ПРИШТИНА више не зна шта ће са собом

Бранкица Ристић

Приштинска делегација није баш способна да намеће теме и да гура неку своју агенду у преговорима у Бриселу, тврде албански аналитичари.

Приштина намеће нове теме јер жели да сакрије своју немоћ и неспособност да Бриселски споразум спроведе до краја. Ово је општи утисак наших саговорника после најаве Едите Тахири, шефице преговарачког тима Приштине, да би са Србијом требало започети и разговор о демаркацији границе.

Ово није прва таква тема, а ни први пут да представници Косова износе нове захтеве који нису у складу са договором из Брисела. Осим границе, Приштина захтева и да се разговара о ратној одштети, узајамном признању две државе, царини, признавању печата… Свему, рекло би се, што би на неки начин могло да буде потврда да Србија на Косово гледа као државу.

Покушај злоупотребе Бриселског споразума када је у питању пријем Косова у Унеско, крах је од кога се званична Приштина још опоравља. Ни унутрашња политичка ситуација власти у Приштини не иде наруку, па наши саговорници верују да су теме о којима Приштина наводно жели да разговара у ствари намењене њиховој јавности, како би „оправдала“ своју неспособност.

Међутим, да ли је све само реторика, или има бојазни да Приштина успе да ове теме у неком тренутку заврше на преговарачком столу у Бриселу, са Београдом?

Неџмедин Спахиу, приштински аналитичар, подсећа да се Приштина налази у овим преговорима зато што мора, јер је на то тера међународна заједница.

„Међутим, не верујем да је приштинска делегација баш способна да намеће теме и да гура неку своју агенду у преговорима. Они све што раде, раде у смислу — хајде да нешто кажемо, иначе су потпуно неспремни за један битан и садржајан преговарачки поступак са Београдом. С друге стране, Београд је у овим стварима много озбиљнији, али је и мање пријемчив да први попусти. Тако да су суштина дијалога у Бриселу преговори између Београда и Запада, а не са Приштином. Приштина се ту појављује више као сателит Запада који није баш спреман за улогу која му је намењена“, објашњава Спахиу.

Он је уверен и да приштинска делегација најављује нове теме јер нема резултате у досадашњим преговорима. У том контексту Спахиу види и постизање идеје о демаркацији границе са Србијом. Такви ставови, верује он, само шкоде Косову, и оно правно није у могућности да тако нешто тражи.

Утисак да Косово пласира нове теме као вид ултиматума, само да би „купило време“ за наставак преговора са Београдом, аналитичар Павле Димитријевић објашњава речима да су у питању атрактивне теме за унутрашњу употребу кратког даха и рока.

„Мислим да та питања уопште нису озбиљно на преговарачкој агенди Приштине. Међутим, сви додатни захтеви са приштинске стране могу да се тумаче и као врста притиска на међународну заједницу са циљем да побољшају преговарачку позицију у Бриселу, али и да пошаљу поруку да има још доста питања која би могла да буду покренута. Дакле, мислим да није поента да се та питања која помињу заиста покрену, и мислим да до тога неће доћи. То је просто један аргумент за плашење, и за ојачавање преговарачке позиције. То значи да се на преговорима наводно пласира тема — па се од ње одустане — као направе компромис на лицу места, па буде ’ето, ми смо одустали од тога јер смо посвећени преговорима‘“, објашњава Димитријевић.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић такође је предлог Едите Тахири да се о демаркацији граница разговара у Бриселу означио као злонамеран покушај сакупљања јефтиних политичких поена међу косовским Албанцима.

Ђурић је истакао да је то бесмислен предлог, јер између Косова и Метохије и централне Србије не постоји граница, нити, самим тим, може да буде разговора о било каквој демаркацији границе.

„Само држава Србија има своје границе, у тим границама је призната од стране УН“, рекао је Ђурић.

Он је навео да такве изјаве само удаљавају две стране и не доприносе дијалогу, већ подстичу анимозитет, мржњу и сукобе, и додао да мудрији разумеју да такво „трапаво надмудривање“ не води ничему, чак ни већој популарности у домаћој јавности.