ПРЕПАРАТ КОЈИ УНИШТАВА СРПСКО СЕЛО И ЉУДСКО ТЕЛО

Вук Станић

 

 

  • Док се у Србији свом снагом увозе отрови свих врста, које користе домаћи повртари и прерађивачка индустрија, дотле се у Руској федерацији доноси закон према коме ће таква активност бити кривично гоњена, и сматраће се актом биотероризма! А, промотери ширења ГМО и свих производа америчке компаније “Монсанто” из Владе Србије, раде несметано свој злочиначки посао.

 

 

Уколико се хербицид кога сељаци популарно зову Тотал, који је већ у употреби на српским њивама, рашири још више, велики број Срба који живе у здравим срединама, где до сада није било много случајева рака и леукемије, суочиће се са овим али и неким ретким и смртним болестима. Проценат смртности новорођенчади ће такође порасти, а рађаће се и деца са деформитетима.

Директан кривац што овај препарат већ сада мало по мало уништава српско село, је Министарство пољопривреде Србије. Велико је питање да ли су нека од деце за чије се лечење новац скупља СМС-овима, у таквом стању завршила због корумпираних службеника који су легализовали коришћење глифосата и других канцерогених материја у третирању биља у Србији.

Индиректан кривац је телевизија Б92 и други медији који праве бесплатну рекламу за овај препарат препоручујући га сељацима као решење које је здравије од спаљивања летине?! Од спаљене летине још нико није добио рак, од Тотала јесте.

Тотал је препарат на бази глифосата, у Србији се може купити и под именом Глифосан.

Легализовало га је Министарство пољопривреде, којим званично управља министарка Снежана Богосављевић, а у стварности га води секретар министарства Данило Голубовић.

Без икакве гриже савести, Данило Голубовић и Богосављевићева препарате на бази глифосата држе на листи дозвољених хербицида са изговором да су они дозвољени и у Европској унији.

Чињеница да су такви производи одговорни за стотине хиљада несрећних судбина широм света, њих или не интересује, или су они некомпетентни за обављање функција на којима су. Истина је да је правилима која важе на нивоу Европске уније дозвољено користити хербициде на бази глифосата. Истина и да је доказано да је у питању канцерогена хемикалија.

Чињеница је да је Холандија, држава која има најразвијенију агропривреду у Европској унији, забранила глифосат и тако своје правилнике ставила изнад оних које прописује Комисија Европске уније.

Такође, чињеница је да је Колумбија забранила да се таквим хербицидима запрашује из авиона, да је у Аргентини рођен велики број деце са деформитетима, чије су мајке током трудноће биле у контакту са овим хербицидом.

Чињеница је и да су у Европској унији фармери сами успели да се информишу о штетности овог зла и да је тамо поред јаке кампање најутицајнијих медија напокон покренута јавна дебата о забрани оваквих хербицида. Већина поштених фармера у ЕУ, је већ престала да користи све што има везе са глифосатом.

Ипак, код нас је промоција овог зла тек почела…

У интересу нације, важно је обавестити све оне који обрађују земљу, да не користе Тотал односно ниједан препарат на бази глифосата, јер је у питању хемикалија која може изазвати рак код лица која конзумирају биљке које су са њиме третиране!

Овај препарат такође може изазвати рак код лица чија кожа дође у непосредан додир са истим. Путем подземних вода он може дугорочно загадити водоизворишта и бунаре и са пијаћом водом стићи у организме грађана који ће потом оболети од најгорих болести.

Према последњим статистичким подацима, у Србији 33. 000 људи годишње оболи, а 21. 000 умре од рака, зато апелујемо посебно на велике произвођаче да поведу рачуна чиме третирају храну, јер није све у профиту.

На крају крајева што више потрошача оболи и умре од рака, мање ће бити оних који конзумирају, односно у интересу остваривања профита је и да нација и конзументи буду здрави како би дуже могли да конзумирају на тржишту.

Произвођачи глифосатних хербицида у ЕУ се тренутно суочавају са вишковима које не могу да продају, па се претпоставља да ће исти бити по дампинг ценама продавати земљама трећег света као што је Србија.

Србија истина није званично земља трећег света, али се развијене економије према нама односе на исти начин као и према другим сиромашним земљама у које се извози под слоганом: “…Људи ће умирати од нашег производа, али ће мо остварити профит који ће нам омогучити да произведемо још боље и исплативије.”

Предност српског тржишта, капиталисти из ЕУ виде у томе што смо много, географски, много ближе од афричких земаља или оних у далекој Азији, према којима се односе на исти начин као према нама.

Како би смо читаоцима што сликовитије објаснили какво зло нас може задесити уколико се производи на бази глифоста домаће и стране производње рашире по Србији, представићемо судбину Аргентине где се глифосатским производима компаније Монсанто сада већ деценијама запрашују усеви.

У наставку ћемо презентовати како је Монсанто направио свој први производ овакве врсте и изнети радну претпоставку да се ови хербициди у Србији наменски шире како би на нашим њивама у будућности могле да расту само ГМО културе.

“…Имамо свог човека у српском Министарству пољопривреде”

Када се земља довољно дуго третира глифосатским хербицидима, она у једном тренутку почиње да буде мање плодна. Ако се у тај процес касније укључи и Монстантов Раунд ап, који наши сељаци као и остале глифосате зову Тотал, може се десити да на тој земљи више не може да расте готово ништа. Оно што ће и на тако уништеној земљи сигурно рађати су ГМО културе развијене у Монсантовим лабораторијама.

Када се повежу следеће чињенице, неке ствари постају још јасније: Монсанто је одавно присутан у Србији. Из године у годину појачава се кампања за коришћење Тотал хербицида. Незамењиви државни секретар у Министарству пољопривредем Данило Голубовић, форсира прописе који дозвољавју Тотал.

Америчке дипломате у документима објављеним на Викиликсу кажу: “…Имамо свог човека у српском Министарству пољопривреде”, из истих документа сазнајемо да помажу фирму Монсанто у целом свету, и да су активно лобирали у време министровања Саше Драгина да се српским законом дозволи ГМО.

Онда је скоро јасно да је најновија промоција хербицида на бази глифосата, заправо наставак лобирања за компанију Монсанто и друге компаније попут Ал Дахре које очигледно имају у плану да од Србије направе ГМО колонију каква је Аргентина постала.

Фирма Ал Дахра која се између осталом бави и ГМО усевима је у Србију стигла преко премијера Александра Вучића, односно његовог пријатеља шеика из Емирата.

Са друге стране, озлоглашени Монсанто у Србији има две своје фирме, и паралелно их заступа и Миодраг Костић који продаје њихова семена.

Једна Монсантова компанија регистрована је под називом “Монсанто Сербиа д.о.о” из Новог Сада основана је 2010. године. Власник те компаније је “Монсанто Инвест Б.В.” из Холандије.

Законски заступник је др Зоран Петровић. Та фирма је са пет запослених прошле 2010. године остварила пословни приход већи од 64 милиона динара, али и губитак од 13,5 милиона динара.

После лоших пословних резултата нису затвори неликвидну компанију у Србији? Вероватно је губитак био само на папиру.

Монсантова друга компанија се зове “Представништво Монсанто Холандија Б.В.” из Новог Сада. Та компаније је само представништво страног правног лица у Србији. Регистровано је 2. априла 1999. године, неколико дана после почетка бомбардовања Србије, а законски заступник је такође др Зоран Петровић.

На званичном сајту фирме “МК Сеед”, која послује у склопу “МК Гроуп” Миодрага Костића, наводи се да је та компанија генерални увозник и дистрибутер “Декалб” хибрида кукуруза чији је произвођач “реномирана светска семенска кућа Монсанто”.

Костић је раније рекао да је хибрид, који увози није Законом забрањен јер се не ради о ГМО. Међутим, тешко је за поверовати да компанија Монсанто, која је омражена у целом свету због форсирања ГМО хране, у свом опису пословања за Србију прави природно укрштене биљке.

Костићев став по питању ГМО се мења из године у годину. Па је тако једном приликом изјавио да није лобиста за ГМО да би касније рекао да Србија мора да прихвати ГМО.

Велики је успех да Србија уопште има закон који брани ГМО узгој и промет. Нажалост закон се често не поштује нити има контроле на терену па је Војводина пуна ГМО усева.

Са друге стране, Руска федерација је схватила да се према ГМО мора заузети озбиљнији став од просте забране, па је у руску Думу недавно ушао предлог закона који каже: “Узгој генетских модификованих организама биће кривично дело.”

Не само да ће за разлику од Србије где се узгој ГМО третира као прекршај то дело у Русији бити означено како кривица, већ ће се они који се таквим узгојем буду бавили бити кажњавани као терористи!

Ако Русија усвоји овакав закон, они ће бити и прва земља која је законски ГМО дефинисала као био тероризам  . Када терориста почини злочин он обично убије неколико људи. ГМО са друге стране може да повреди десетине или стотине људи.

Консеквенце су много горе у случају да се ГМО дистрибуира него у случају конвенционалног терористичког напада. Зато и консеквенце за извршиоца морају бити много строже.

Казна мора бити пропорционална злочину, изјавио је недавно за руску телевизију Раша тудеј, коаутор овог предлога Кирил Херсаков, члан Руске думе и члан скупштинског одбора за пољопривреду. Руски кривични закон предвиђа као казне за тероризам петнаест година затвора и доживотну робију.

 

Терор “Монстанта” нико неће преживети

 

Америчка компанија Монсанто уништава животе људи широм света, а претпоставља се да је највише деце због њиховог производа на бази глифосата “Раунд ап” страдало у Аргентини.

Најпознатија жртва чије слике су први пут објављене у бостонском магазину је девојчица Камила Верон, у тренутку када је ова слика направљена она је имала две године и рођена је са вишеструким поремећајима унутрашњих органа и веома озбиљним инвалидитетом.

Лекари су Камилиној мајци Силвији Ачавал рекли да је њена болест последица деловања (Монсантових) агрохемијских производа, иако је тешко научно доказати стопостотну везу између поједине хемикалије и болести рака и других урођених деформација. Лекари наглашавају да су њихови налази у оквиру стандарда веома озбиљне Владине истраге.

Госпођа Ачавал је изјавила: “…Они су ми рекли да је узрок болести контаминирана вода јер је цела околина интензивно запрашивана отровним хемикалијама“…Како би прикрили истину и научне доказе, компанија Монсанто финансира израду манипулативних научних радова којима се обмањују људи широм света.

Људи су потпуно немоћни јер ова корпорација у договору са светским владама врши депопулацију становништва, али и прилагођавање планете својим ГМО производима који дословно уништавају све живо и неживо што постоји на Земљи.

На пример, агрохемијско запрашивање у Аргентини драматично је увећано. Са девет милиона галона, колико је било у 1990. годин,и данас се потроши и до 84 милиона галона ових отрова.

У Аргентини постоји и мањак законске регулативе, баш као и у Србији, што је довело до тога да је аргентинско становништво врло изложено отровним хемикалијама које контаминирају куће, дворишта, школе, пијаћу воду, и на тај начин и целокупну људску популацију…Лекари и научници упозоравају да неконтролисано запрашивање прети да озбиљно угрози аргентинску нацију.

Америчка биотехнологија претворила је Аргентину у трећег светског произвођача ГМО соје, која је отпорна на глифосате, па се њен плод шири на друга поља, плантаже кукуруза и памука. Све је више научника који јавно говоре и упозоравају да је ово неконтролисано третирање и шприцање хемијским отровима плантажа узрок великог броја оболелих људи регистрованих у јужноамеричким болницама.

Опасни глифосат (на енглеском Глyпхосате), који је кључни састојак Монсантових производа, коришћен је у Аргентини између осам и десет пута више него што је то општа пракса у САД-у. Аргентина не примењује националне стандарде за пољопривредне хемикалије, препуштајући одлуке о томе аутономним провинцијама и надзору локалним општинама.

Како би смо још сликовитије описали шта чека Србе ако нас плаћени медији и лажни стручњаци увуку у Монсантову игранку, објављујемо и слику друге аргентинске девојчице такође жртве ГМО индустрије, Аисе Кано.

Аиса Кано живи у селу Авиа Тераи, провинцији Чако у Аргентини и има длакаве мадеже  по целом телу које лекари никако не могу да објасне. Иако је ову болест немогуће дијагностиковати, доктори су се сложили како би ова врста урођене мане могла да буде последица агрохемикалија. У провинцији Чако, деца имају четири пута веће шансе да се роде са језивим урођеним деформацијама, последицама биотехнологије која се драстично шири у аргентинској пољопривреди.

На трећој слици аргентинских жртва је бивши радник плантаже Фабиан Томаси, / који је у тренутку када је израђена слика имао 47 година. Ова слика је доказ да глифосат не убија само децу.

Фабиан је фотографу допустио да слика стање његовог мршавог тела, док стоји у својој кући у Басавилбасу у провинцији Ентре Риос. Посао Томасија је био да пуни запрашиваче, који никад нису смели да буду празни хемикалијама. Како тврди, он никада није био обучен за рад са пестицидима. Сада је на самрти јер пати од полинеуропатије.

– Припремао сам милионе литара отрова без икакве заштите, без рукавица, без маске или посебне одеће, ништа нисам знао. Тек сам касније сазнао што сам себи учинио када сам отишао код лекара, рекао је.

Први Монсантов производ који је садржао глифосат је агенс оранж, који као бојни отров продаван америчкој војсци.

Тај отров Американци су из ваздуха бацали на вијетнамску прашуму, која је после запрашивања дословно нестала. Иза агенса оранж остајала је неплодна земља на којој Вијетконг борци нису имали где да се сакрију.

Код америчких и вијетнамски бораца, који су дошли у контакт са овим отровом, десило се у великом броју случајева да им се роде деца са деформитетима. Вишкове непродатог отрова агенс оранж, Монсанто је спаљивао у кругу фабрике. Једног дана су урадили анализу остатака после спаљивања верујући да не постоји живи организам који може да преживи тај отров и спаљивање.

На изненанђење Монсантових научника, откривена је чак и једна бактерија која може да живи у контејнерима у којима се спаљује агенс оранж.

Део ДНК, ланца те бактерије, касније је у лабораторија успешно убачен у кукуруз, соју и друге облике биљног живота. Потом је произведен хербицид Раунд ап, сличан агенсу оранж на бази глифосфата, од кога умиру сви корови али и све биљке, осим оних у које је уграђен део ДНК ланца оне бактерије из контејнера за спаљивање компаније Монсанто.

Претпоставља се да када плаћени научни радници из категорије “доктор Менгеле” али медији, попут телевизије Б92 пропагирају производе на бази глифосфата, у државама где је узгој ГМО производа забрањен, заправо раде припрему терена за долазак ГМО.

 

    Повртарима никад горе

 

На кванташким пијацама широм Србије, цена поврћа је никад нижа. Цене су толико ниске да се поврће не исплати продавати, па ће парадајз из лесковачког краја највероватније као и краставци пре неколико месеци завршити на ђубрету.

Парадајз који из увоза који Београђани купују у трговинском ланцу хрватског тајкуна Ивице Тодорића (Идеа) плаћају од педесет и више динара по килограму, заузео је место на полицама, док наше сељаке накупци на кванташким пијацама понижавају и саветују да им га продају по цени од пет динара за килограм!

Продај или баци, јер на сунцу ће ти иструне, рекли су недавно малом произвођачу из Лесковца Драгану Николићу Рокију на кванташкој пијаци.

Он у изјави за Редакцију тврди, да му је понуђена откупна цена од педесет динара за гајбу, с тим да мора бесповратно да им да и гајбе. Николић посебно наглашава: “…Гајбице сам платио 30 динара, утоварио и довезао из Лесковца, у гајбици има десет кила и они ми нуде педесет динара за гајбу, па ти сам израчунај колико хоће да ми плате по килограму…”.

Слична ситуација задесила је у исто време и француске сељаке. У овој земљи супермаркети су такође затрпани јефтиним пољопривредним артиклима који су раније извожени у Русију.

Ипак начин на који су француски фармери реаговали је другачији од овог на који се наши буне. Али, за разлику од наших, француски сељаци су данима блокирали путеве и прилазе откупним центрима, а блокада је осим паркирања возила на прилазне путеве и главне раскрснице подразумевала да се истовари и сточно ђубриво (сточни измет) испред супермаркета који нису хтели да откупе њихове производе по исплативим ценама.

У Француској се није протестовало само због поврћа како кажу већ и због вештачки ниских цена млека и меса. Са друге стране у Србији протеста нема, а увоз машински откошеног, односно сепарисаног меса, треће категорије од чијег конзумирања се добија рак је и даље у току. Радно тело Министарства пољопривреде које би требало да изради правилник који то забрањује прошле недеље није одржало седницу због посете “троглавог” председништва БиХ.

 

  Ко и како рекламира Глифосан и Тотал

У емисији “Добра земља”, на телевизији Б92, агро-стручњак Бранислав Вељковић добио је простор да осам минута рекламира производ Глифосан, а да притом нигде на екрану није писало да је у питању закупљен термин, или ПР презентација тог производа.

Новинар Урош Давидовић недавно је у својој емисији дао простора за значајну тему “нестанак више стотина хектара државне земље из катастара и прекњижавања те исте земље на приватна и правна лица..”. Он је због тога међу упућенима био препознат као храбар човек, док су се, истовремено, збунили откуд та тема на РТВ Б92.

То је трајало, све док Давидовић је помогао рекламирање Глифосана, и то тако што га је са Вељковићем активно препоручивао сељацима, да уместо спаљивања летине искористе овај хербицид.

Давидовић је на друштвеним мрежама описан духовито и као новинар који је пао у транс рекламирајући Тотал. Видео прилог из ове емисије постоји на Јутјуб каналу под насловом “Како правилно и ефикасно користи Тотал на њиви, а шта радити у воћњаку – нова ствар”.

Осим телевизије Б92, Тотал је протеклих месеци добио сличне прикривене рекламе у више стручних часописа и интернет портала.

 

 

ИЗВОР: Гето Србија