ПОЛИТИЧКА ПРОСТИТУЦИЈА

Пише: Стефан Вуковић

 

  • Србовање је у последње вријеме постало веома уносан бизнис у Црној Гори. Било да се ради о странци грађанског или националног карактера кад „загусти“ или кад падне рејтинг сви се активирају око српског бирачког тијела. Замајавање Срба је увијек исплативо

 

Посјета Косову и Метохији од стране представника српског народа Црне Горе обиловала је интересантним детаљима. Наиме, у склопу већ традиционално прихваћених представника српског народа појавила се и „Права Црна Гора“ којом предсједава Марко Милачић. Откад је Милачић дио српског корпуса није познато, али је све очигледније да он покушава да напрасним криптосрбовањем попуни управо тај српски политички вакуум на црногорској политичкој сцени.

У Косовској Митровици дочекао их је господин Горан Ракић, предсједник Српске листе који по неким наводима важи за „Вучићевог човјека“. Такође, симбол странке неодољиво подсјећа на симбол Српске напредне странке којом предсједава Вучић. Српска листа је у августу прошле године ушла у владу Рамуша Харадинаја (команданта терористичке Ослободилачке војске Косова, некадашњег хашког оптуженика којег Србија терети за ратне злочине), да би у марту ове године изашла из исте због инцидента у Косовској Митровици када је одатле протјеран Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије. Потом се из изјаве портпарола косовске Владе госпође Доњете Гаши, која је  прецизирала да нема ничег званичног о њиховом уступању, могло закључити да они заправо нису ни напуштали састав Владе. Наводно, само су „замрзнули“ функције које ће „одмрзнути“ кад се формира такозвана „Заједница српских општина“ од које нема ништа већ пуних пет година. Сви знаци говоре да Српска листа такође заговара „разграничење“, односно предају Метохије, што је недавно жестоко осуђено петицијом коју су потписали многи угледни људи која је упућена Вучићу.

                                                  Харадинај и јаничари

 

Да ствар буде још смјешнија, а највјероватније за Србе на Косову и Метохији тужнија, већ у мају ове године представници Српске листе присуствовали су годишњици илити рођендану Харадинајеве странке – Алијансе за будућност Косова, чије фотографије са прославе је објавио приштински портал Зери. На фотографијама у друштву Харадинаја, Љимаја, Весељија и осталих могу се видјети: Ракић, предједник Српске листе и градоначелник Косовске Митровице; Јевтић, министар за заједнице и повратак; Рикало, министар пољопривреде; и Симић портпарол Српске листе. Неизоставане званице су свакако били и амбасадори.

Ако се зарад опстанка и побољшања живота српског народа у тренутним условима мора преговарати у каквим таквим институцијама Косова са представницима сепаратиста овакав чин не може имати апсолутно никакво оправдање, јер у потпуности излази из институционалних оквира дијалога до којег је Србе са Косова и Метохије довело „судјеловање“ Брисела.

 

Потребно је напоменути да се ултрапропагандни спот против покојног Оливера Ивановића „вртио“ на телевизији Пинк три мјесеца прије убиства са његовим фотографијама у чијој позадини је албанска застава уз алудирање на њега као на неког ко има подршку Приштине. Нису ли господа из Српске листе показала чију имају подршку, али против њих очигледно неће бити прљавог пропагандног спота јер сви они у потпуности и беспоговорно спроводе замисли Александра Вучића, Ане Брнабић и осталих.

Што се тиче Милачића напоменуо бих такође да је на званичној интернет презентацији Покрета за неутралност могуће наћи текстове Ноама Чомског који је недавно почео да скида маску антиглобалисте и кога је господин Александар Азадган, професор стратешког глобалног менаџмента и међународне политичке економије раскринкао у краткој и врло јасној анализи „Да ли је Ноам Чомски одувијек био контролисана опозиција?“.

Такође Милачић се крије своје контакте ни са љотићевцем Бошком Обрадовићем, предсједником покрета Двери, који је својевремено у Политички савјет „угурао“ извјесну Јасмину Вујић, нуклеарног физичара из САД-а или како је назва руска Федерална агенција новости „тројанску кобилу“. Важно је напоменути да је она као директор Конзорцијума нуклеарне физике и нуклеарне безбједности у Берклију за свог замјеника поставила некадашњег декана Више војно-морске школе Војно-морске флоте САД-а. Закључак извуците сами.

 

ИЗВОР: Центар академске речи