ПОТВРЂЕНО: Тајна војска од 10 000 нациста заиста постојала

Архив Немачке обавештајне агенције (БНД) шест деценија је чувао једну од највећих тајни немачке државе, која се у другој половини ‘40-их и почетком ‘50-их борила за опстанак.

Оно што пише у досјеу на 321 страници шокирао је Немце.
Бивши нацистички војници и високи официри, те припадници СС-а, основали су 1949. тајну организацију с циљем регрутовања десетак хиљада војника које би ставили под оружје у случају грађанског рата или руске инвазије.

 

Члан ужег вођства постао командант у НАТО-у

 

Досије открива да је тајна организација шпијунирала левичарске политичаре и да је тражила новац од обавештајне службе Западне Немачке. У списима пише и да је канцелар Конрад Аденауер знао за нацистичку војску “на чекању”, али није учинио ништа да би је уништио и распустио.

Колико је цела прича била озбиљна, најбоље илуструје податак да су водећи људи тајне организације после постали важни у немачкој војсци и политици. На челу организације био је Алберт Сцхнез, који ће после доћи на чело немачких оружаних снага.

А у деловање илегалне скупине био је укључен и Ото Скорцез, СС-овац награђен бројним одликовањима, који се прославио спасавањем Бенита Мусолинија из руку антифашиста.

У ужем вођству био је и Ханс Спидел, после командант НАТО-ове војске за средњу Европу. Међутим, и након објављивања досјеа остало је још брдо упитника, јер много страница недостаје.

 

Тајна откривена сасвим случајно

 

И питање је шта се све догађало у раној историји модерне Немачке. Досије је сасвим случајно открио историчар Агилолф Кеселринг. Запослила га је Независна историјска комисија да истражи БНД-а.

У хрпи папира извадио је фасциклу на којем је писало “Осигурање”, но уместо папира везаних уз осигурање, пронашао је причу, која је могла променити историју модерне Немачке.

Вођа групације Алберт Сцхнез рођен је 1911. и имао је чин пуковника у Другом светском рату. Након капитулације Немачке основао је компаније за продају дрва и текстила, а организовао је дружења ветерана 25. пешадијске дивизије, у којој је и сам служио.

Осим што су се међусобно помагали, све су чешће разговарали о последицама евентуалног руског напада на своје западне савезнике. Немачка у то време није имала војску, а Американци су до краја ‘40-их повукли много својих војника и западни савезници не би имали изгледа против Црвене армије.

 

Хтели су бранити Западну Немачку од СССР

 

Сцхнез се желео Русима супротставити у случају инвазије, те је основао тајну организацију.

Намера му је била да оснује војску од бивших чланова елитних јединица, које не треба обучавати, како би брзо реаговали на руски напад.

Новац је добијао од многих истомишљеника, пословних људи попут њега који су служили у војсци током рата.

Контактирао је и бројна удружења ветерана, а пред крај ‘40-их на попису је имао више од 10.000 људи, премда је у организацију уписао само 2000. Осим ратних ветерана, Сцхнезовој организацији прикључивали су се и обични људи, мотивирани углавном антикомунистичком идеологијом или авантуром.

Циљеви новоосноване организације били су обрана Западне Немачке од руске инвазије и борба против комуниста који ће, уверени су, започети грађански рат како би и западни дио Немачке дошао у руке Руса.

 

Морали су да делују у тајности

 

Оружје би добили од полиције, а за то би се побринуо Антон Грасер, који је био запослен у министарству унутарњих послова и био задужен за тактичку обуку полиције.

Досије открива и како би се Сцхнезова тајна војска одупрла Русима. Причекали би да Руси прегазе савезнике, а онда би против њих водили герилски рат.

Базе за обуку биле би им у Шпанији и Швајцарској. Сцхнезу је приоритет била и сарадња с прослављеним Отом Скорцезем, који је око себе окупио много бивших војника.

И он је био забринут због руске инвазије, те је имао сличне циљеве као Сцхнез. Исте године Сцхнез се обратио немачкој тајној служби за помоћ, финанцијској и логистичкој.

Гехлен организација, претеча БНД-а, помагала је Сцхнезу, али му није давала превише новца јер га је ипак желела контролисати.

О постојању тајне организације, коју већином чине бивши нацистички војници и официри, обавештен је и канцелар Конрад Аденауер. Ни он није распустио илегалну групу јер му је требала.

И он је био свестан да ће му добро доћи ако дође до грађанског рата или руске инвазије. Обавештајној служби наредио је само да надгледају Сцхнеза и друштво.

Цела прича се распала 1955. кад је оформљена немачка регуларна војска. У том је тренутку Сцхнезова организација постала сувишна. Сцхнез ју је распустио, али је после постао врховни заповедник немачких оружаних снага.

 

 

ИЗВОР: Express.hr