ПРИМОГЕНОСТ СРБСКЕ ЦРКВЕ

Слободан М. Филиповић

 

 

  • Нестор Кијевски и Новгородски летопис бележе, да су сви Сарбати који од искона живе на Дунаву (у Медији) и Илирику, примили хришћанство у апостолско време. Њихови духовни оци су апостоли, Павле и Андреја који је на првом васељенском Сабору изабран за владику
  • Србија је прва хришћанска земља Европе, са примогеном црквом и првим подигнутим православним храмом у Сирбијуму (Сремска Митровица)
  • Свето писмo, дакле, сведочи о мезолитском континуитету културе на Подунављу Хелма (Балкан), где је настала прва цивилизација, али и прва хришћанска архиепископија у Европи, која је до половине петог века била у Сремској Митровици
  • Да су Срби примили веру хришћанску од самих апостола и првих патријарха, сведочи писмо папе Јована Десетог 925. године, србским владарима Томиславу у Хрватској и Михајлу у Захумљу: Ко сме и може да сумња да се црква у краљевству Србохрватском(2) не рачуна у у првобитну васионску цркву?

 

 

 

Хелм (Балкан) и прасрбска река Дунав, од искона су исходиште свих Сарбата, који су у терминологији колонијалне историографије поистовећени са сарбатским племеном Словени, у циљу идеолошког брисања општег србског имена. Нестор Кијевски и Новгородски летопис бележе, да су сви Сарбати који од искона живе на Дунаву (у Медији) и Илирику, примили хришћанство у апостолско време. Њихови духовни оци су апостоли, Павле и Андреја који је на првом васељенском Сабору изабран за владику.

Србија је прва хришћанска земља Европе, са примогеном црквом и првим подигнутим православним храмом у Сирбијуму (Сремска Митровица). Предање о учењу Исуса Христа, забележено је у јеванђељима за која Целзус каже да су неколико пута мењана до трећег века, па се намеће логично питање: Зашто је баш далека Србија била важна за апостоле и њихове ученике са Истока?

Уопштени одговор даје Свето писмо, у коме је Сабира алијас Хавила у јеврејском изговору, рајска земља Постања на Дунаву (Фисон). Под библијским рајем у ужем смислу, овде треба разумети Шумадију (Медија) и Источну Србију (Дакија). Свето писмo, дакле, сведочи о мезолитском континуитету културе на Подунављу Хелма (Балкан), где је настала прва цивилизација, али и прва хришћанска архиепископија у Европи, која је до половине петог века била у Сремској Митровици.

Колевка и континуитет културе нашег међуледеног доба су у Подунављу Хелма. Свето писмо је србска књига, a Срби једини народ који је добровољно примио хришћанство, док је за апостолску проповед потребно (добро) познавање језика. Да ли је хришћанство настало, уствари у данашњој Србији и Европи а не Истоку! Потврду да јесте оставио је цесарејски владика Еусебије из Палестине, као учесник Никејског сабора, записавши да је Стојан алијас Константин увео (србске) народне обичаје у хришћанство, како би придобио народ за нову религију.

Потпуно је у праву А. Фоменко када каже, да је сасвим могуће лоцирање библијских текстова у Европи. Он се пита: Да ли Стари завет заиста претходи Новом завету? Питање је на месту, ако се зна, да је први јеврејски рукопис Светог писма из 1080. године!? Најстарији примерци су Лесандријски, Ватикански и Синајски рукопис пронађени тек после 15. века, иако су палеографски датирани у четврти век а све верзије доказани фалсификати.(1)

Срби старинци Хелма (Балкана) крштени су у апостолско време, а новопридошла племена Балтичких Срба у деветом веку. Да су племена Дака, Срибала и Беса била покрштена пре доласка северних Срба, види се из потписа владика на сардикијском (софијском) Сабору 347. године, из Македоније, Солуна, Медитеранеје (Средец, Ниш), Дарданије, и Дакије прибрежне, за коју Јустинијан 535. г. помиње као слабу у вери хришћанској.

У деветом веку, крштена су само новопридошла племена Балтичких Срба досељених у седмом веку, који су Србе старинце Хелма (Балкана), како сведочи Дукљанин, звали Власима због хришћанске вере. Дукљанин каже: Овде је била велика радост за хришћане (Влахе) и они су сишли с планина и брдовитих места куда су били утекли, па почну хвалити Бога који је спасао надајуће у њега.

Да су Срби примили веру хришћанску од самих апостола и првих патријарха, сведочи писмо папе Јована Десетог 925. године, србским владарима Томиславу у Хрватској и Михајлу у Захумљу: Ко сме и може да сумња да се црква у краљевству Србохрватском(2) не рачуна у  првобитну васионску цркву? Она је ко рану проповед апостолске цркве, с млеком вере примила, као што су је Саксонци примили у најновије време а под мојим предсвештеником благе успомене папом Григоријем (М. Миливојевић).

 

(1) За Синајски који је нашао Тишендорф творац палеографске методе, доказано је писан на Атосу крајем 19. века.

(2) Хрватска је овде само име регије.

 

 

ИЗВОР: Васељенскатв