Последице вакинације као државна тајна: Смрт, као нежељена реакција

 

ПИШЕ: Игор Милановић 

 

Београд – Влада је донела закон о обавезној вакцинацији, али владина Агенција за лекове и медицинска средства одбија да на увид да резултате клиничких испитивања дејства обавезних вакцина, тако да јавност не може из прве руке да се упозна са ризицима могућих нежељених дејстава. Та документа су званично проглашена државном тајном. Са друге стране, управо у случају обавезне вакцине Приорикс (ММР) откривено је како у званичном упутству АЛИМС-а не стоји да она у пет одсто случајева изазива мале богиње, а што се званично наводи у Немачкој.

Републичка Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС) је задужена за издавање дозвола потребних да би неки лек смео да се дистрибуира у Србији. По закону, сваки произвођач лекова које жели да пласира на српском тржишту мора АЛИМС-у да достави, између осталог, и клиничке студије како ти лекови делују и које су нежељене реакције.

Републичка Влада је обавезним прогласила читав низ вакцина различитих произвођача. Најпознатији је GlaxoSmithKline, чије се представништву у Србији налази на Новом Београду у улици Омладинских бригада 88, а који производи и вакцину Приорикс против малих богиња, заушки и црвенке.

Приорикс (познатија као ММР вакцина) је једна од обавезних вакцина које су највише оспораване у јавности. АЛИМС је у упутству намењеном пацијентима које може да се нађе на интернету, у тачки 4 навео читав низ нежељених реакција на Приорикс. Најчешће се појављује црвенило на месту убода и високе телесне температуре од 38 и више степени.

Једно од најтежих нежељених дејстава, како наводи АЛИМС, је запаљење можданих овојница, мозга, кичмене мождине и периферних нерава, Guillain-Barr синдром (усходна парализа до респираторне парализе). Дакле, српска влада је као обавезну прогласила вакцину која од нежељених дејстава има и упалу мозга или парализу респираторног система која обавезно води у смрт.

Питање је колико родитеља је упознато са овим.

Сам произвођач признаје, а АЛИМС наводи у свом Упутству, како у појединим случајевима ова вакцина може да изазове заушке иако је, званично, она вакцина против заушака. Међутим, АЛИМС не наводи ништа у погледу малих богиња.

Међутим, немачка истраживања показују да ММР вакцина у чак пет одсто случајева доводи до појаве малих богиња код вакцинисаних особа и да је то далеко чешћи случај, него појава заушки, на шта се упозорава у Србији. Зашто АЛИМС то прећуткује, или је ГСК пропустио да о томе обавести нашу Агенцију?

Да би се сазнало која су све дејства, а посебно нежељена дејства вакцине, АЛИМС-у се достављају клиничке студије, које су, по правилу, доступне јавности. Осим у случају GlaxoSmithKline.

Др Јована Стојковић је 12. априла 2018. писмено од АЛИМС-а затражила да јој се доставе, између осталог, и клиничке студије за вакцину Приорикс. Већ 24. априла је добила одговор (заведен под бројем 012-00-00021-2018-9-001) како то није могуће због спречавања нелојалне конкуренције?!?

Да је др Стојковићева тражила састав вакцине и начин њеног справљања, могли бисмо да разумемо аргументацију Агенције, али она је тражила на увид резултате клиничких тестирања Приорикс-а и осталих вакцина из програма обавезног вакцинисања Републике Србије, како би се утврдило да ли произвођачи дају непотпуне и лажне податке АЛИМС-у, или ова агенција из неког разлога не објављује сва нежељена дејства која произвођачи наводе.

Питање на које је АЛИМС дужан да да одговор јесте и како је могуће да у Немачкој Приорикс у чак пет одсто случајева изазива мале богиње код вакцинисних особа, а да се то, наводно, не дешава у Србији?!

Најкасније од 1998. године и појаве контроверзног извештаја групе аутора окупљених око британског лекара Ендруа Вејкфилда постоји сумња да ММР изазива аутизам. Још пре овог извештаја, који је покренуо лавину дискусија на ту тему, влада Јапана је у априлу 1993. повукла ММР вакцине из употребе. Британски премијер Тони Блер је у време дискусије око штетности Приорикс-а званично стао у одбрану вакцине, али је из предострожности одбио да вакцинише свог најмлађег сина Леа.

Остаје питање да ли је ГСК спровео клиничка тестирања у вези сумњи да вакцина служи као окидач за појаву аутизма и који су резултати тих испитивања. То би могло да се сазна да је АЛИМС испунио своју законску обавезу и др Стојковићевој доставио тражену документацију. Очигледно да и произвођач ГСК и овдашња Агенција за лекове и медицинска средства имају разлоге зашто крију резултате клиничких тестирања контроверзне вакцине.

 

 

ИЗВОР: Таблоид, Васељенска тв