Archives

НИШТА ОД ВИКИПЕДИЈЕ НА ЦРНОГОРСКОМ, језик им је ипак српски

Википедија на црногорском језику засад не може бити успостављена, јер је језички комитет Википедије дао негативно мишљење и сматрају да је црногорски језик, као српски, хрватски и бошњачки, грана српско-хрватског језика, због чега оцењују да су постојеће Википедије на ова три језика разумљиве за сва четири народа, преноси РТЦГ Ту информацију саопштио је у интервјуу за подгоричку […]

Read More

Шта значи “алал вера”: Израз који користимо свакога дана, а немамо представу шта значи

У свакодневном говору, чак и несвесно, користимо изразе за које, када бисмо стали да поразмислимо шта значе, схватили бисмо да не знамо Наш народ одвајкада има обичај, када жели некога или нешто да похвали, често ће уместо “свака част” или “браво”, рећи “алал вера”. Међутим, су ретки они који знају порекло овог израза. Оно води […]

Read More

30 ЗАБОРАВЉЕНИХ РЕЧИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Некада су се стално користиле, а данас их нико не зна

Будући да се језик прилагођава потребама савременог друштва склон је сталном мењању. Данас је мало говорника који би могли да објасне значење многих речи српског језика. Постоје и речи чија је употреба данас мала, али то не значи да их треба заборавити Представљамо вам 30 речи српског језика које су се раније користиле, а за […]

Read More

Да ли се Вук Караџић шалио или је заиста хтео да прода рођено дете?

Велики део преписке између Вука и Ане Краус Караџић тицао се новца и имовинског стања. Новчана и имовинска питања често се налазе на почецима писама, испред породичних питања. О важним породичним новостима, каква је смрт детета, Ана Вука обавештава тек пошто га упозна са новостима из Беча и из живота њихових познаника. Са друге стране, […]

Read More

ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ КОЈЕ СВИМА ЗАДАЈУ ГЛАВОБОЉУ: Грешци или грешки, Пожеги или Пожези, тузи или туги, Београђанки или Београђанци?

Мајци или мајки, банци или банки, грешци или грешки, дасци или даски, Београђанки или Београђанци, Пожеги или Пожези, Руменки или Руменци, играчки или играчци, мотки или мотци, фрески или фресци, битки или би(т)ци, тачки или тачци, приповеци или приповетки, сврси или сврхи… дилеме се ређају у недоглед   У основној школи смо савладали гласовне промене и […]

Read More

Србска језичка политика шест деценија после новосадског договора

„Кажу нам – не можете са ћирилицом у Европску унију – ту лекцију, наши асимилационисти сигурно нису научили у ЕУ, јер ЕУ одлучно заступа очување језичке разноликости.“ (Андреј Фајгељ)   Аутор: Видоје Марјановић   Новосадски договор потписан је пре шест деценија, 10. децембра 1954, у организацији Матице српске и Матице хрватске, када је српски језик […]

Read More

Јован Пјешчић: КОПИТАР ЗАСЛУЖУЈЕ СПОМЕНИК, АЛИ НЕГДЕ ДРУГДЕ

Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима                                                 […]

Read More

НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ ПРУСКЕ У ЗАТИРАЊУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ СЕВЕРНИХ СРБА

Власт Хоенцолерна била је врло расположена да стварност северних Срба прилагоди ставовима ранијих немачких лутеранских писаца, па је Србе почела да силом враћа у неписменост Ометање и прогањање српске културе, исконски мрске одомаћеним немачким маркгрофовима, нарочито се развило када су витезови некадашњег тевтонског реда прихватили лутеранство и наставивши агресивну политику постали господари Пруске државе која […]

Read More

Студирају на српском, СРПСКИ НЕЋЕ ДА ГОВОРЕ – Ко седи у судијским столицама у Новом Саду?

Пресуда против Правног факултета универзитета у Новом Саду, по тужби савеза мађарских ученика. „Криви“ што од бруцоша траже знање службеног језика     Виши суд у Новом Саду утврдио је да је Правни факултет у Новом Саду поступио дискриминаторски када је ове школске године увео обавезу да студенти који полажу пријемни испит на мађарском језику […]

Read More

Скраћенице за које многи не знају шта значе: Спенс, Нин, Битеф, смс, Бемус, БИГЗ, Комграп, Нолит, СКЗ, бесеже…

Скраћене облике речи, израза и вишечланих назива тзв. скраћенице, срећемо данас готово свугде – у књигама, на интернету, на билбордима и излозима… јер, треба уштедети простор, а и време, где год се може   Скраћенице настају тако што се узме само прво слово неке речи (г. као година, н. д. као наведено дело), почетни сугласници […]

Read More