Archives

Словени не смеју имати заједнички језик!

Код Павла Ивића читамо: „Заједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу… За разлику од латинског, црквенословенски језик није био сасвим неразумљив онима који га нису посебно учили.“ Словени очито не смеју да имају заједнички језик, јер би то осујетило нечије далекосежне циљеве А шта пише у […]

Read More

Да ли се Вук Караџић шалио или је заиста хтео да прода рођено дете?

Велики део преписке између Вука и Ане Краус Караџић тицао се новца и имовинског стања. Новчана и имовинска питања често се налазе на почецима писама, испред породичних питања. О важним породичним новостима, каква је смрт детета, Ана Вука обавештава тек пошто га упозна са новостима из Беча и из живота њихових познаника. Са друге стране, […]

Read More

ВУК НАШ НАСУШНИ

“Свестан сам да је већина мојих идеја у супротности с владајућим научним  мишљењима, али надам се да ће се открити да то није била моја кривица” (Никола Тесла, у писму Д. Виверу, 2.3.1901.) Пише: Зоран Вулевић   Данима се најављивао излазак ексклузивног додатка ”Политике”, под насловом ”Срби сви и свуда”, ”најдрагоцјенијег и најтајанственијег списа Вука Стефановића […]

Read More

Меша Селимовић о супротности Његошевог и Вуковог језика

  О Његошевом и Вуковом језику као о два различита и супротна језичка и духовна правца писао је и Меша Селимовић у својој студији `За и против Вука`. У времену комунистичке и југословенске језичке политике Караџићева револуција језика и правописа је уздигнута до култа, програмског партијског курса класне борбе и побједе `народног` говора над језиком […]

Read More

Mишљење Вукове жене Ане Краус Караџић о Србима

Вук Караџић је у Бечу упознао Ану Марију Краус, ћерку аустријског трговца и свог станодавца, са којом се оженио и имао тринаесторо деце. Током својих честих и дугих путовања писао је у више наврата Ани како би било добро да породица дође за њим у Србију. У њеним одговорима садржано је поражавајуће мишљење о Србији, […]

Read More

Огњен Војводић: Јаничари Сорбоне – стогодишњица „убијања” српског језика

  Ове године се навршава стогодишњица почетка Првог свјетског рата, до тада највећих ратних разарања и револуционарних преврата у свијету, али и стогодишњица првог званичног, на највишем државном и политичком нивоу, југословенског двоименовања, троименовања то јест вишеименовања српског језика и стогодишњица почетка српског спровођења културно-политичког државног и језичког вавилонског пројеката југословенског троименог народа и језика. […]

Read More

Огњен Војводић: Парада и прослава `пинк` повијести и перверзије

  Данас су у Србији на највишем политичком нивоу, симболички истовремно, прослављени и промовисани симболи раскида са српским православним и патријахалним предањем, православном писменошћу и књижевним језиком, патријахалним и породичним моралом – ,Вуков сабор` у Тршићу и парада хомосексуализма у центру главног града. Креације колонијалне културне политике: Караџићева реформа српског језика и правописа – као […]

Read More

Откривене обредне песме које говоре о давном бивању Срба у Индији!

Откриће групе пјесама које углас говоре о давном бивању Срба у Индији, о кратком благостању у далекој земљи, а онда о сталним сукобима са азијским народима и о великим погибељима, изнад је сваког очекивања   Аљоша Бранков Арсеновић         Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни […]

Read More

Аустријанци нанели више штете српском националном корпусу него Турци

Верски фактор одувек је имао важну улогу у европској и српској историји, а има је и данас. У великој мери определио је историјски развитак српског народа, оценио је дописни члан САНУ и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. На последњем, шестом предавању у оквиру циклуса посвећеног контроверзама у српској историографији, насловљеном „Етничко и верско у процесу српске националне интеграције“, […]

Read More

Старословенски и српскословенски језик

  Александар Милановић, Филолошки факултет, Београд     Мислим да је тешко претпоставити да би читаоци овога текста тачно одговорили на питање у, на пример, телевизијском квизу: „Из којег језика потичу све речи у наслову, изузимајући израз српскословенски језик? (скраћеница: ссл.)” То и није тешко замислити у средини у којој огромна већина не зна одговор […]

Read More