ПРЕДСТАВЉАМО: САНУ – Одељење историјских наука (сви академици у деветој, а једна академичарка у 10 деценији живота)!?

ОНИ раде у духу речи члана СУД/СКА, претече данашње САНУ, МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА: “Није довољно да какав народ има државу, власти, известан ред и поредак (…) но ваља да зна нарочити то: своју прошлост и садањост, као узрок и следство ове, па са једном и другом да управља својом, и својих будућих нараштаја, будућношћу, и да ову појми и сазна како ваља и треба. Паметарници је у њена 3 дела задатак:

1. Да нам престави нашу прошлост онаквом каква је била па прошла, као и зашто је таквом а не другчиом била и зашто је тако, а не другчије прошла и т.д.

2. Садањости је задатак: да нам ову покаже као непроменљиво сљедство прошлости; да нам у овој покаже све сљедствености излазеће из прошлости, као узрока, па и оне, које су јој као накаламак и налепак, узроком прошлости и садањости, придодате.

3. Будућности је задатак: да нам још за раније определи, одреди и покаже прави и истинити пут, који као ствар прошлости управљан овом и садањошћу, мора да буде, и мора онај правац да држи, којим га ове две силе гоне и терају.”!?

Ту су:

Академик Василије Крестић, директор Архива САНУ од 1982. године у којем се под бројем 360, како је сам саопштио поч. Милици Грковић док је радила на Дечанским хрисовуљама, налази архива и заоставштина члана СУД/СКА нашег Милоша С. Милојевића.

МИХАИЛО ВОЈВОДИЋ, општа и национална историја новог века, Цетиње, 1938. године, аутор “Приступна академска беседа Берлински конгрес – после тридесет година (српски поглед)”, добитник награде „Владмир Ћоровић“ за науку.

ДИНКО ДАВИДОВ историчар уметности Сивац (Бачка), 04.10.1930. године, директор Галерије САНУ од 2001. године. (Галерија САНУ није приредила ниједну изложбу посвећену члану СУД/СКА Милошу С. Милојевићу).

МИРЈАНА ЖИВОЈИНОВИЋ, Византологија, Сарајево, 1938. године, пензионер, члан филолошко-историјског Друштва „Парнасос“ у Атини.

ЈОВАНКА КАЛИЋ, историчар, Београд, 15.09.1933. редовни члан, научни сарадник Византолошког института САНУ, од 1966; предавач по позиву на универзитетима у Европи (Француска, Немачка, Аустрија, Грчка, Италија, Пољска) и Сједињеним Државама (UCLA, Santa Barbara, Stanford), Међународни научни комитет за историјску географију византијског света при Европској заједници науке у Стразбуру; Српско археолошко друштво; Северноамаеричко друштво; Друштво за српске студије; Друштво пријатеља Свете Горе; Societe europeenne de culture (SEC).

ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ-КОЈИЋ национална историја средњег века, помоћне историјске науке, Сарајево, 1925. године, пензионер. Коаутор књиге “Историја Српског народа”, од ДОСЕЉАВАЊА Срба у Југоисточну Европу, до 1918. године!? (https://sr.wikipedia.org/…/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D…)

МОМЧИЛО СПРЕМИЋ, Општа историја средњег века Доња Бадања, Лозница, 1937. године, члан Научног већа Византолошког института САНУ, председник Републике Италије одликовао га је Орденом Витеза заслужног за Републику Италију“.

ГОЈКО СУБОТИЋ, историчар уметности Босанска Градишка, 11.08.1931. године, научни саветник у Византолошком институту САНУ, члан Атинске академије, 2005, инострани члан; Македонске академије наука и уметности, 2006. године, почасни члан Хришћанског археолошког друштва у Атини, 1998; титула Амбасадор хеленизма у Атини, 1999. године.

И наравно, ту је познат као академик са једном монографијом (видети “Вечерње новости” од 14. фебруара 2016, чланак носи наслов “Љубомир Максимовић – академик са једном монографијом”) ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ, историчар, Скопље, 27.11.1938. године, редовни члан, византологија, чланство у другим академијама Атинска академија, 2001; Европска академија наука, хуманистичких наука и уметности, Париз, 2005; Eвропска академија наука и уметности, Салцбург, 2015. чланство у стручним удружењима Association Internationale des Etudes Byzantines, потпредседник, 1996; Међународни комитет за унапређење ћирило-методијевских студија (Солун), 1996; Британско друштво за унапређење византијских студија, 1998. године, признања и награде Октобарска награда Београда, 1973; Научни орден са плавом траком Универзитета у Софији, 1989; Почасни доктор (honoris causa) Универзитета у Атини, 1999; Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ и Скупштина општине Гацко доделили су му награду за животно дело „Владимир Ћоровић“.

 Љубомир Максимовић

                                                                  ЉУБОМИР МАКСИМОВИЋ

 

САНУ – ОДЕЉЕЊЕ ИСТОРИЈСКИХ НАУКА нема ниједан Одбор, нити Пројекат посвећен преднемањићкој историји Срба и староседелаштву на Хелму (Балканском полуострву)?!

РЕКАПИТУЛАЦИЈА ЈЕДНОГ ПСЕУДОИСТОРИЧАРА:

1. Просечна старост академика је 84 године. Најмлађи има 80 година, а најстарија академичарка ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ (на слици) је 3. октобра је ушла у 94. годину живота.

Image result for ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ

2. Међу академицима су два историчара уметности, а њих четворо су византолози на челу са познатим академиком Љубомиром Максимовићем.

3. Добар део академика су чланови западних академија и инстутуција, као и грчких.

4. НИКО од академика и академичарки се не бави историјом од пре средњег века!?

5. Од нас доста – остале закључке изведите сами.

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА – ПИТАЊЕ: Уз дужно поштовање за године и животно искуство академика, МОЖЕ ли Одељење историјских наука наше САНУ да одговори изазовима времена и све агресивнијој крађи идентитета српског народа и оспоравању АУТОХТОНОСТИ СРБА на овом простору, уз намеру да су дошљаци из пљачкашких хорди које су запоселе простор тзв. Византије, односно Источног римског царства које тежи да се успостави у нову јединствену Римску империју (Срби су били робље Римско, како тврди наш неумрли Милош С. Милојевић)?!