Archives

Санкт Петербург поклонио Србији е-верзију 342 средњовековна и стара српска рукописа

ДИРЕКТОР РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ  УРУЧИО ИХ ПРЕДСЕДНИКУ САНУ   Распоређени су у 375 фајлова, а пројекат је изведен захваљујући финансијској подршци Добротворне фондације Јелене и Генадија Тимченка, уз свесрдну помоћ и залагање амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића Директор санктпетербуршке библиотеке Александар ВИСЛИЈ посебно је нагласио важност наредне етапе пројекта, а то је израда штампаних копија српског писаног блага из руске […]

Read More

Најстарији сачуван српски буквар – Буквар из манастира Савина

  Већини је познато да је први буквар саставио Вук Караџић али нису у праву. Шта ако вам кажем да постоји српски буквар који је много старији? Овај буквар је штампан 1592. године, тачно 235 година пре Вука Караџића Мало је познато да су историчари пронашли записе да је први познати српски буквар штампан 1592. […]

Read More

СРБИЈА НА ТРИ МОРА: Занимљивости о цару Душану

Мислим да у српској историји не постоји толико контроверзна личност као што је то цар Душан Силни. Једни га хвале, други куде, али му се неке ставри не могу оспорити. Увео је закон и Србија је у његово време била на врхунцу моћи. И поред неоспорних заслуга, никада није проглашен за свеца. Међутим постоји једно […]

Read More

НЕВЕРОВАТНА ГЛУПОСТ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА ИЗ СФРЈ: Српски и руски „елитни диверзанти“ открили тајна чудеса на дну језера на Косову

Наташа Милосављевић   У време некадашње СФРЈ, почетком ’70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села. У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији направљено је језеро Газиводе, које је и дан-данас спорна ставка у преговорима Београда и Приштине. Сада се открива шта […]

Read More

Борач – престоница великаша Павловића

Средњовјековни господари простора од Врхбосне (данашње Сарајево) на западу до Добруна на истоку били су великаши Павловићи. Њихово најмоћније утврђење, „Славни град“ уједно и престоница из које су издавали повеље био је град Борач изнад ријеке Праче код Месића. Стална резиденција Павловића је овјековјечена и на њиховом печату   ПИШЕ: О. Чворо   Борач Долина […]

Read More

Деспот Ђурађ Бранковић

Мада историја смедеревског подручја досеже дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му последњи значајни владар на српском средњовековном престолу, деспот Ђурађ Бранковић. Ђурађ Бранковић потиче из угледне велмошке српске породице Бранковића, чији су преци уживали висока достојанства на двору српских владара лозе Немањића, краљева Милутина и Стефана Дечанског и царева Душана и Уроша, управљајући класичним […]

Read More

Ко је био отац Стефана Немање?

  Станоје Станојевић   Ни у домаћим ни у страним, познатим и објављеним, савременим изворима није забележено, ко је био и како се звао Немањин отац. Стога се већ у 15. веку у Србији није знало, ко је био отац оснивача српске државе.     У модерно доба занимало је и српске и стране историке […]

Read More

СТАРИ РАС: Колевка Србије омеђена храмовима

  Борис Субашић   Српске светиње у Расу први пут су пописане и описане на једном месту у књизи археолога Драгице Премовић Алексић, доскорашње директорке Музеја Рас у Новом Пазару. Дело „Манастири и цркве Старе Рашке“ је плод дугогодишњих истраживања и препешачених 2.539 километара квадратних подручја данашњег Новог Пазара, Тутина и Сјенице. Кроз приче о […]

Read More

КАД ЈЕ СРЕМ БИО КРАЉЕВИНА: Српски краљ због ког је Београд први пут постао део српске државе

  Између 1282. и 1316. године, српски краљ Стефан Драгутин Немањић је владао Сремском краљевином, која готово да није обухватала делове данашњег Срема, а највише је заузимала делове данашње Централне Србије (Мачву, Браничево, Кучево, Подриње, итд), део данашње Војводине (северна Мачва) и део данашње Босне и Херцеговине (Усора и Соли). Драгутинове резиденције су се налазиле […]

Read More

Милош Обилић – Истине, лажи, равнодушност…

Милош Обилић – Истине, лажи и србска равнодушност ИЗВОР БР.1. Писмо упућено краљу Твртку Један од најстаријих извора у коме се говори о смрти цара Мурата је одговор краљу Твртку који је стигао из Фиренце, 20. октобра 1389. године. Краљ Твртко је 1. августа 1389. обавестио своје пријатеље, Тригор и Фиренцу о исходу битке на […]

Read More