ПИСМА СРПСКИХ КОНЗУЛА ИЗ ПРИШТИНЕ – Бугари митом затварају српске школе

  • Прво писмо конзула из Приштине, Луке Маринковића, о затварању српских школа  проблемима са Арнаутима у Косовском вилајету 1890. године

 

#Pisma, #Srpskih, #Konzula, #iz, #Prištine, #Priština, #Kosovo, #Metohija, #Vilajet, #Stara, #Srbija, #Stara_Srbija,

Косово Поље, централно Косово, почетак 20 века / Фото: Ханс Хилденбранд

 

Краљев. српски консулат Приштина, 20 декембра 1889. г.

  • Господину ђенералу Сави Грујићу
  • Министру председнику и министру иностраних дела

 

Београд

Господине министре председниче,

Синоћ сам сазнао да је у околини Липљана српска школа затворена. Бугарска пропаганда не оставља на миру школе у Ст. Србији. Она своју цељ постизава преко вилајетског меарифата (одељ. просвете) у Скопљу. И учитељица Зорка у Гиљану, морала је с тога отићи у Скопље, а оданде, како ми је по њеном казивању достављено, ићи у Београд. У Приштини не раде са школом учитељи. г.г. Трајко Марковић и Јосиф Студић и учитељка г-ђа Дробњак (има два месеца), јер им је наређено да претходно овере сведочбе у меaрифату. У колико дознајем ова је тешкоћа за учитеље српских школа свуда једна и иста.

Па да ли то тако мора бити, да меарифат ствара ове тешкоће српској школи и овд. српском народу. Ја држим, не. За доказ овоме споменућу, господину министру преседнику, да је г. Мелентије, Рашко-призренски митрополит, на извештај овд. школског епитрофа о затвореној школи у Приштини, одговорио, да се школа отвори и ради, осим ако није шта урађено противу Султана и отаџбине, јер се мyaрифа не тиче, он је учитеља поставио и његова је брига за школу.

 

#Pisma, #Srpskih, #Konzula, #iz, #Prištine, #Priština, #Kosovo, #Metohija, #Vilajet, #Stara, #Srbija, #Stara_Srbija,

                           Српска школа у Старој Србији

Из овога јасно је да нема никакве наредбе од стране ц. от. Министарства просвете у Цариграду, или какве најновије ираде, већ лакоми турски чиновник у Скопљу за бакшиш, поткупљен је бугарском пропагандом. По мом мишљењу ово се да одклонити ако се у Цариграду поради да се притворене школе отворе и виновници у меарифу казне, примера ради осталима.

Данас су општинари школски и црквени, послали г. митрополиту Мелентију молбу да поради и он за отварање овд. школа.

Чуо сам да бивши косовски а сада битољски валија Фајик паша не стоји добро и код народа и чиновништва у тамош. вилајету. Шта више, писац писма који извештава овд. свог пријатеља вели, да је и консуларно тело против њега и да га је већ и оптужило. Саопштавајући ову вест нејамчим о истинитости, али могу веровати да има нечега. Да је народ тамошњи незадовољан и да ће бити незадовољнији, јасно је, што је систем управе овог човека вазда био шпијунажа, крађа и ајдуковање. Тако има и треба да се тумачи она несигурност у његовом вилајету, одкада је он постављен за валију у Битољу.

 

#Pisma, #Srpskih, #Konzula, #iz, #Prištine, #Priština, #Kosovo, #Metohija, #Vilajet, #Stara, #Srbija, #Stara_Srbija,

Фајик – Паша: албанског порекла, био је генерал у Отоманској војсци а за великог мајстора у Слободним зидарима (Масонима) Отоманског царства изабран је 18. октобра 1912. у Битољу

 

Данас ми је вратио визиту жандарски бинбаша Черкез Девлет Мрза Комук. У подужем разговору односно могући разни догађаја, који има у Косовском вилајету рече ми: да је дивљаштво овог народа више илузорна ствар. Не само што народ у Косовском вилајету, било Србин, Турчин или Арнаутин, није дивљи, него чини што му се тако може. Може му се, вели, јер је дисхармонија не само међу царским чиновницима у једном истом надлештву већ и међу старешинама у преписци с дотичним надлештвима једно с другим, неизостављајући овди ни валију ни команданта вилајетског. Примера ради рече ми бинбаша да је пре десет дана ишао у Скопље, јер га је мутесариф овдашњи код валије оптужио, што није вратио оружје неким Арнаутима, које им је одузео кад их је затворио, а које су у Скопљу пустили.

Ја бинбаша хватам, и затварам, ајдуке и одузимам им оружје, а у Скопљу их пуштају. При објашњењу подмећала ми се рече и непослушност и несагласије с мутесарифом. Резултат је био тај, што је бинбаша одржао законитост и одбио све прекоре, на основу царске ираде о забрани ношења без дозволе оружја свима без разлике вере и народности.

На моје питање, је су ли Арнаути онако страшни као што се говори, бинбаша ми рече: Арнаутин је, као и сваки остали, обичан човек, и не постоји ништа од онога што се о њима говори. Што се тиче оружја, којег имају, то се да убрзо покупити и свуда поставити онај исти ред, какав је и код вас у Србији. Само свако зло долази од дисхармоније, која потиче из Скопља. Све кривце Арнауте шаљем у Скопље, али оданде их убрзо с оружјем, пуштају кућама. Па, како да буде реда и мира? Никада, докле год командант војске Етем паша с једне, а валија с друге стране, оваким начином помагали буду множењу ових зала.

Осим што Арнаутин сме носити оружје, власт иде на руку оружању овог племена, пропуштајући улазак фишека за мартинке и ставља слободу продаје овијех. Још к томе дозвољава да овд. пушкари преправљају старе пушке у револвере.

Ислужени војници у велико се овди пуштају кућама. Већина пешке путују завичају. Чујем да данас овди има до 500 душа, који су дошли да коцку за војску вуку. Извештај о војсци писаћу доцније.

Као што ми бинбаша вели на основу казивања Арнаута, од којих 30 лица дотерао је с границе, догађај код Преполца због горосече извршен је преваром и споразумом Арнаута с буљубашом, који их је на овај поступак потребом у границу умамио. Овај буљубаша споразумно с Арнаутима и кријумчари. Од Арнаута, вели бинбаша, тројици су рањена и три четири ком. теглећи стоке остали су у Србији.

Први дан састанка с мутесарифом потужи ми се на нереде које пограничне српске буљубаше изазивају, јер према добијеним извештајима, вели мутесариф, ове  буљубаше често се опијају, и тада пушку избацују и изазивају на ларму. Кад им се њихове страже приближе да им, ђоја, у помоћ притeку, нађу исте пијане, које изјава бинбашина, које мутесарифа овдашњег, чине ме обавезним обратити на ово и вашу пажњу, господине министре председниче, да у будуће наше буљубаше не буду повод оптуживањима, било одржавања реда, било против узјамног кријумчарења с Арнаутима.
Ваш поверљив акт од 25. нов. o.г. ПNo 1580, од 8. дек. o.г. ПNo 1659. и Пов. акт No 1686. од 15. дек. о.г. примио сам у време. 
Примите, господине министре председниче, и овом приликом увеpeње мога особитог поштовања.

Понизни,
Лука К. Маринковић.

 

Из књиге Бранка Перуничића  „Писма српских конзула из Приштине 1890-1900“
ИЗВОР: КМ Новине