Примамо православну браћу Пољаке у хришћанску Рашку и Србију

парошки

Др Милан Парошки

 

 

 

  • Честитам Пољској држави, странци Право и правда, председнику Пољске, Анджеју Дуде и премијерки, Беати Шидло, што су на заједничком богослужењу у средњевековној катедрали у Кракову – прогласили Исуса Христа за краља Пољске. Своју хришћанску земљу су учинили теократском, а своју владавину – божјим благословом!
  • После крунисања Христа за краља Пољске, владајућа партија Правде и Права – најављује протеривање православних из Пољске!? Нека им буде. Србија са својом 800-годишњом Рашком, теократском и саборном, државношћу – нужно би трбало да прогласи све ортодоксне Пољаке за добродошле!

 

 

 

Власт и владу су ставили у службу нашег Господа Исуса Христа, баш као што су то чинили у 16. и 20-том веку, проглашавајући Богородицу за суверена Пољске. Још једном честитам. Тако се, национално супериорна Пољска, нашла међу другим теократским државама Европе, попут Велике Британије, Ватикана, мислим и Швајцарске … Чак и Европска унија је покушавала, легитимно, да се окруни именом хришћанске тековине и творевине. На жалост, такву политику није остварила. Надам се да ће великим пољским упливом ЕУ, то и постати.

Оно што желим да приметим је, да је пољско хришћанство старије од 1050-године, мада за годину својег крштења баш ту, 1050-ту, и овом приликом у Кракову, на литургији за 100.000 (сто хиљада) католичких верника – узимају Пољаци. Њихова христанизација се десила у време свете браће Ћирила и Методија, код канонског успостављања словенске литургије, од стране двојице папа, 869-године! Никако 1050-те.

Пољци, барем Риму и Папи морају веровати! Зато наводим следеће: Свети Ћирило и Методије су 867. године, 150 година пре појаве Мађара на историјској сцени и у Панонији, код панонских рацких и моравских краљева, Коциља и Прибе, основали четири епископије и Архиепископију Веспремску на Балатону. Архиепископија је аутокефална хришћанска црква, по канонима, а и на Сабору успостављена.  Државотворни сталежи Раца, самостално су бирали свог архиепископа, пре доласка Угара у Панонију. А Угри су се појавили на историјској сцени око 980. године.

Раци су у својим црквама служили литургију на српско – словенском језику, јер су свети Ћирило и Матодије, насупрот противљењу немачке Салцбуршке надбискупије, код двојице папа у Риму – прво код Адријана, 869. године, а затим код Јована VIII, 879. године – одбранили тај стари рацки и српски литургијски језик. Светом Ћирилу и Светом Методију папе су издале булу „Марљивост твоја“ и тако озаконили рацку литургију. Исту је признао и васељенски патријарх Фотије, 882. године. А печат самој мисији, у Риму, оставио је својом канонизацијом – светаштвом. Свети Ћирило је преминуo баш на лицу места, у Риму, приликом боравка и одбране словенске литургије и Панонске Архиепископије. Он је светитељ Јединствене хришћанске цркве, прерасколне. И дан данас је, сахрањен крај папске столице, у цркви Светог Климента. И тако, Света словенска браћа, рацки језик учинише четвртим литургијским језиком на свету, после арамејског, старогрчког и латинског. (Др Милан Парошки “Сораби су презали ирвасе,” Нови Сад, 2015).

Годину коју Католичка Пољска узима за крштену, је година уочи раскола у хришћанству , а оно се десило 1054-те. И година наводног, њиховог крштења, блиска је одлуци Рима, по којој је Папа постао представник Христов на земљи, а да је до тада био – наследник столице апостола Петра? Супериорност Рима и из тога изведеног римо-католицизма, тако је самопроглашена и озваничена.

На сличан начин, веома култивисана Пољска нација, коју поштуијем, донекле и познајем, чак сам и кратке студије пољског, провео у Варшави и Кракову 1981 – самопроглашава Христа за суверена, хиљаду година после Рима!? Али Христос је изворно Јерусалимски!!! Не искључиво римски и пољски!? Христос је Господ Бог наш. Ортодоксни – хиљаду година пре шизме Рима и две хиљде година, пре теократског екслузивизма председника и премијера Пољске, то знају и поштују!

Зар је могуће да је екслузивизам модерне теократске нације, каква је Пољска савремена нација – супротстављен чињеници, да и у Пољској и то баш у Кракову, столује Православна Аутокефална Пољска Црква, са архиепископом Савом на челу и да се служи пољским-ћирилометодијевим (од двојице римских папа у 9-том веку, озакоњеним литургијским језуком и Јеванђељима), хиљaду година старијим од литургијске употребе пољског језика у Католичкој цркви?

Јер, до 20-ог века, Пољска католичка црква је, као и друге у Европи, користила у литургији, искључиво латински језик.

После крунисања Христа за краља Пољске, владајућа партија Правде и Права – најављује протеривање православних из Пољске!? Нека им буде. Србија са својом 800-годишњом Рашком, теократском и саборном, државношћу – нужно би трeбало да прогласи све ортодоксне Пољаке за добродошле! Ако смо из Републике Српске Крајине, на крају 20-тог века, примили и окућили 250 000 (двестапедесет хиљада) православних, ако сада примамо Авганистанце, зашто би нам цивилизовани, култивисани, наша браћа у Исусу Христу, Пољаци – били сувишни!? Наравно да нису. Напротив, жељно их очекујемо. Оживеће и Рашка Светосавска Краљевина, уз њихову помоћ. Јер, они сведоче силу Христа Краља! И нашег Христа православног. И њихов подухват и жртва ће се чути до неба! Небеске Србије.

 

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи