Archives

ПОВЕЉА АЛЕКСАНДРА I ДОБРОГ ВОЈВОДЕ МОЛДАВИЈЕ: Просудите сами да ли је ово румунски језик и латинично писмо

ПИШЕ: Крсто Крцун Драговић   Повеља, којом Александар I – Добри (13??-1432), војвода Молдавије (владао: 1400-1432), поклања села манастиру „Св. Николе“.  Просудите сами да ли је ово румунски језик (романски језик), односно да ли је ово латинично писмо. Да ли Румуни (у Румунији и Молдавији) знају који је ово језик? Да ли знају да читају […]

Read More

ВАТИКАНСКО – АУСТРОУГАРСКЕ ЛАЖИ У ЗАТИРАЊУ СЕРБСКЕ КУЛТУРЕ И СЕРБСКОГ ЈЕЗИКА НА ПРОСТОРИМА СЕРБСКОГ ХЕЛМА

                                                Круна Св.Стефана…, Штефанплац-Беч ​Тражећи о Мађарима, нашао сам препис у оригиналу да на мађарској круни али и текстуално везеној плахти (такозваној капуљачи) у злату, на којој је писано(извезено) ћириличним сербским писмом !… , и то првом мађарском краљу Светом Стефану (Иштвану) чак знам и где се чува тај натпис. Да објасним, круна се доносила […]

Read More

АСИМИЛАЦИЈА И АЛБАНИЗАЦИЈА СРБА: Како су Клименти постали Кељменди

Клименти (серб.( (алб. Кељменди) је област у Албанији (алб. Mali i Kelmenit) и назив истоименог племена чији припадници живе у Албанији, Црној Гори и Косову и Метохији Клименти су, према њиховој традицији, забележеној још 1685. год. (August Theiner, Vetera monumenta Slavonum Meridionalium historiam illustrantia) сербскога порекла. Почетак њихова живота везује се за једног претка, који […]

Read More

ПРЕГЛЕД СЕРБСКИХ ЗЕМАЉА НА КАРТАМА ОД IV ПРЕ Н.Е. ДО VIII ВЕКА

АУТОР: Крсто Крцун Драговић   Тако уместо да отпочнемо једну вербалну одбрану дела маестралног Илије М. Живанчевића, и његових тврдњи о старости и аутохтоности Сербског народа на тлу данашње Европе, а самим тим и Балкана, ја ћу у наставку представити неколико карата, као сведочанство његове тврдње. Мислим да ће ових пар карата бити речитије, но […]

Read More

Хрватски и албански митолози илиризма

Илирско име су најчешће злоупотребљавали инострани и домаћи идеолози великоалбанства и великохрватства. Бројни су писци митолошке историје хрватства и староалбанства Проучавањем литературе неколицине хрватских и шиптарских псеудо научника, може се закључити следеће: У савременој историографији хрватства и великоалбанства упоредо се тврди да је илирско име синоним за албанске (шиптарске) и старохрватске претке АУТОР: Крсто Крцун […]

Read More

Сорбиодунум (Sorbiodunum)

 Аутор: Крсто Крцун Драговић ​Sorbiodunum: антички сербски град-тврђава у Енглеској Многи Срби[1] су чули за Стоунхенџ[2], митско светилиште у јужној Енглеској[3], али вероватно мало њих зна да је најстарији (по имену познат) народ, који је живео на овом подрчју носио назив – СРБИ! То је подручје у коме се налази и Сорбиодунум[4] (данашњи Солсбери[5]), односно град-тврђава […]

Read More

Србска ратна застава

​Старосербска ратна застава – ”vexsillium unum de zendato rubeo еt blavo” Најстарији сачувани подаци о бојама прве сербске заставе ​  Најстарији сачувани подаци о бојама прве сербске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Краљ Владислав I је владао Захумљем и […]

Read More

Леси и Лешка земља у старој сербској књижевности и писмености

                                                                     Пољски краљ Јан Трећи Аутор: Крсто Крцун Драговић ​Леси и Лешка земља у старој сербској књижевности и писмености Зборник Матице српске за славистику, […]

Read More

Цар Јустиниан, изворно Управда, рођен је у србској Македонији

Josef Kramář: Цар Јустиниан, изворно Управда, рођен је у сербској Македонији Текст у фокусу(серб.), стране 6, 7: »Цар Јустиниан, изворно Управда, рођен је у сербској Македонији у Ведријани, рођен од родитеља славјанског порекла. Дакле, тај је Славјанин представио Европи индустрију свиле. Славјанин је тај из нашег племена, и њему припада заслуга, да је Европи дао […]

Read More

R. J. Crampton: Порекло Бугара

R. J. Crampton: Бугари су турског (туркијског) порекла Бугари (Прабугари, Булгари или врло ретко Болгари, су били туркијски народ који је живео на просторима централне Азије, а у II веку населио се око реке Волге и на севернокавкаским степама. Доласком Прабугара на тло Балкана дошло је до минималног етногенетског мешања са Трачанима, Мижанима, Мезима и […]

Read More