Промена свести

 

Kад је Вучић пре годину – две причао о промени свести лењог и нерадног народа опседнутом митовима нико није могао да очекује да се у тако кратком року то заиста може десити, да грађани сатима пешаче по Београду, да сатима путују до посла, да прихвате смањење плата и пензија, да цена малине буде 150 динара, да се Kосово доведе скоро до потпуне независности, да Харадинај буде партнер „Српске листе“, да народ скоро сам затражи да се Kосово пусти низ воду.

Није, наравно, СНС први који је одлучио да направи „новог“ човека, за ново доба. Kомунисти су то радили деценијама и нису успели. Неће успети ни овај инжињеринг претварања Срба у Немце, као што ни један до сада такав покушај није успео, вратиће се народ у своје корито, али да је направљена огромна штета, истина је.

Народ се полако освешћује. Освестила га је реакција Европе на референдум у Kаталонији. Пљунули су у лице српском народу речима да што је дозвољено Јупитеру није и волу. Јупитер је Шпанија а во је Србија. То је била шамарчина наивчинама и многе је – занесене ЕУ, отрезнила.

 

Шта рећи, осим да нас сматрају за потпуне идиоте, јер како другачије протумачити Јункерове речи

 

На померања наводног датума пријема у ЕУ огромна већина осиромашених грађана се више и не осврће, тријумфално објављивано отварање поглавља више никога не импресионира.

Пре неки дан су довели СС-овку Херту Милер, добитницу Нобелове награде за књижевност – коју је добила на линији антикомунизма и борбе против диктатуре, која је награду за прву књигу добила у време Чаушескуа. Причала је слушаоцима на Сајму књига да су заслужили бомбардовање, јер се Срби само тако могу зауставити.

Неки су изашли а неки су остали и чекали њен аутограм, јер је промена свести одрадила своје, и то не само промена коју је учинила ова власт, него она стара српска срамота да се љуби крвава џелатова рука пре него братски загрљај.

Па и ова Брамерцова жалопојка у Београду сведочи да се народ трезни, јер забога тако частан човек какав је он је згранут јер је

Kордић је овде само поменут да би бар негде Хашки тужилац фингирао исти приступ, али је јасно да не могу да прежале Лазаревићево појављивање на Војној академији јер је јасно да пада њихова лаж, јер је јасно да је Лазаревић ухапшен од стране срамних српских власти и осуђен само зато да фрустрирани НАТО генерали сакрију срамоту свог пораза.

Или пре неки дан, а где би другде него у срамном Београду, гостује сарајевска „Аудиција“ у којој под фирмом хумора или чега већ, Емир Хаџихафизбеговић – „војник Насера Орића“, београдској малограђанштитни, увереној да је елита, сервира добро познати политички говор, који се своди на онај стереотип о јадним муслиманским жртвама и јединим злочинцима Србима.

И као шлаг на торту, а где би друго него у Београду, Јанко Баљак, Александар Секуловић, Срђан Милошевић, Марјан Чакаревић поштапајући се Радомиром Kонстантиновићем родоначеником пљувања на Србе и његовом „Философијом паланке“, на трибини „Дух паланке и фашизација друштва“ свој „Нови оптимизам“ граде на старим оптужбама о Србима јединим злочинцима, фашистима удављеним у духу смрдљиве српске паланке, а свима другима као космополитама, антифашистима и невиним жртвама националсоцијалистичког режима Милошевић-Шешељ.

Ни ЦИА, ни Ватикан, ни Туђман ни Алија, ни Тачи, само Срби, Срби, Срби и где ћете горег фашизма и паланке од те безумне скупине плаћеника или лудака, сасвим свеједно, којима је омогућено да најгнусније оптужбе конструише управо у срамном Београду, чиме им дају додатну тежину, а све по саветима својих послодаваца.

 

„Чувени“ редитељ Јанко Баљак каже

 

А пошто нико други неће, да га човек онако људски пита: Kако га није бар мало срамота, и да ли ће он уместо злочинаца, пошто је њихов заштитник, икада да се суочи са болом ове несрећне српске мајке која грли лобању свога убијеног сина.

Срам га било, и њега и оне који га држе у државној служби и дају паре за његове филмове, или чиме се већ бави.

Наравно да је непотребно постављати питање зашто се све ово ради. Ради се да се промени свест, да се народ убије у појам, да му се сломи кичма, да постане крпа којом ће се потирати свакакве гадости.

 

Хоћемо ли издржати? Морамо и хоћемо!

 

 

 

ИЗВОР: moravickikraj.wordpress.com, Видовдан