Archives

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

  У склопу циклуса: “Апостоли истине” Славиша К. Миљковић из Ниша одржао је 27.11.2010. у београдском хотелу “Бристол” предавање на теми одгонетање Србског језика. Ово је његово лично генијално откриће и увид. Ево шта укратко сам аутор каже: Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) Руси, заснован на научним истинама, изазвао је […]

Read More

Меша Селимовић:`Кључ језика српског`- Јован Хаџић (1799 -1869)

Јован Хаџић је рођен у Сомбору 1799. године, умро у Новом Саду 1869. Српски књижевник и доктор права, један од оснивача Матице српске. Матица српска је основана 4/16. фебруара 1826. у Пешти, а Јован Хаџић је био први предсједник. Јован Хаџић је творац првог Српског грађанског законика објављеног 1844. године. У српској публицистици и књижевним […]

Read More

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: Изгубљена јурисдикција над Влашком, Молдавијом и Трансилванијом

Сербска православна црква (скр. СПЦ), коју су тада представљале Карловачка патријаршија, помесна аутокефална црква (1848-1920) и Београдска митрополија, помесна аутокефална црква (1879-1920) прихватиле су давање путем »томоса«[1] аутономије 1885. године, тзв. „Румунској православној цркви“[2], од стране Васељенске патријаршије[3] (451-). Како се ово десело? Како су Германи (Немци и Аустријанци) успели да ово ураде Сербима? Сарадња […]

Read More

РЕЧ ЛИНГВИСТЕ: Горак укус једа

Пише:др Ана Миленковић, научни сарадник Института за српски језик САНУ   Да ли вам се некада десило да некоме желите да кажете како се осећате, али, у тренутку, застанете, устукнете, не можете да пронађете праву реч?   Природа људских осећања је таква да припада нашем унутрашњем, личном свету, а много мање нашој објективној стварности. Зато нам […]

Read More

Ко су Шопи у Србији?

Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук     Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Овај планински предео данас насељавају етнички […]

Read More

Bibliotheca Apostolica Vaticana: „А Босанци између осталијех племена, која говоре српскијем језиком…“

1591. године наштампа Angelo Roccha дјело “ Bibliotheca Apostolica Vaticana „, у ком каже ( стр. 171 ): “ А Босанци између осталијех племена, која говоре српскијем језиком, обично употребљавају чистији и одабранији начин говора … , као што сам чуо од Исусовца Епидавранина Марина Темперице, који тај језик врло добро зна.“ ( Bosina vero […]

Read More

ЕВО КАКО ЖИТЕЉИ ТРСТЕНИКА ПРАВЕ ПОРЕЂЕЊА: “Воли га ки свиња роткве”, “Жали га ки зет ташту”

  Милош Милошевић Шика из Трстеника 2010. године објавио је први лексикон поређења из трстеничког краја, у коме се предмети и појаве упоређуjу из спојницу “ки”. Сам лексикон носи назив баш по овој спојници “Ки”, и обухвата, заједно са другим, допуњеним издањем, равно 7.924 израза. “Воли га ки свиња роткве”, “вришти ки да жени брата”, […]

Read More

Евстатије Михајловић: ПРОСТАЧЕЊЕ ЈЕЗИКА СРБСКОГ ПО Г. ВУКУ У ПРЕВОДУ ЊЕГОВОМ НОВОГ ЗАВЈЕТА

Срдечна хвала гдну Вуку на оном што је добро, и учтиво преводио, и што је за књижество наше сходним речма писао; ал му мислим ни један изображен Србин одобрити не може, што се млогим неотесаним изражајима служио, који нису ни за какву светску књигу, а камоли за Свето Писмо. Евстатије Ета МИХАЈЛОВИЋ (1802-1888) Из дела […]

Read More

ДВЈЕСТОГОДИШЊИЦА СКАНДАЛОЗНОГ КАРАЏИЋЕВОГ РЈЕЧНИКА

Ове године се навршава двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића у Бечу (децембар 1818.године). Потпуни назив рјечника гласи  „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“. Речник је рађен у програму југословенске језичке политике, аустрославистичког, у склопу и контексту еврославистичког, колонизовања српског језика и правописа. Заправо, у контексту и континуитету европске […]

Read More

ПРВЕ РЕЧИ ИЗГОВАРАЈУ НА ИЗМИШЉЕНОМ ЈЕЗИКУ: Све је више деце која не знају српски

Малишани плаћају данак претеране употребе технологије, кажу стручњаци   ДЕЦА која имају пет или шест година, живе у Србији и не знају да изговоре ни реч српског језика све чешћа су појава у логопедским ординацијама домова здравља у Београду. Прве речи проговарају на енглеском или још чешће, на измишљеном језику, који је нека мешавина енглеског […]

Read More