ПОВРАТАК СРБИЈЕ У НЕИЗВЕСНОСТ

Ђоко Кесић

 

  • Општи избори у Србији највероватније ће бити одржани априла. Ови, трећи избори за последње четири године, неће имати победнике
  • У Србији нема политичке левице ни деснице, нема ни центра, постоји политичка периферија, сви смо тамо. Не постоји елита, политичка нити грађанска, образована аристократија, снажна и бројна средња класа, постоји само бројна сиротиња која гласа варљивим срцем, а не главом и стомаком
  • После ових избора Вучић ће опет оформити владу, али да ли он може да промени Србију? Ако хоће да мења Србију на унутрашњем плану, бар онолико колико успешно води спољну политику, суочиће се опет са најмање два проблема: Нема с ким, у СНС има једва десет озбиљно способних људи, и друго – не може један човек да води државу, што он безуспешно ради

 

 

Општи избори у Србији највероватније ће бити одржани 24. априла. Ови, трећи избори за последње четири године, неће имати победнике, само ће продубити постојеће дилеме и мањкавости српског политичког друштва, које је све мање држава, а све више недефинисана социјална и политичка група.

Шта се нуди српским бирачима са десне стране Дрине и шта је то што не лечи ниједну бољку нације и њене будућности? Сви лидери који ће се наћи на изборним листама били су већ на власти и показали су да нису дорасли ни осредњим политичким и друштвеним изазовима. Сви они, од Тадића, Ч. Јовановића, Пајтића, Живковића, Санде Рашковић, Дачића, Шешеља… колона су безнађа. У Србији нема политичке левице ни деснице, нема ни центра, постоји политичка периферија, сви смо тамо. Не постоји елита, политичка нити грађанска, образована аристократија, снажна и бројна средња класа, постоји само бројна сиротиња која гласа варљивим срцем, а не главом и стомаком. Гдје је ту Александар Вучић и његов СНС? Вучић је и даље најснажнија политичка фигура у земљи, а његова странка без њега је само интересна група. То, међутим, не дефинише до краја Вучића политичара. Можда се нешто назире из вица који се препричава у београдским политичким салонима?

Дакле, позвао је Бог Путина, Обаму и Вучића где им саопштава: “Одабрао сам вас тројицу да вам саопштим – биће смак света за седам дана.” Вратише се кућама, Путин се обрати нацији: “Драги Руси, ви знате да нисам верник, нисам веровао да Бог постоји, али данас сам био код њега и он ми је саопштио да ће за седам дана бити смак света.” Обама се обрати Американцима: “Драги Американци, сад сам се вратио од Бога. Он ми је саопштио трагичну вест – за седам дана биће смак света.” Вучић дође у Београд, сазва прес-конференцију и саопшти: “Драги грађани, сад сам био код Бога, успео сам да га убедим да смак света одгоди за седам дана.”

Вучић јесте био на власти, био је Милошевићева и Шешељева “фигура” као министар у најсрамнијем периоду те власти. Његови политички противници тврде да поменути виц прецизно детерминише његову данашњу апсолутну моћ у Србији. После ових избора он ће опет оформити владу, али да ли он може да промени Србију? Да ли он вјерује у то или је он само човек који је схватио да нема повратка с пута којим је кренуо? Ако хоће да мења Србију на унутрашњем плану, бар онолико колико успешно води спољну политику, суочиће се опет са најмање два проблема: Нема с ким, у СНС има једва десет озбиљно способних људи, и друго – не може један човек да води државу, што он безуспешно ради.

 

 

ИЗВОР: Прессрс