ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: Храм рођења Пресвете Богородице у Обудовцу!

  • Путнике који из правца Бијељине и Србије посавским коридором путују према Шамцу и Бањалуци, после Лончара на хоризонту „сачекује“ звоник цркве у Обудовцу, који доминира посавском равницом. Није ни чудо, звоник  је висок 46 метара

 

Душан Марић

Rezultat slika za Храм рођења Пресвете Богородице у Обудовцу!

Фото: Душан Марић

 

Крајишници који су у лето 1992. године кренули у пробој коридора према Србији кажу да им је звоник цркве у Обудовцу био један од орјентира куда требају да јуришају према слободи и престоном Београду.

Светиња  која је посвећена Рођењу Пресвете Богородице је до последњег рата важила за највећу богомољу у БиХ и највећу цркву Српске православне цркве уопште. Црква је дугачка 27, а широка 22 метра. Доњи део прелепе грађевине је од камена званог сига, који је довожен из рудника Опежа код Модриче,  а горњи део од цигле.

Али она није јединствена само по величини, већ је за њено подизање везан читав низ куриозитета. Изградња цркве је, стицајем околности, трајала  пуних 18 година. Радови су почели 1864. а завршени 1882. године. Главни мајстор је био извесни протомајстор Таса из Охрида, са својих педесет мајстора. Девет година након изградње, кров је прекривен бакром.

Изглед светиње су осмислиле турске паше и везири, а њену изградњу су помагала 24 околна села. Храм Рођења Пресвете Богородице налази се на земљишту на којем се већ више од 300 година налази црквиште и православно гробље. Садашња црква саграђена је на месту светиње коју су Турци спалили 1859. године.

У цркви се налази један од највиших иконостаса православних цркви – висок је 20 метара. Иконостас има 24 иконе, а сви светитељи насликани су у природној величини.  Три звона у олтару тешка су преко две тоне.

Ништа мање од цркве пажњу привлаче и величанствени споменици који су у њеној порти подигнути српским јунацима који су у последња два века гинули за слободу свог народа.

– Они су падали и побјеђивали смрт, прекорачили преко својих тијела, да би из њихових гробова, ницала слобода српског народа – записано је на спомен-обележју.

На четири стране главног споменика постављене су четири спомен-плоче, да подсећају на огромне жртве дате у четири војевања за крст часни и слободу златну. Над сваком плочом стражу чувају орлови. У Протиној буни 1858. године, коју је предводио свештеник  Стеван Аврамовић из Орашја, пало је 800 јунака и несрећника.

У Првом светском рату њих 13. Други светски рат је у Обудовцу покосио 187 мештана, док су од 1992. до 1995. у биткама за стварање и одбрану Републике Српске пале 74 жртве.

На различитим деловима овог спомен-комплекса пред чијом лепотом и енергијом која зрачи из сваке стопе застаје дах, исписана су имена свих страдалих, која су генерације отеле од заборава.

Комисија за очување националних споменика у Сарајеву је 2005. године цркву у Обудовцу и гробље које се поред ње налази прогласила за национални споменик БиХ.

 

ИЗВОР: Националист