Радикализација ислама поново на дневном реду у Бугарској, али у новом контексту

Фотографија: БГНЕС
  • Недавно је у Софији одржан округли сто на тему: „Балкански ислам – баријера или мост за радикализацију?“ Због конкретних догађаја расправа о радикализацији ислама у Бугарској понекад постаје осетљивија. 2016. године се нашла у фокусу пажње јавности пошто је усвојена Стратегија за борбу против радикализације и тероризма, размотрен је Нацрт закона о борби против тероризма и покренут поступак против 14 имама под оптужбом да су ширили идеје терористичке организације „Исламска држава“ и позивали на рат

 

2017. године су проблеми везани за финансирање рада исламске заједнице у Бугарској поново подстакли дискусију. Тада су се надлежне државне институције суздржале од реакција, док су експерти упозоравали да би било добро да држава преузме обавезу према грађанима исламске вероисповести на својој територији јер је инвестиција у складне међуверске односе, инвестиција у безбедност.

2018. године се дискусије воде под нешто другачијим околностима. У финалну фазу је ушла припрема измена Закона о вероисповести и верским заједницама, које су подређене идеји о заштити традиционалних религија и елиминисању могућности верске радикализације. Главно муфтијство тражи да Исламски институт у земљи буде званично акредитован како не би духовници које припрема потпали под страни утицај. Сад је држава склона томе и сама предлаже да повећа субвенције за традиционалне религије, које ће се користити за исплату зарада исламским свештеницима, односно верским службеницима. И владајућа коалиција и опозиција инсистирају на томе да право на отварање духовних школа добију само православна и традиционална исламска вероисповест. Коалиција „Уједињени патриоти“ тражи да богослужбену делатност у земљи обављају само свештеници који су своје образовање стекли у Бугарској или они чије су дипломе, стечене у иностранству, надлежне институције у земљи признале.

За разлику од претходних година, тренутно у земљи нема забрињавајућих активности радикализације. Исто се може рећи и за регион, што у први план истиче идеје о превенцији уместо мера за сузбијање те појаве. Пажња стручњака је усмерена не само на дешавања у земљи, већ и на ситуацију у суседним земљама.

За БНР је дипломата и извршни директор Института за економске и међународне односе Валентин Радомирски рекао да тренутно ислам на Балкану није радикалан стога се треба посматрати као баријера, а не као мост за радикализацију. Према Радомирском, коректније је да се служимо појмовима „традиционалан“ и „нетрадиционалан“ ислам, а не „радикалан.“ Што се тиче опасности од увоза нетрадиционалног ислама, Радомирски сматра да је она, засада, готово минимална пошто су становници исламске вероисповести у већини балканских земаља интегрално повезани са немуслиманима, а у ту интеграцију се тешко може увести радикализам.

Слично мишљење дели и проф. Искра Баева, историчар Софијског универзитета „Св. Климент Охридски,“ према којој је ризик да на територији Бугарске радикалне исламске групе изведу терористичке нападе минималан, пошто не постоји критична маса људи који су у стању да створе погодне услове за сличне и такве акције. У прилог томе Баева подсећа да за разлику од других земаља на Балкану, у Бугарској нема џихадиста који ратују на страни организације „Исламска држава“ на Блиском истоку.

Шеф Института за економске и међународне односе Љубомир Кјучуков сматра да је балкански ислам баријера за радикализацију муслимана у Европи, али упозорава да је врло могуће да ову баријеру брзо уклоне што ће повећати претњу с Блиског истока. По мишљењу Кјучукова, најсигурнија баријера за радикални ислам је Турска, јер без обзира на то што у њој тренутно тече процес политичког афирмисања ислама, турски председник Реџеп Тајип Ердоган улаже напоре да држи под контролом верску радикализацију.

 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова