Archives

МОДЕРНИ ЕКУМЕНИЗАМ – НОВО ИМЕ ЗА УНИЈУ СА РИМОМ УЗ КУМСТВО МАСОНА

„Иако ће се хришћанско име чути свуда, и свуда ће се видети цркве и црквене службе, све ће то бити само привид, а унутра ће бити право отпадништво. На том тлу родиће се антихрист…”.   Св. Теофан Затворник Године 1844. у Лондону је извесни Џорџ Вилијамс основао YMCA (Хришћанско удружење за младе мушкарце), које је на […]

Read More

ПОЈМОВНИК: Бесарабија или Молдавија

У савременим енциклопедијама и географијама под Бесарабијом се најчешће наводе територије између река Дњестр, Прут и низина Дунава (југ савремене Републике Молдавије и запад Одеске области садашње Украјине) Међутим, до почетка XIX века Бесарабијом је називан само јужни део територије Буџак Та  Јужна Бесарабија (Буџак) је историјска област међу Дунавом и Дњестром, на југозападу одеске […]

Read More

MЕГЛЕНСКИ ВЛАСИ: Стварање још једног латинског идентитета

“Словенски печат географских имена Трибала посебно ћемо обрадити, те ћемо тако из хаоса трачко-илирских народа извући још један словенски народ” Павел Јозеф Шафарик, “Порекло  Словена“   ПИШЕ: Срђан Новаковић   Мегленски Власи или Меглено-Власи (меглено-влашки: Vlashi, Vlaheshte; грч. Βλαχομογλενίτες, Vlachomoglenítes) су мала источнороманска етничка скупина, чија је матица област Меглен у Грчкој. Меглен је етно-географска […]

Read More

СРБИ, ВЛАСИ И РУМУНИЈА: Од Владислава до Николе

  ПИШЕ: Срђан Новаковић   Данашња Румунија се тренутно налази у жижи европске јавности због наводних слободарских протеста широм земље, демонстрација против легитимно изабране владе ради неспремности исте да се строжије обрачуна са раширеном корупцијом.  За разлику од 1989. године, када су масовни протести довели до киднаповања и ликвидације председника Николае Чаушеског и супруге, садашње […]

Read More

РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ – ПЛЕМЕНИТИ НАУЧНИК И СВЕШТЕНИК БОГА ЖИВОГА

Наш угледни историчар, професор, протојереј ставрофор др Радослав Грујић, пренет је, ево, у ставропигијалну лавру мудрог митрополита Исаије Ђаковића, пренет је у свој Срем коме је намењено да српском народу даје историчаре кова Јована Рајића, Илариона и Димитрија Руварца, Николе и Светозара Радојчића, Мите Костића, Душана Поповића, Алексе Ивића и Радослава Грујића   Радослав Грујић […]

Read More

ПОМАЖЕ БОГ НАРОДЕ МОЈ – О СТАРОСЕДЕЛАШТВУ СРБА У УГАРСКОЈ СРЂАН НОВАКОВИЋ, НОВИНАР (ВИДЕО)

Емисија “Помаже Бог народе мој” на Бум Бум радију од 9 и 20 до 10 часова. Емисија која се бави православном културом и духовношћу, историјом и традицијом Србског народа. Аутор и уредник емисије Светлана Богдановић.   ИЗВОР: Бум Бум радио

Read More

УСТАШТВО РУМУНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Године 1944, када је Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак католичког семеништа у Сплиту, који је касније […]

Read More

МАЂАРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, РИМ И ФАНАР: Неколико чињеница о Угарској и Маџарској

Сама идеја о стварању Мађарске ,,православне” цркве зачела се далеке 1868. године, у главама језуита из окружења Франца Јосифа I Године 1926. у Мађарској ступају на сцену мађарски унијати. Наиме, „унијатска мађарска црква у свом званичном органу је јавно позвала подручно ми свештенство и верне“, каже епископ будимски Георгије, „да прими унију и прикључи се […]

Read More

ФИЛАРЕТ ГРАНИЋ – СВЕШТЕНОМОНАХ ЧИЈА ЈЕ СХИМА БИЛА ДОИСТА АНЂЕЛСКА

Поводом педесетогодишњице упокојења, 1948-1998. година После Другог светског рата у згради Српске патријаршије у Београду живело је неколико свештеномонаха који су имали статус придворних монаха. То су били: архимандрит др Филарет (Гранић), редовни професор Богословског факултета и редовни члан Српске академије наука; протосинђел Хризостом (Војиновић), потоњи епископ браничевски; синђели, Висарион (Костић), потоњи епископ банатски; Симеон […]

Read More

НИКОЛАЈ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ЕПИСКОП ТЕМИШВАРСКИ (1728-1744)

Епископ Николај је рођен у Херцеговини, а замонашио се у Пећкој патријаршији. Пре избора за епископа био је егзарх митрополита београдскокарловачког За епископа вршачког потврђен је 4. децембра 1725, а грамата о избору и хиротонији издата је тек 14. фебруара 1727. године Грамата митрополита београдско-карловачког Мојсеја (Петровића) гласи: „Мојсеј Петровић Божиеју милостију восточниа церквје православни […]

Read More