убијен пилот ваздухопловства и стручњак за беспилотне летјелице Мухамед Завахри, наводно близак Хамасу, и када је непобитно утврђено да иза тога стоји ратоборна и прилично злочинима склона влада из Израела, медији су просто, исти дан заборавили ту свакодневну, тако обичну вијест.

 

                               Мухамед Завахри

 

 

Али…

Логика тврди, да када у неком дијелу текста напишете „али“, као да сте обрисали или барем поништили све оно што сте претходно рекли или написали. Ипак, да ће пилота и муслиманског стручњака из Туниса – у самом Тунису, за рачун Израела убити муслимани из Босне и Херцеговине (прецизније из Сарајева) и да ће тај злочин прикривати Бакирова, муслиманска власт у Сарајеву… е то је већ вијест, од које се велики заљубљеник Хомеинија и Исламске револуције, Алија Изетбеговић, сигурно барем једном преврнуо у гробу. Ипак је Алија већи дио својих ратних амбиција у најбитнијем дијелу рата у БиХ, реализовао уз помоћ Иранске шиитске власти.

Наравно ко припада ехли сунету а може са шиитима „тикве садити“, зашто не би могао те „тикве лупати“ са ционистичким режимом у Израелу и вјековним непријатељима – Жидовима.

Документација коју је поводом ове ликвидације из 2016. квалификоване као „тероризам у облику сложеног кривичног дјела“ Тунис послао Хрватској, свједочи о томе да је баш Алем Чамџић, уз помоћ Елвира Шарца, убио инжењера и пилота пред његовом кућом и да су то извршили за потребе израелске тајне службе, којој припадају и за коју „раде“.

Иначе, Чамџић се, под надимком „Чамац“, током ’90-их година, током рата у Сарајеву прославио као диверзант Армије Р БиХ, те је о њему, сигурно случајно, Пјер Жалица, снимио документарни филм по том ратном имену: “Чамац”. О могућности да су га израелске тајне службе врбовале да убија за њих, не говори нико у Сарајеву али је свима јасно да БиХ има проблем лоше уређеног система безбједности у коме неспособни Осман Мехмедагић Осмица и Трифко Буха управљају тајном службом у БиХ (ОБА-ОСА), уз видљиву чињеницу да је та служба под апсолутном контролом радикално исламизиране и корумпиране СДА структуре у Сарајеву. Тај лош и антиуставни рад је условљен општим недостатком законских рјешења контроле а посебно одсуством било каквог парламентарног надзора. Нема потребне размјене података а министарством безбједности БиХ управља вишеструко компромитовани и некомпетентни министар Драган Мектић. Истовремено, ОБА-ОСА је прављена као „британски пројекат“ и потпуно је зависна и усмјеравана са тог нивоа па је и могуће да странци у БиХ раде шта хоће па чак и да регрутују локалне диверзанте и професионалне убице.

Истина, ни идеологија ни вјера страним тајним службама код врбовања нису битне.

Кад је ријеч о Мосаду и специјалним операцијама у свијету, влада Израела никад не коментарише такве случајеве у којима их се оптужује, па их сигурно неће ни демантовати. Ипак ће учинити све да контролише штету када се такве акције открију.

Свакако да су Израелци способни за такве ликвидације и у прошлости су имали низ успјешних али и неуспјешних операција. Међу првима су увели праксу да било гдје у свијету убијају политичке противнике. Тако је 1990. у Бриселу убијен канадски инжењер Џералд Бул, који је радио на пројектима супер топова. Сви подаци тада, као и начин извршења упућивали су на Израелце, иако то никад није доказано. Уз то, и полонијем отровани палестински вођа Јасер Арафат крајем ’80-их оптуживао је израелске власти да су га покушали убити док је боравио у Тунису. На крају су убили и предсједника Израела Јицтака Рабина (1995. године) и палестинског предсједника Арафата (2004. године).

Наставило се у Тунису, овај пут са муслиманима из Сарајева у улози егзекутора и са потпуним ћутањем и прикривањем ове изузетно срамне и злочиначке афере.

У почетку су само медији у Тунису писали о томе, наставио је Израелски Тајмс а медији у Хрватској ту крваву балканску причу објављују 13. марта ове године када је, по обимној документацији осумњичени Сарајлија Алем Чамџић (46) ухапшен на загребачком аеродрому приликом пресједања са лета из Сарајева на онај за Беч.

 

Од тада је у екстрадиционом притвору чекао исход поступка у којем је хрватско правосуђе требало одлучити хоће ли га изручити Тунису због учешћа у убиству држављанина Туниса, бившег пилота, инжењера Мохамеда Завахрија.

Тиме се прича не завршава; постоји и друга особа, за којом такођер трагају у Тунису. Ријеч је о врло тајанственој личности по имену Елвир Шарац (38), такођер држављанин БиХ.

Власти у Сарајеву до сада, ни на који начин, нису откривале јавности у земљи било какву информацију о хапшењу држављанина БиХ и наводима да би он могао бити умијешан у убиство наводног Хамасовог стручњака за беспилотне летјелице, кога су због таквих активности надзирали Израелци, односно њихова тајна служба Мосад.

И на крају га убили из Сарајева. Иронија ликвидације: пилота су убили помоћу Чамца.

Алема Чамџића је тај надимак „Чамац“ пратио и током рата од 1992. до 1995. године, када је као диверзант Армије Р БиХ ратовао на подручју Сарајева. Наводно је словио за опасног диверзанта специјализованог за упад иза ратних линија које су држале снаге Војске Републике Српске, гдје је иза себе остављао хаос, жртве и разарања.

Од јесени 1992. године Чамџић је постао припадник посебне полицијске формације МУП-а Р БиХ. Сарајевски режисер Пјер Жалица је тим поводом снимио документарни филм о ратном путу Алема Чамџића под називом „Чамац“. Тај филм је до прије два мјесеца био доступан на Јутјубу, али га тамо више нема. И на крају: по завршетку рата, Чамџић је постао професионални војник а његови познаници из тог раздобља тврде како је након тога почео сурађивати с америчком твртком Military Professional Resources Inc. (MPRI) која је била задужена за обуку тадашње војске Федерације БиХ и која и данас столује у Министарству одбране БиХ под именом „Egbility“ утичући за потребе НАТО-а на укупно одбрамбено-безбједносно окружење у земљи.

Након ових послова, Чамџић је заступао израелску компанију која се бавила продајом опреме за прислушкивање и комуникацијских средстава. Потом је отишао из БиХ, а према свједочењима особа које су га повремено сретале у Сарајеву, говорио је како ради у Ираку за западне агенције које обучавају локалну војску.

О Елвиру Шарцу, другом наводном судионику убојства Мохамеда Завахрија за којим трагају у Тунису, засад нема никаквих информација. Он је нестао.

Прије него што су Чамџића 08.05.2018. у уторак (прије само неколико дана) довели на суд, зграду су окупирали тешко наоружани интервентни полицајци. Покрили су сваки кутак зграде и дворишта, а ухапшеног су увели на стражњи улаз. Како неслужбено дознајемо, Чамџић се противио изручењу, као и његов одвјетник Крешимир Шкарица.

Поступак у Хрватској се води по међународној, Интерполовој потјерници, а не по „еуропском ухидбеном налогу“, што подразумијева да постоје још двије инстанце које то морају одобрити. То су Врховни суд Републике Хрватске и министар правосуђа.

Одлука суда била је храбра и очигледно заснована на Уставу Хрватске и закону.

У својој одлуци Жупанијски суд у Великој Горици наводи да су испуњене све претпоставке да се Чамџића, БиХ држављанина с пребивалиштем Сарајеву, изручи Тунису, који га у складу са својим законом терети за тероризам. Чамџић, који је према писању медија већ означен као неко ко је „радио“ за израелски Мосад, ухапшен је по међународној потјерници 13. марта 2018. на загребачком аеродрому Др Фрањо Туђман, а дан послије одређен му је екстрадицијски притвор и од тада је у Реметинцу. Изручењу се противио, а порекао је и почињење дјела за које се терети.

Суд у Великој Горици навео је да је Тунис молбу за Чамџићевим изручењем послао у законом предвиђеном року, те да је та молба “састављена у складу с одредбама чланка 43. ставак 1. Закона о међународној правној помоћи у казненим стварима, те садржи све податке из чланка 8. ставак 3. истог Закона.”

На Чамџићеве приговоре да би у случају изручења Тунису могао бити мучен те погубљен, у рјешењу суда се наводи да је Министарство правосуђа у Влади Републике Хрватске провјеравало те наводе те да им је из Туниса одговорено како је од 2015. “прописано да се смртна казна замјењује казном затвора у трајању 20 година”. На директан упит Министарства правосуђа о изрицању и провођењу смртне казне у Тунису, достављен је одговор из кога проистиче да смртна казна у Тунису није извршена од 1992.године.

Великогорички суд је појаснио и да се кривично дјело за које се Чамџић терети према важећим туниским законима може подвести под тероризам, за што је у Тунису запријећена казна од три до 15 година затвора. Суд се у одлуци о изручењу Чамџића осврнуо и на начин на које је дјело, према опису туниских власти, почињено.

У рјешењу суда посебно је назначено да: “начин извршења кривичног дјела, долазак у страну државу заједно с још једним починиоцем, употреба оружја с пригушивачем, радње подузете ради организовања прилике за извршење дјела (праћење, кориштење више возила), мјесто извршења – цеста као јавна површина и вријеме када се догађај збио, ликвидација са двадесет метака и покушај прикривања ранијим одласком из хотела у коме су боравили, указују да се радило о припремљеној и осмишљеној акцији усмјереној ка застрашивању становништва и озбиљном нарушавању или уништавању основних уставних, политичких, привредних или друштвених структура државе, при чему је и наступила смрт једне особе…“

Према мишљењу великогоричког суда, све описано може се према туниским законима подвести под тероризам, па је одлучено да нема препрека за Чамџићево изручење Тунису.

Сарајевски медији су реаговали „тренутно“, објављујући изјаву окривљеног:

“Немам никакве везе с оним што се догодило у Тунису, односно с убиством Мохамеда Завахрија. Ја никада у свом животу нисам био кажњаван и зато ми је све ово што се догађа изузетно шокантно. Ја сам породични човјек. Имам супругу и дјецу коју настојим одгајати у позитивном правцу”, рекао је Алем Чамџић, противећи се изручењу.

Све ово што се дешавало захтијева јасне одговоре из Сарајева и Савеза за промијене:

  1. Како то да Гранична полиција на аеродрому у Сарајеву није ухапсила Чамџића: да ли му је омогућавала бјекство или власти у Тунису као и Интерпол нису обавијестили Босну и Херцеговину о потјерници за држављанином БиХ а јесу Хрватску?!
  2. Зашто јадно али распјевано Министарство безбједности са министром Мектићем није обавијестило све безбједносне агенције у БиХ, надлежну Парламентарну комисију и Савјет министара о овом догађају, и зашто скривају потјерницу за Чамџићем?
  3. Шта се дешава са другооптуженим Елвиром Шарцом – гдје је он и тражи ли га итко?!
  4. Зашто ћути Игор Црнадак, министар иностраних послова, и какву је помоћ његово министарство и он лично пружио држављанину БиХ Чамџићу у вези са суђењем у другој земљи – ради ли се то у складу са механизмом међународне правне помоћи или тајном дипломатијом у духу познате, издајничке и антиуставне, дипломатске праксе.
  5. Откуда тај вјештачки усмјерени а у бити непостојећи талас избјеглица да крене према БиХ и притисне је баш сада и колико је то повезано са политиком тајних убистава у којима учествују држављани ове земље а прикривају лажни чувари мира и безбједности?!

И на крају, монструозно али професионално изведено убиство Оливера Ивановића у Косовској Митровици, које никако да буде расвијетљено, те сумњива и тајновита, нерасвијетљена смрт младића из Бањалуке само пет дана послије, уз кампању жестоких напада на Тужилаштво у БЛ и Полицију Српске – њене најбоље људе, те окупљања покренута поводом те смрти, само десет дана након што је у Хрватској ухапшен Чамџић – постоји ли ту нека веза или је то само случајност?!

Ту је и случај америчког држављанина Д. К. (Daniel David Corbet), бившег америчког маринца и припадника елитне јединице „Фоке“, ухапшеног у Београду 31.01.2018. због сумње да је припремао убиства по Србији. Корбет из страха за живот планира да правосудним органима понуди нагодбу за све информације и детаље у вези с планираном ликвидацијом „политичара“. У штек-стану у коме се скривао пронађен је пиштољ ЦЗ-99 с избрисаним серијским бројем. Осим њега, због недозвољеног држања оружја, лисице на руке стављене су и држављанима Србије Н.В, Н.П. и Н.А.

Субверзивна активност је дрско видљива – затрпавају се неке старе приче новим?!

Шта се то, пред ове пресудно важне изборе у БиХ спрема народима на Балкану, баш свима; и коме се обратити за помоћ како би се избјегло оно најгоре: РАТ?!

 

 

ИЗВОР: Аналитички форум