Archives

ЖИВЕТИ ПОМОЋУ ШТАПА И КАНАПА

Да би појединац израстао и формирао се у једну целовиту, зрелу и здраву личност, неопходно је да је стекао базични осећај сигурности од стране својих родитеља или родитељских фигура, осећај поверења и утисак да је свет сигурно и безбедно место у којем могу несметано да се развијају као личности. Ако су из неког разлога родитељи у току одрастања детета преокупирани озбиљним животним проблемима, […]

Read More

Александар Панарин: Повратак из масе у народ

  Како избећи наступајућу тоталну катастрофу светског грађанског рата, припремљену нечувеном социјалном поларизацијом? Да су глобалисти хтели да је спрече, не би демонтирали социјалну државу нити би дискредитовали „неприлагођену” народну већину. Према томе, они се припремају за светски грађански рат. Њихов бедем у том рату представља победничка суперсила, која је постала отаџбина свих глобалиста који […]

Read More

Народни живот и култура становништва Сребренице и њене околине

Сребреница и њена околина у научној, стручној и културној јавности познати су по томе што је у њој у прошлости била присутна интензивна рударска активност, да је владарима доносила велики приход и тако заузимала значајно место у средњовековним Босни и Србији. Тек у новије време објављена је целовита студија о средњовековној Сребреници примерена њеној улози […]

Read More

Језик је кућа народа

Слободан М. Филиповић   Да је погрешно знање горе од незнања, показује именослов Срба који се “научно” тумачи искључиво помоћу туђе ономастике, као да су наши преци у прошлости сакупљали туђе речи по целом свету. “Научни” резултат ове бесмислице је да Срби имају свега три своје лексеме, међу којима је “вампир” од архаичног србског корена ламб, смирај сунца, одакле је и феничко ереб, запад, где по србскоме миту започиње доњи свет Признање лексеме “вампир”, ваљда проистиче из погрдног призвука ове речи, која има обрнут задатак да […]

Read More

Ратно тумачење историје

Хосе Ортега и Гасет   Економско тумачење историје једна је од великих идеја XIX века. Од почетка сам се жарко борио против ње, као и против једне друге, такође велике, шире и радикалније мисли чија је она само последица – утилитаристичког тумачења физичког и духовног живота. Но, чим сам се борио против ње, јасно је да је […]

Read More

Наши су корени на Небу

Од ове љубави веће нема да ко положи живот свој за ближњег свог, говори Христос. То смо ми! Зато нас свет мрзи. Зато вас свет мрзи, каже Господ, јер да сте од овога света, свет би своје волео; али пошто нисте од овога света, него вас Ја изабрах, зато вас свет мрзи. Али, омрзнуше прво […]

Read More

Саша Кнежевић: Тамни двојници Цркве и нације

Инфантилност српског родољубља је неминовнa без његовог фундамента Православља Ово је једно суштинско питање које је постулат саме идеје пансрбизма, али и узрок константне антонимије међу овдашњим популацијама. Снисхосходљивост је дозвољена у свему, сем у датим нам догматима. Као што постоје начела православне вјере, постоје и начела српског национализма, које је поносно зачето у ћирилометодијској, […]

Read More

СОЛОЊЕВИЧ ЈОШ 1949. УКАЗАО због чега Укри и Монтенегрини беже од својих матица

  Сецесионистичке приче о томе да Москва експлоатише Украјину су, наравно, потпуна бесмислица. Московска власт је прекинула бесконачни рат између хетмана (атамана), а сверуским напорима побеђени су и Татари, и Пољска, и Турска – који су вековима држали Украјину у стању пустиње или згаришта. Сверуским напорима изграђене су железничке пруге, Кривој Рог и Донбас, луке […]

Read More

Остоја Симетић: Зашто Срби постају Хрвати, а Хрвати не постају Срби

  Код Хрвата, с друге стране, нема фатализма. Они хладнокрвно прихватају ситуацију и теже да из ње извуку максимум, имају јасне планове и циљеве од којих никада не одступају. Природно је било за очекивати, да ће након пропасти на Гвозду из 1097. хрватска елита, тј. њихово тадашње племство бити истражено, што би лагано довело до […]

Read More

РОДОСЛОВЉЕ: ПÁС И КОЛЕНО

Слободан М. Филиповић и Рајко Кривокапић     Познато је, да родословље слови са употребом практичних генеалошких појмова, од којих су најважнији: пáс, приближно 25 година, колено (> покољење) које чине три паса и род, од ариј. руд’, клијати, ницати, инф. род’ати, родити, чији континуитет чини породицу, а затим  ширу заједницу братственика и племеника, који у организационом смислу чине један народ. Отуда, […]

Read More