ПОДСЕЋАЊЕ НА ЗНАМЕНИТЕ СРБЕ: Сима Лазић Лукин

Сима Лазић Лукин (Босански Брод, 15. август 1863 — Рајић, Славонија, 19. јул 1904) је био српски публициста, новинар и књижевник. Сима Лазић Лукин родио се у трговачкој породици. Због антитурске делатности отац му је пребегао у Србију.

Лазић је завршио основну школу у Шапцу, а у Београду 1876. године завршава трећи разред гимназије. Од младости ватрени родољуб, као младић се пријављује у добровољце у српско-турском рату, али је одбијен због болести.

Гимназију није завршио, те је живео као глумац у путујућим дружинама. Од 1886. до 1889. године глумио је у Српском народном позоришту у Новом Саду.

d0bfd180d0b5d183d0b7d0b8d0bcd0b0d19ad0b5-14Живео је у Београду и Загребу, објављујући новинске текстове, национално-политичке чланке, популарно историјске, књижевне, хумористичко-сатиричне, памфлетске и друге радове у стиховима и прози.

Сарађивао је у многим листовима и часописима. Уређивао је загребачки „Србобран“ (1891—1893), после „Врач погођач“ (1896—1904). Био је ожењен са књижевницом Зорком Милетић, синовицом Светозара Милетића. Умро је 19. јула 1904. године у Рајићу у Славонији.

Водио је жустре полемике са франковачком штампом у Хрватској, написао је више историјских радова без научне вредности.

Важнија дела:
„Српско-бугарски рат“, Сисак 1885.
„Срби у давнини“, Загреб 1894.
„Кратка повјесница Срба од постања Српства до данас“, објављивана 1894. у „Србобрану“ (издата као посебна књига у Загребу 1895)
„Двије оскоруше, једна мени, друга њему“, Загреб 1895.
„Србин од Србина“, Загреб 1895.
„Дивљи човјек“, Загреб 1901.

 

 

ИЗВОР: Српска историја