ПРЕПОРУЧУЈЕМО: Драгоцену и ретку књигу – сведочанство Милана Јојкића о уласку српске војске у Сарајево 1918. године

 

Брошура Милана Јојкића У СУСРЕТ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ. Доживљаји од три дана објављена је у Сарајеву  децембра 1918. у тренуцима државне смене, одласка аустровојске и доласка српске у Сарајево. Објављена на латиничном писму јер није било ћириличних оловних слова у штампаријама које су радиле на том простору за време  Првог рата.

 

Резултат слика за Милан Јојкић

 

 

Писана као путопис и као политичко сећање у преломним данима доласка првих српских јединица и о сусрету са војводом Степом Степановићем у Вардишту крај Вишеграда.

Осим што је слика једног тренутка  у њој се могу осетити и дубљи слојеви босанског мрака, српске наивности у односу према онима који их дочекују срдачно као ослободиоце у Сарајеву, а истовремено гаје непријатељство за тренутке који ће доћи.

У овој исповести може се видети како аустријска администрација остаје  нетакнута, како власт преузимају локални одбори из тог пређашњег система и како Срби који су остали и били део тог окупационог система не схватају да се ништа није променило за многе. Невероватно је колико се у овој малој брошури  наглашава југословенство наспрам српства иако слободу доносе српски официри и војници. Јојкић филмски препричава свој новембарски пут у Вишеград, одлазак из Сарајева возом, сусрете у Вишеграду, онда пут сеоским трасама до Вардишта и границе са Србијом, повратак у Сарајево, одушевљење обичног народа који поздравља воз на сваком кораку. Верујем да је тај српско-муслимански народ  искрено био ту јер на тој релацији су живели само православни и муслимани.  Али Сарајево  под језивом чизмом бирократа, полиције и сличних службеника пораженог режима сигурно није добро дочекало ослободиоце  који су их оставили комплетно у служби ту где су били и пре 1918. Последњи дани Аустрије у Босни су аутентично описани и њен брзи и помало шокантни крај у новембру 1918. године. Текст има и књижевну путописну вредност.

 

               УЛАЗАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БАЊА ЛУКУ 21. НОВЕМБРА 1918. ГОДИНЕ

 

Милан Јојкић је имао богату политичку и националну каријеру у Босни и Херцеговини где је стигао као млад лекар службом из Војводине. Као и многи други пречански Срби (како се у жаргону зову Срби из Војводине у Босни а и у Србији) он је имао значајну улогу од почетка века па све до трагичног времена НДХ када је одведен из Сарајева у логор Јасеновац где је уморен 1943. О његовој  политичкој активности доста је писано у неким другим студијама. Овде ћу напоменути да је рођен у Турији код Новог Сада 1872, да је у Сарајеву дошао 1899. године као млади лекар школован у Бечу. У Сарајеву се оженио Наталијом Бесаровић (1880-1957) из једне од водећих српских породица у граду. Имали су синове Младена (1901-1992) и Југ Душана (1906-1950) и кћерку Милицу удату Лукач. (1903-1944) ликвидирану од стране нациста.

У богатој каријери је био први старешина друштва Душан Силни у Сарајеву, члан Српске народне странке Данила Димовића, посланик у Босанском сабору, члан средишњег одбора Народног вијећа, посланик Привременог народног представништва и на бројним другим местима у политичком животу Краљевине између два рата. Припадао је српској сарајевској елити пуних четрдесет година све до трагичног краја у НДХ.

Да би се разумела Босна и Херцеговина, сва њена слојевитост, сукоби, оно што раздваја нације у њој, верски дубоки јаз, конвертитство, мржња једних према другима, лажне нијансе сретне земље потребно је читати аутентична сведочанства. Милан Јојкић је проживео све у том босанском гротлу, попео се на врх елите свога доба и са њега одведен директно у концлогор уместо да крај живота проведе у безбрижној старости.

Због занимљивости текста и реткости ове брошуре Антикварна колекција  је објављује у другом ћириличном издању са минималним лекторским исправкама.

АУТОР: Владимир Максимовић

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи