ПОДСЕЋАЊЕ: Римокатоличка црква се до данас није оградила од злочина над Србима у НДХ

  • Када сам отишао у Јасеновац суочио сам се са страшним сликама и чињеницама о настајању зла, рекао је редитељ Лордан Зафрановић

    Деца у логору Јасеновац (Фотодокументација „Политике”)

    Римокатоличка црква се до дан данас није оградила од злочина почињених у Хрватској за време Другог светског рата и то је страшно, казао је Лордан Зафрановић у амфитеатру испред Музеја Југославије у Београду у оквиру програма књижевног фестивала Крокодил, пренео је Танјуг.

    Један од најзначајнијих филмских редитеља са простора некадашње Југославије био је гост „Софа интервјуа” прве вечери фестивала Крокодил. Зафрановић је нагласио да је историја Римокатоличке цркве везана за Други светски рат у Хрватској, заправо историја зла.

    „Није лако поверовати да се до данас нико из цркве није оградио од тог зла. То је једно оптерећење за народ у Хрватској. Када сам отишао у Јасеновац суочио сам се са страшним сликама и чињеницама о настајању зла. Када сам се са пријатељима у једном комбију враћао кући из обиласка тог стратишта, певао сам на сав глас оперске арије не би ли избацио из себе ту страхоту коју сам видео. До данашњег дана нема праве катарзе и надам се да ће се и то ускоро десити”, казао је Зафрановић.

                                                          Лордан Зафрановић (Фото: Д. Жарковић)

     

    На самом почетку разговора пред хиљаду људи који су дошли на отварање фестивала Крокодил, Зафрановић се захвалио свима. „Чини ми се да су овде неки људи који су изабрани да оду на неку другу, бољу планету, само треба да се укрцамо на тај свемирски брод. Пријатно ми је овде међу вама јер осећам добру енергију коју имате”, казао је Зафрановић.

    Према његовим речима, околности у којима су настајали филмови у Југославији подразумевале су и такве згоде да прави тенк скрене са војних маневра и буде на располагању екипи филма на неколико сати. „Неки капетан Црногорац, наредио је да нам трајектом на острво допреме тенк и после да га врате у редовне активности на маневрима. Имали смо подршку за стварање врхунске уметности и ми смо то умели да искористимо” сећао се Зафрановић.

    Његов филм „Пад Италије” био је месецима под цензуром јер у припреми тог остварења неке историјске чињенице нису ваљано проверене. „Имамо ми на почетку филма Красну која бива стрељана због слободног живота са Италијанима на смрт стрељањем. Нашли смо у историјским списима да је постојала Красна Нола је осуђена од Обласног комитета далматинских острва на смрт стрељањем. Само смо желели на филму да документујемо тај догађај”, каже он. Испоставило се да је Красна Нола изашла из рата у чину капетана прве класе и касније се удала за неког адмирала ратне морнарице, додао је Зафрановић. „Красна је била председница СУБНОР-а за Далмацију и наравно да је забранила наш филм. Једва су скинули цензуру са тог филма пред Пулски фестивал. Скоро шест месеци је филм „Пад Италије” био забрањен”, казао је Зафрановић.

    За њега су дивота Медитерана и зло фашизма увек били велика инспирација. „У Далмацији и Италији живе слични људи…То су сличне културе у којој се зло појави упркос дивној географији. Увек сам почињао филмове широким плановима тог дивног споја неба земље и мора, а затим сужавао фокус на људке слабости из којих проистиче зло”, казао је Зафрановић.

     

    ИЗВОР: Политика