Прети ли и гробу Попа Мила (ко)ректоризација?

Црна Гора, последњих година, не личи на постојбину својих предака

Након скандала када је ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић „преправио“ надгробну плочу свог прадједа превевши га из Србина у Црногорца, уклонивши епитаф који је сам Станиша Николић одредио да му стоји на гробу, остаје отворено питање да ли иста опасност пријети и гробу чувеног попа Мила Јововића.

Ради се о специфичној техници, популарној међу потомцима-конвертитима којим се споменици са одређеним идентитетским садржајима прилагођавају новим партијско-идеолошким стандардима.

О четовању попа Мила зна већина грађана, макар из епске поезије. Био је цијењен као рјечит човјек и изузетан гуслар, а његово јунаштво опјевали су његови савременици у народним пјесмама.

Учествовао је у свим већим борбама у Херцеговачком устанку, 1875. године: на касаби Невесињској, на Пољицу, Плани и Глувој смокви. Учествовао је у борбама на Вучјем долу, Дуги, Острогу и другим ратним поприштима, за вријеме црногорско-османског рата (1876-1878).

На гробу попа Мила стоји кратки епитаф посвећен овом чиувеном српском јунаку:

„Чије име не умире док на гусле траје длака, и у српство докле буде добрих људи и јунака“.

Но, Црна Гора, последњих година, не личи на постојбину својих предака. Као што је недавно рекао за ИН4С српски писац Матија Бећковић „Црногорци су прва нација без ђеда“.

Пријети ли стога и гробу попа Мила „ректоризација“? Хоће ли држави засметати помен српства на епитафу, у чије је име Мило четовао?

 

ИЗВОР: ИН4С