Ове године само у Београду пријављен нестанак 55 деце

 

  • Случај осмогодишњег Вукашина А. из села Коћура код Врања, кога су 9. октобра после једнодневне потраге полицајци нашли како лута шумом, само је најновији у низу нестанака деце у Србији. Према подацима МУП-а достављених „Политици” од почетка године у Београду је пријављен нестанак око 55 деце млађе од 14 година. Према неким подацима годишње у Србији нестане око 700 деце.

У МУП-у додају да нестанак одређеног броја најмлађих више пута у току године буде пријављен. То се најчешће односи на децу која беже из школе, домова за незбринуту децу, прихватилишта… У највећем броју случајева ова деца су нађена жива. Али, на жалост, било је и неколико ситуација где су малишани пронађени утопљени, наводе из полиције. Тродневно трагање за десетогодишњаком из Ниша, у које су се осим надлежних укључили и становници овог града имало је тужан епилог: тело дечака чији је нестанак пријављен 2. септембра, нађено је у близини Медошевачког моста у Нишави, а испоставило се да је реч о несрећном случају.

Према статистици невладине организације Астра (Акција против трговине људима), ову годину може обележити и највећи број пријављених нестанака млађих од 18 година. Од почетка године на Астрин европски број за несталу децу (116000) пријављен је 21 случај – 10 девојчица и једанаест дечака, што је идентично броју несталих малишана током целе прошле године. Тада је овој организацији пријављен нестанак 13 девојчица и осам дечака. Такође, ова организација 2014. регистровала је 15 случајева (11 девојчица и четири дечака) а 2013. Астра је забележила дванаесторо нестале деце (десет девојчица и два дечака).

Најчешће је реч о бекству од куће, чак у 80 одсто случајева.

У великом проценту полиција и породица у кратком временском року пронађе децу. Често се она и сама врате или јаве кући.

Такав пример десио се пре месец дана када се седамнаестогодишњакиња из села код Ивањице, након објављене потраге, јавила својој породици из Београда. Тинејџерка је побегла код дечка и није била отета, како је у првим сатима нестанка претпостављала породица.

„Деца најчешће беже од куће због несугласица са родитељима, лоших оцена у школи, незадовољства, љубавних проблема… То је карактеристично за тинејџерске године. Беже мислећи да ће на тај начин превазићи проблем. Најчешће одлазе код пријатеља, момка, девојке…”, каже за „Политику” Катарина Ивановић, представница невладине организације Астра.

Када се дете не јавља на телефон и не долази кући, родитељи би првенствено требало да провере да ли се евентуално налази код другара, чланова шире породице, на местима која обично посећује. Још један од разлога због којег малолетници беже од куће је и рано заснивање ванбрачне заједнице, кажу у МУП-у.

Родитељи најчешће посумњају у отмицу, када им дете нестане, али киднаповање малишана је изузетно ретко на нашим просторима. Тренутно се суди држављанима Француске за отмицу мале Маше, због које се пре годину и по дана дигла цела Србија на ноге. Киднапери су тада, усред бела дана, отели Машу П. из руку мајке у београдском насељу Браће Јерковић. Срећом, полицајци су пресрели и ухапсили киднапере а девојчицу вратили родитељима. У судском процесу против киднапера тужилац је предложио да се троје оптужених француских држављана казне са по најмање десет година затвора и да буду протерани из Србије.

Осим криминалних постоје и родитељске отмице када један од родитеља који нема старатељства узима дете код себе.

„Дешава се и да са дететом оде у иностранство без сагласности другог родитеља или задржава дете преко договореног времена прописаног законом. Чест је случај да други родитељ то пријављује као нестанак”, каже Катарина Ивановић и додаје да у још једну категорију нестале деце спадају и малолетни мигранти без пратње родитеља.

„Током прошле године Астра је имала неколико таквих пријављених случајева. Родитељи су се раздвојили од деце и током транзита кроз Србију малишани су били сами на путу. У већини случајева дошло је до успешног спајања деце и родитеља”, наводи Катарина Ивановић.

Нестанак детета је приоритет за МУП. Полицајци у великом броју случајева нађу дете живо и здраво и врате га родитељима, прихватилиштима или домовима за незбринуту децу. Али, сведоци смо и потресних случајева нестанка девојчица.

У јулу ове године јавност је остала у шоку када је трогодишња девојчица А. С. из зајечарског села Вратарница силована, па убијена песницама и камењем. За овај злочин осумњичен је Владица Рајковић који је, након што је убрзо ухапшен, у полицији признао дело. Полицији је мајка пријавила нестанак трогодишње ћерке, која је била на рођендану код комшинице.

Пре две године полицијске потраге за Тијаном Јурић (15) из Суботице и Иваном Подрашчић (14) завршене су налажењем њихових тела. Обе девојчице брутално су убијене.

Прошле године усвојен је такозвани Тијанин закон, односно прихваћене су измене Закона о полицији које је иницирао отац убијене девојчице Тијане Јурић.

Одлуком Народне скупштине да се усвоји измена члана 72. Закона о полицији који је ступио на снагу 17. јула 2015. године предвиђено је да полиција у случајевима нестанка детета без одлагања користи расположиве мере и радње, одмах по пријави нестанка, уместо да се чека да протекне између 24 и 72 сата, зависно од околности, како је до тада било прописано овим чланом закона. То подразумева да полицајци морају да крене у потрагу у року од једног сата од нестанка детета.