ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: Албанци нам отимају Дечане!

У Националном музеју у Тирани, српски средњовековни манастир Високи Дечани представљен је као албанско културно добро које је подигао извесни албански средњовековни велможа!

На ово преотимање српских светиња указао је директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је упозорио да је „изненађен колико представника албанске политичке и друштвене елите верује у различите митове, псеудоисторије и прекрајање историје, у којима су наше светиње приказане као део албанског наслеђа“.

У наставку дијалога Београда и Приштине, Србија ће инсистирати да се покрене питање наше цркве и светиња на Косову.

– Наша дипломатија енергично и посвећено утиче и објашњава у међународној заједници због којих разлога они који су рушили наше цркве сада не треба да буду у Унеску – навео је Ђурић.

Да је потез Албанаца толико невероватан да звучи као да је у питању виц, оцењује историчарка Бранка Прпа.

– Културна баштина и светилишта се очито употребљавају за политичку пропаганду. Прекраја се историја чистим чином воље, и то говори о културно-цивилизацијском капацитету свих оних који то раде. Ово чему сада присуствујемо, и на глобалном плану, заиста је варваризам – истиче Прпа.

Како додаје, све је урађено ради политичког пројекта доказивања да су на једној територији у историји легитимни на начин на који нису.

– Чист политички разлог за такав потез – закључује Прпа.

Да подсетимо, Приштина је поднела захтев за пријем у Унеско, чиме би се српске светиње на Косову подвеле под косовско наслеђе, а Приштини била отворена врата Уједињених нација.

Познато је да је манастир Високи Дечани задужбина краља Стефана Трећег Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем – Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.

Овај манастир се налази на списку Унескове светске баштине, заједно са још три манастира СПЦ. Унеско је прогласио манастир Дечани за место светске културне баштине 2004, наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примера такозване ренесансе палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14. веку.

 

 

ИЗВОР: Ало