Archives

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: Изгубљена јурисдикција над Влашком, Молдавијом и Трансилванијом

Сербска православна црква (скр. СПЦ), коју су тада представљале Карловачка патријаршија, помесна аутокефална црква (1848-1920) и Београдска митрополија, помесна аутокефална црква (1879-1920) прихватиле су давање путем »томоса«[1] аутономије 1885. године, тзв. „Румунској православној цркви“[2], од стране Васељенске патријаршије[3] (451-)   Како се ово десело? Како су Германи (Немци и Аустријанци) успели да ово ураде Сербима? […]

Read More

ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ КОЈЕ СВИМА ЗАДАЈУ ГЛАВОБОЉУ: Грешци или грешки, Пожеги или Пожези, тузи или туги, Београђанки или Београђанци?

Мајци или мајки, банци или банки, грешци или грешки, дасци или даски, Београђанки или Београђанци, Пожеги или Пожези, Руменки или Руменци, играчки или играчци, мотки или мотци, фрески или фресци, битки или би(т)ци, тачки или тачци, приповеци или приповетки, сврси или сврхи… дилеме се ређају у недоглед   У основној школи смо савладали гласовне промене и […]

Read More

Србска језичка политика шест деценија после новосадског договора

„Кажу нам – не можете са ћирилицом у Европску унију – ту лекцију, наши асимилационисти сигурно нису научили у ЕУ, јер ЕУ одлучно заступа очување језичке разноликости.“ (Андреј Фајгељ)   Аутор: Видоје Марјановић   Новосадски договор потписан је пре шест деценија, 10. децембра 1954, у организацији Матице српске и Матице хрватске, када је српски језик […]

Read More

Јован Пјешчић: КОПИТАР ЗАСЛУЖУЈЕ СПОМЕНИК, АЛИ НЕГДЕ ДРУГДЕ

Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима                                                 […]

Read More

НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ ПРУСКЕ У ЗАТИРАЊУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ СЕВЕРНИХ СРБА

Власт Хоенцолерна била је врло расположена да стварност северних Срба прилагоди ставовима ранијих немачких лутеранских писаца, па је Србе почела да силом враћа у неписменост Ометање и прогањање српске културе, исконски мрске одомаћеним немачким маркгрофовима, нарочито се развило када су витезови некадашњег тевтонског реда прихватили лутеранство и наставивши агресивну политику постали господари Пруске државе која […]

Read More

Студирају на српском, СРПСКИ НЕЋЕ ДА ГОВОРЕ – Ко седи у судијским столицама у Новом Саду?

Пресуда против Правног факултета универзитета у Новом Саду, по тужби савеза мађарских ученика. „Криви“ што од бруцоша траже знање службеног језика     Виши суд у Новом Саду утврдио је да је Правни факултет у Новом Саду поступио дискриминаторски када је ове школске године увео обавезу да студенти који полажу пријемни испит на мађарском језику […]

Read More

Скраћенице за које многи не знају шта значе: Спенс, Нин, Битеф, смс, Бемус, БИГЗ, Комграп, Нолит, СКЗ, бесеже…

Скраћене облике речи, израза и вишечланих назива тзв. скраћенице, срећемо данас готово свугде – у књигама, на интернету, на билбордима и излозима… јер, треба уштедети простор, а и време, где год се може   Скраћенице настају тако што се узме само прво слово неке речи (г. као година, н. д. као наведено дело), почетни сугласници […]

Read More

НЕБЕСКИ УПРЕТНИК: Српски корени латинског

                                                            Вергилије (Википедија)   Павле Соларић је, након успешног изучавања настанка латинског језика на бази српског, саветовао српске стручњаке друштвених наука да прихватају те истине. И […]

Read More

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

  У склопу циклуса: “Апостоли истине” Славиша К. Миљковић из Ниша одржао је 27.11.2010. у београдском хотелу “Бристол” предавање на теми одгонетање Србског језика. Ово је његово лично генијално откриће и увид. Ево шта укратко сам аутор каже: Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) Руси, заснован на научним истинама, изазвао је […]

Read More

Меша Селимовић:`Кључ језика српског`- Јован Хаџић (1799 -1869)

Јован Хаџић је рођен у Сомбору 1799. године, умро у Новом Саду 1869. Српски књижевник и доктор права, један од оснивача Матице српске. Матица српска је основана 4/16. фебруара 1826. у Пешти, а Јован Хаџић је био први предсједник. Јован Хаџић је творац првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године. У српској публицистици и књижевним […]

Read More