ПРЕТЊА СРБИЈИ: „АКО НЕ УВЕДЕТЕ САНКЦИЈЕ РУСИЈИ, СТИЖУ ВАМ КАНВАС И АЛБАНСКИ ТЕРОРИСТИ“

Министру безбедности БиХ Драгану Мектићу мора се признати да има смисла за хумор. Он је, наиме, на конференцији за новинаре након састанка са министром унутрашњих послова Српске у Бањалуци, уместо о тероризму, више говорио о приватности људи чији идентитет засад није открио. Новинаре је упутио да они истраже ко је и с ким спавао 31. марта у Порторожу и на свом мобилном телефону показао фотографију јахте на којој се, по Мектићу, дешавају оргије.
Мектић је притом био смртно озбиљан као да говори о тек почињеном терористичком чину. Не зна се чиме је седма сила наљутила Мектића, па јој даје тако важне и опасне задатке, али право питање гласи да ли је Мектић обавештајни рад у Порторожу финансирао из свог џепа или је шпијунажа плаћена новцем пореских обвезника.
И шта ако се сазна ко је с ким спавао 31. марта на Мектићевој јахти? Не живимо у Шведској, у којој министарка након новинарског открића да не плаћа порез на услуге кућне помоћнице даје неопозиву оставку, већ на простору где политичарима уловљеним у секс-аферама расте политички рејтинг.
За разлику од Мектића, министар Драган Лукач држао се теме и био је јасан и концизан: Министарство ће наставити да се бори против свих облика тероризма. Тако је на прозивке из Сарајева да полиција Српске узнемирава повратнике, министар Лукач одговорио у смислу да су једини повратници које МУП Српске узнемирава повратници са сиријског ратишта, и да ће ратницима Исламске државе у Републици Српској одмор и даље бити ускраћен.
Поред медијских напада, полиција Српске се бомбардује и лажним дојавама о бомбама постављеним у тржне центре. Иако би се дало помислити да је реч о подметању конкуренције, ствари, по свој прилици, стоје другачије. Ради се о организованој акцији, којој је циљ исцрпљивање полиције, која приликом сваке сличне дојаве мора блокирати место, испразнити простор и урадити контрадиверзиони преглед.
Учестале лажне дојаве полицији део су метода организације Канвас, фабрике обојених револуција, која је након Петог октобра постала препознатљив српски бренд. Бивши отпораши, Срђа Поповић и Иван Маровић за рачун својих послодаваца организовали су сијасет револуција обојених црном бојом. Иза њих је остао хаос попут оног приређеног у Либији, Украјини, Сирији. Македонске снаге безбедности регистровале су три доласка активиста Канваса у Скопље и забележили Поповићеве контакте са присталицама Ивана Зајева.
Претходно су Поповић и другови боравили у Москви, где су, користећи скрембловане телефоне, анимирали опозиционе снаге и упутили их како да организују уличне немире и протесте. Није ишло како су замислили, а једино што су произвели био је пооштрен закон против невладиних организација које се финансирају страним донацијама, а којима, након указа који је руски председник потписао 23. маја, Министарство правде може забранити рад.
Премијеру Србије Александру Вучићу постављени су исти захтеви као и македонском премијеру Груевском: одустати од Турског тока и увести санкције Русији. Постоје и специфични захтеви. За Македонију је то федерализација, односно успостављање албанског ентитета, а за Србију признавање државности Косову.
Ако српски премијер ултиматум одбије – што је мало вероватно, данас је у Тирани већ одустао од Турског тока – казна Србији ће бити у виду покретања обојене револуције у Српској, немира у Прешеву и подизања тензија на северу Косова. Пуне руке посла за Срђу и другове из Канваса. Да су припреме за обојену револуцију у Српској почеле, сведоче и нове ђаконије из кухиње опозиције, а папци су и даље главни специјалитет.

 

ИЗВОР: Пресс РС