ПЕСМА ЗА СВЕ (НЕ)СРЕЋНО ЗАЉУБЉЕНЕ Велимир Рајић: НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА (Видео)

И срушише се лепи снови моји,

Јер главу твоју венац сад покрива,
       Крај тебе други пред олтаром стоји-
      Проста ти била моја љубав жива!

Честит’о сам ти. И ти рече “Хвала!”…
       А да ли знадеш да се у том часу
       Гранитна зграда мојих идеала
       Сруши и смрви и у пеп’о расу?

Ал’ не! Не видим од тога ни сена;
       По твом лицу радост се разлива…
       И свршено је! Ти си сада жена-
      Проста ти била моја љубав жива!

Ја нећу клети ни њега ни тебе,
       Ни горку судбу што сам тебе срео;
       Ја нећу клети чак ни самог себе,
       Јер ја бих тиме своју љубав клео.

И нашто клетве! Нашто ружне речи?
       О срећи својој човек вазда снива;
       Бол, јад и патњу смрт једино лечи.
       Проста ти била моја љубав жива!

Па пођи с Богом! Још ти могу рећи:
       Да Бог да сунце среће да ти сија!
       Све што год почнеш свршила у срећи!
       Са твоје среће бићу срећан и ја.

И сваког дана ја ћу да се молим
       Кад звоно верне у цркву позива…
       Ја нисам знао да те тако волим.
      Проста ти била моја љубав жива!

Чуј, Боже, молбу моје душе јадне:
       Сва патња што си пис’о њој, к’о жени,
       Нек’ мимоиђе њу, и нек падне
      На онај део што је писан мени!

Услиши ову молитву, о Боже!
       И душа ће ми мирно да почива;
       И шапутаће вечно, док год може:
       Проста ти била моја љубав жива!

И онда када дође оно доба
       У ком ће земља тело да ми скрива,
       Чућеш и опет са дна мога гроба:
      “Проста ти била моја љубав жива!”