Патријарси у Лондону или види ли Британија даље од других

Синиша Љепојевић

 

 

 

  • Британија покушава да гради паралелну политику са кључним земљама у временима која долазе и новом међународном поретку

 

 

 

Минулих дана су патријарх Руске православне цркве Кирил и патријарх Српске православне цркве Иринеј боравили у вишедневној званичној посети Великој Британији. Они су били гости Енглеске цркве, чији је духовни поглавар кантерберијски надбискуп Џастин Велби био и њихов домаћин. Свим њиховим сусретима са лондонским домаћинима – а патријарха Кирила је примила и краљица Елизабета II – доминирала је упадљиво непосредна и пријатељска атмосфера. Ако се зна да је Уједињено Краљевство теократска држава – краљица је истовремено и врховни поглавар Енглеске цркве а све бискупе именује британска влада и они су чланови Дома лордова Парламента – онда је јасно да ове посете православних патријарха нису само религијске природе. Одатле долази и њихова важност. Званично руски патријарх Кирил је дошао поводом 300 година постојања и рада Руске православне цркве у Великој Британији. Патријарх Кирил је освештао руски храм Успења у Лондону и одржао недељну литургију којој је присуствовао и кантерберијски надбискуп Велби. Његова посета долази у часу када британска влада, или барем њено министарство спољних послова, предводи антируску кампању европског Запада и када се у Лондону отворено прети и могућим ратом против Русије на Блиском истоку. У таквом амбијенту руског патријарха прима краљица Елизабета II. Опет, званично, она се сусрела са руским патријархом у капацитету поглавара Енглеске цркве, али ипак краљица је шеф државе. Истовремено, позната је традиционална блискост Руске цркве и власти Русије, па је зато веома важна чињеница да је британска краљица у Бакингемској палати угостила руског патријарха, практично, у дипломатској симболици гледано, човека из Кремља. Ту, ваљда је јасно, нема случајности и протоколарне аљкавости.

 

ЈАВНИ ПОЛИТИЧКИ КОНЦЕПТ ЗАПАДА НЕЋЕ ДУГО

 
Ако се прихвати веровање да је Велика Британија још увек „стара лисица“, онда се буди сумња да оно што се јавно види на политичкој сцени није и оно шта би могле бити и стварне још невидљиве процене британског естаблишмента о могућем развоју међународне сцене. Традиција британске политике је да се јавно држи прокламоване политике британских савезника, а иза сцене темељно анализира стварно стање и вероватни развој, па се онда неупадљивим бочним путевима постепено гради амбијент Британије у том долазећем развоју.

У том светлу посета руског патријарха и протокол који ју је пратио су изузетно важни сигнали да се Велика Британија припрема за вероватни развој међународне сцене и веровање Лондона да ово што је сада јавни политички концепт Запада неће још дуго трајати. Зато тим бочним путевима Лондон настоји да одржи везе са Русијом и обезбеди амбијент који ће значити њену предност у очекиваном развоју односа у свету. Део тих процена је и излазак Велике Британије из Европске уније.

У том светлу би требало гледати и на посету српског патријарха Иринеја. Званично, он је био гост Енглеске цркве и кантерберијског надбискупа Велбија поводом стоте годишњице прве британске прославе Видовдана. Тада је, у јеку Првог светског рата, српски владика Николај Велимировић одржао прво православно богослужење у лондонској катедрали Светог Павла. У то време је 28. јуни, Видовдан, у Британији проглашен и као британски празник. Тај празник је у тадашњој Британији добио име Косовски дан.

И сада, стотину година касније, и патријарх Иринеј је у катедрали Светог Павла говорио о Косову и све је у организацији Енглеске цркве деловало импознатно и одисало је блискошћу.

Иронија живота је, међутим, да се Косовски дан у катедрали Светог Павла у Лондону, уз све почасти за српског партијарха, обележава у времену када је Велика Британија била кључни предводник бомбардовања Србије и још увек је један од највећих заговорника отцепљења и независности Косова. Један од претходника кантерберијског надбискупа Велбија Џорџ Кери је 1999. године своју божићну посланицу у директном телевизијском преносу послао директно са Косова, из Приштине, благосиљајући бомбардовање и оно што се тада на Косову догађало, а то је масовни прогон Срба и свега православног. Али то је живот и то је политика.

И после свега тога Британија угошћује српског патријарха. Патријархова посета је део већ поменутог система бочних путева и невидљивог грађења мреже за оно за шта се верује да ће да дође и буде британска политика. Наиме, очигледно је да у актуелном хаосу у међународним односима Лондон постепено настоји да изгради своју сопстену политичку мрежу, засебно од западних интеграција и савезништава, и покушава да оживи стара савезништва и врати се у оне земље за које верује да би могли бити британски савезници.

 

БРИТАНИЈА СЕ ВРАЋА У СРБИЈУ

 
На јужнословенском простору очигледно је то Србија, и то једино Србија. То није само процена него и план. Другим речима, Британија се враћа у Србију и међу Србе, али не као адвокат нечије политике, не као део неке интеграције него као Британија. За то је, међутим, потребно извесно време и веома пажљиво грађење голим оком тешко видљиве мреже. Последњих година политички односи Британије и Србије скоро да нису постојали, били су на нули, а сарадња је одржавана само преко оружаних снага. Сада се оживљава и политичка сарадња. Први поуздан наговештај је била посета британског престолонаследника принца Чарлса пролећа ове године Београду, па сада патријарх Иринеј у Лондону а ускоро би и шеф Форин офиса Борис Џонсон требало да дође у Србију, коју, за разлику од његових претходника, познаје и пре уласка у британску владу.

Очигледно је да Британија покушава да изгради паралелну политику са кључним земљама и онима које су на важним геополитичким местима а за које се верује да би могли бити британски савезници. Времена која долазе ће, процењује се у Лондону, изродити нови међународни поредак у чијем стварању Велика Британија жели да искористи своје старе вештине посредовања, а за то су јој потребни неки други савезници. За такве пројекте традиционално су кључни инструменти краљевска породица и Енглеско црква, посебно када је реч о православним земљама и народима, којима је она, тврди се, одувек била блиска.

Да ли ће, међутим, земље око којих сада Лондон плете своју мрежу прихватити ту игру и заборавити све што се минулих година дешавало и зло које им је нанесено – то је на њима, а не Британији. Додуше, Британија у томе има богато искуство. Једним делом би, међутим, све могло да зависи и од Америке, самопроглашеног господара Запада, која не гледа блaгонаклоно на те британске планове.

 

 

irinej-u-londonu

 

 

Уочи доласка руског патријарха Кирила у Лондон британска централна банка, Енглеска банка, је преко NatWest банке без објашњења блокирала све рачуне руској телевизији RT, која у Британији ради као локална информативна кућа под именом RT UK. Гувернер Енглеске банке је Канађанин Марк Карни, који је претходно био директор у америчком Голдман Саксу, па се верује да је блокада рачуна изведена по америчким инструкцијама како би се бацила сенка на посету руског патријарха.

 

 

 

ИЗВОР: Нови стандард