ОСНОВИ (СлоВенске) КУЛТУРЕ И НАУКЕ

ПИШЕ: Божидар Митровић,

доктор правних наука, руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета «Академија МНЕПУ», Москва. Председник Друштвене организације «Обједињење Срба», Москва

 

 

Влада царске Русије и Свети цар Николај Други су 1911. године донели одлуку о финансирању ископавања археолошког налазишта Винча код Београда преко Руског археолошког института у Константинопољу (РАИК) јер се те 1911. године «У светлу нових политичких реалности као најважнија свакодневна тема наметнуло (се) изучавање не византијских древности, већ реконструкција првобитне историје, с циљем да се покаже заједништво развоја Балкана и Русије, како бисмо нашли заједничке културне изворе и општу историјску традицију».[1]

После више од 95 година универзитете МНЕПУ у Москви 1. септембра 2014. године је обновио КАТЕДРУ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА које су бољшевици укинули јер су желели да се изучава искључиво «интернационално» па су водећи професори словенског права и других правних дисциплина били принуђени да емигрирају у Београд, где су, обновили српску школу права, која је са своје стране преко «Кормчје књиге/Законоправила» Светог Саве Сербского била темељ права у Русији од XIII века, а избегли легендарни професори Александар Соловјев и Фјодор Тарановкси предавали су управо СЛОВЕНСКО ПРАВО.

 «2014 године Међународни независни еколого-политички универзитет  Академија МНЕПУ», је у граду Москви, први пут после дугог прекида обновио у Русији каатедру словенског права у форми Катедра међународног, словенског и еколошког права. За руководиоца катедре је именован признати српски научник Божидар Митровић, доктор правних наука. 2015. године на његову иницијативу је изграђен Музеј-кабинет-библиотека «НЕПРЕКИДНОСТ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ»[2] у коме су изложени докази непрекидности словенског права и културе од епоха Лепенског Вира и Винче, како су царска Влада и РАИК својом одлуком о финснсирању и предпоставили.

Овај музеј за полазиште има следећа открића, чињенице и доказе:

 

КУЛТуРА

 

Реч КУЛТуРА (и сама култура) настала је из српске/древне руске речи КОЛО, која је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, (и у латинском језику је сачувано да је реч култура настала из речи (култ) COLLO/Коло). Најстарији поглед на свет (мировозрење) древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, био је генијално једноставан – «Све je Коло» (јединство кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су открили да се то Коло узајамности цикличног кретања материјализује на пресеку дрвета у виду год(годова) и у виду папиларних кругова на прстима човека, што им је омогућило да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номадског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета, саде у браздама семе житарица и на истом месту убирају летину. Због тога су у свету прве куће/коче из (боженстВенног) дрвета и зрна пшенице нађени управо у Винчи, име којој је било Раз/рАс (род Первоначала). А первоначалом/прапочетком за њих је било управо Коло.[3]

На основу таквог поимања настала је и реч СлоВени:

 

 

МАТЕМАТИКА

 

Мајка (мать) свих наука је математика, а не философија, како неки погрешно уче. Недавно откривена истраживања Милошa Митровића, дипломца Факултета нуме­рич­ке математике и кибернетике Московског државног универзитета «М. В. Ломо­но­сова» показују да је темељ математике била НУЛА ( ® 0) која у време Лепенског Вира и Винче није била «ништа», већ је била поимање Аз/ (првоизворника – Сунца ), као вечног васкрса Кола древних КолоВена, због чега се делила на три божанска, равнострана крста (крст Сунца, крст Земље и крст ноћног Сунца/Месеца ) из чега је настао часоВеник/часоВник, најраспрострањенији храм на свету, који због тога има:

  • 12 цифара
  • између сваке од којих је пет папиларних кругова – тачака прстију човечје руке, као израза идентичности космичког и божанско људског, услед чега тај вечни колоВрат/S/ДЗело/Zero има и
  • 60 минута

што је из Винче преузето и у математици Месопотамије/Међуречја, што Гај Јулије Цезар није успео да уништи у планинској и шумовитој «TransAlpinskoj Galii», те је до данас очувано у тој престоници часоВеника – Швајцарској, која је у древна времена била део винчанске културе, па се тада називала КолоВенија (латинизовано HelVetija) или РасСија/Рација/Русија (латинизовано Ruthenia)[4].

Због тога је на првом торањском азбучном часовнику, који 1404. године у Москви подиже српски мајстор Лазар Хиландарац, азбучни знак А односно Аз био на месту цифре 0, а не на месту цифре 1, како су га, под утицајем латинских превара, обновили совјетски рестауратори (у Суздаљу и у Москви у улици Пољанка), који нису разумели православну веру а, због тога, ни веру дрених КолоВена, где је ВЕРА била систем знања (ведатьзнати РА: род Аз/првобитни) цивилизације Винче, чији је истински назив био РасСија или КолоВенија.

Миниатура о часоВнику србског мајстора Лазара Хиландарца чува се у Историјском музеју и на њој се види, да се «Аз» налази на 0/нули, а да «Б» и «В» треба да стоје на месту цифаре 1, јер је Бог/Вид один (један)

 

Из тог једноставног мировозрења древних СлоВена настале су и архитектура, право и медИсина/медицина, које су и данас темељ културе, иако су полазне основе права, медисине и архитектуре неосновано приписане или Риму или Грчкој:

 

АРХИТЕКТУРА

 

Чувени римски архитекта и инжињер Витрувиј у I в.п.н.е. у раду «Десет књига о архитектури (De architectura libri decum)» тврдио je да je Грк Калимах сачинио коринтски капител када је угледао корпу за храну уплетену листовима аканта (Emily Cole: «The Grammar оf Architecture»).

У књизи: «КолоВени/СлоВени и континуитет културе и права», на основу најновијих научних истраживања, изнети су докази да je капител настао из мировозрења (погледа на свет) древних СлоВена/КолоВена «Све je Коло» јер је пресек капитела изражавао и изражава Коло:

  1. круг на дорском капителу, а исто то у облику
  2. два равнострана крста који на коринтском капителу садрже:
    • крст Сунца, који се завршава на спољном/видљивом делу цветом и
    • крст мајке Земље, који прелази у волуту,

 

Јединство тог кретања Мајке Земље око Сунца ствара Дух Божји – Сунчеве зраке који су изражени у облику канелура, које извиру из капиТела.[5]

Исту ту космогонију православни СлоВени данас изражавају у облику најлепшег духовног капитела – петокуполног крстообразног храма.

Схема Коло на кнемиди/подколеници из Горње Винче, культуре Винча, епоха Бутмир 3500 година пре н.е. (Република Српска)

Коло у форми купола Покровского саборног храма на (пре)Красном тргу у Москви

схема Коло са горње стране капитела и на колоНи/стубу на којем канелуре представљају Дух Сунчаних зрака/луча који излази из Кола

 

Структура купола Покровского соборного храма идентична је структури капители: и једно и друго су израза непрекидности руске/рашанске културе од епоха Лепенског Вира и Винче и доказ, да су из руског, колоВенског/слоВенског мировозрења (погледа на свет) идеје «Све је Коло» настали сви основни архитектонски елементи (соха/рагатка, рогови/кров, капител, венац, фронтон, канелуре, стопа), те да је римски архитекта Витрувиј, при подршци императора направио поетски и наиван фалсификат, да је наводно Грк Калимах смислио капител када је видео корпу са храном око које се уплео листа биљке акантус.[6]

 

 

ПРАВО

 

Реч iustitia (јустиција/правосуђе) је, по руском научнику Николају Рижкову настала из српске речи устити,[7] што је тачно, јер у првоизворнику римског права «Закону XII таблица» субјективно право није било подељено на пуномоћје и тужбу, већ је тужилац морао да правилно изусти формулу тужбе да би му се доделило ПРАВО које је, судећи по култу Коло из Лепенског Вира, право/рус. прямо од Бога (енгл. down right: одозго надоле) али и рус.: наПРАВО/енг. right, односно надесно, по кретању Сунца, јер «Све је коло», у коме онај ко је данас тужилац сутра може бити тужени, што је поуздан доказ да је извор римског права било етруско право, а не право из наводних грчких колонија, јер је то била: КОЛО(Ве)нија.[8]

 

МЕДИЦИНА

 

Божанства Лепенског Вира су била јајолика и риболика јер су изражавала и изражавају мировозрење древних КолоВена (СлоВена), који су ловили рибу моруну из рода јесетре, која је тачно у одређено време испливавала на мрешћење као богиња Морена, да би први лекари на свету лечили родоВерну сабраћу икром (јајима јесетре), вином, медом и тајним знањем КолоДаром/каленДаром, o доласку Спасиоца (од помора) – пролећног Сунца, као вечног васкрса годишњег кретања Мајке Земље око свога чеда Сунца[9].

 

ЈЕЗИК И ПИСМО

 

Према Србољубу Живановићу, професору Краљевског универзитета у Лондону, Милоје Васић је у свом дневнику, који се чува у Народном музеју у Београду, изнео став да су знаци нађени у Винчи – писмо те да се то мора истражити и систематизовати на основу мулти­дисци­плинарних истраживања[10]. Али то не само да није урађено у дужем периоду, све до симпозијума САНУ у Новом Саду, када су водећи палеолингвисти света признали да је то писмо (али истовремено и предложили да се назив винчанско писмо измени на подунавско писмо, да се случајно не би повезало са СлоВенима), што ни данас не допире до оних људи који примају плате да би се бавили Винчом и винчанским писмом, као најстаријим у свету науке признатим писмом, без обзира да ли је то писмо непознатог народа или азбука СлоВена, за шта има пуно доказа како из језичких тако и из друштвено-историјских оквира.

 

ГЕОЛОГИЈА, РУДАРСТВО И АРХЕОЛОГИЈА

 

Археологија је утврдила трагове рударства из времена Винчанске културе:

  • Рудна Глава у Источној Србији је најстарији рудник бакра на свету,
  • рудник цинабарита Шупља Стена, на Авали, је био изузетно важан за развој првих облика трговине.

 

Најновије откриће трагова прераде бакра и утврђивање да је прва металургија на свету започела на простору Винчанске културе, пре више од седам миленијума, прикључило се низу других доказа да је корен људске и слоВенске цивилизације на подручију Лепенског Вира и Винче[11].

 

МУЗИКА

 

Историја музике вековима покушава да одговори на три питања везана за виолину и њен божански звук:

  1. које је божанско/сакрално значење виолине?
  2. питање зашто су се прве и најзначајније породице градитеља виолина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле баш у ХVI веку?
  3. зашто су се прве и најзначајније породице градитеља виолина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле управо у Кремони, градићу на левој обали реке По?

Виолина – рад Аматија као Аз – первоначало (не само израде виолине) него и поимање Кола

 Тајна је у томе што је Венеција вековима била темељ отпора папском догматизму и централизму.

Папски ратови против Венеције у периоду од 1508. до 1516. године вођени су као Камбријски ратови јер су такозвана Света Римска империја Максимилијана I, Папе Јулија II, Лудвига XII Фердинанда Католичког (аустријског) формирали у месту Камбре, 10. октобра 1508. године, Камбријску лигу (1508.–1510.) према којој су Савезници планирали да санкцијама, изолацијом и војно покоре јазическу/ паганску/родоВерну Венецију и од ње отму Фајенцу, Римини, Равену (Папа), Падову, Виченцу и Верону (Максимилијан), Тревизо и Фриуљу (ергерцог аустријски), а Кремону Лудвиг XII.

Кремона је са леве, венетијанске/венецијанске стране реке Воденко (латинизовано Bodincus), која је имала и назив Падуша (јер пада са Алпа, што се у латинском пише Padusa), што потврђује да су етруски односно становници који су насељавали простор око те реке коју данас називамо По били СлоВени/рАсСени/Рашани. После скидања интердикта (Папске санкције против Венеције, од лат. interdictum — забрана свих црквених дела од стране епископа или целог непослушног града) Венеција па и Кремона (итал. Cremona, ломб. Cremuna, лат. Cremona, град у Ломбардији, итал. Lombardia, ломб. Lumbardía  — древних ЛонгоБарда/ДугоБрадих), морали су да се одрекну својих древних симбола и погледа на свет (дуалног мировзрења чији је назив био рАзУм), због чега је рат и започет.

Али мудри  Кремонци, Амати, Страдивари и Гварнери су нам и ту оставили скривену али недвосмислену поруку. Тврдо дрво јаворово за доњу плочу (деку) доносили су са Балкана, а меко дрво за горњу плочу од јеле «увозили» су из ХелВетије/КолоВеније, која се чак и у средњевековном периоду првих виолинара називала Рација/РасСија или на латинском Ruthenia/Русија (данас самостална од јединствене Европе – Швајцарска). Тиме су оставили јасан запис о целовитости простора КолоВеније/Галије, коју је Гај Јулије Цезар разделио вештачки на ЦисАлпинску и на ТрансАлпинску Галију и указали на васкрсно значење јединства мушког и женског прапочетка, односно хелиоцентричког система који кретањем Мајке-Земље око свога чеда Арила/Јарила/Жарила васкршава свако јутро и у пролеће природу.

Руси виолину називају скрипка, јер је суштина добијања њеног божанског звука у повлачењу/скрипању/шкрипању гудала (рус. смичок: деревянная трость/древок) преко четири струне (наштимованим по квинтама: g, d1,a1,e²: сол мале октаве, ре, ла прве октаве, ми друге октаве). Али и реч виолина одражава принцип добијања звука виолењем/виорењем таласа добијених гуслањем – божанским спајањем мушког и женског первоначала.

 КолоВрати на скрипки – виолини слични латиничном слову S (цртежи елемената виолине су из књиге: Муратов Сергей Витальевич «Скрипка как конструкция“)

 Божански звук виолине се добија колом мушког и женског дрвета на којем вичан виолинар мора очувати видљиве годове (јер ако би се дрвене плоче глачале савременим електричним апаратима, уништила би се природна структура дрвених годова, који су имали сакрално значење за древне СлоВене).

Топографски“ или, правилније речено, год-овска/колоВенска структура/дијаграм доње плоче виолине

 Покренут гудалом преко четири жице ваздух прави «коло» тиме што продире кроз горњу меку плочу јеловог дрвета и првенствено кроз КолоВратне отворе у виду идеографског знака «S» одбија се од доњу плочу тврдог, јаворовог дрвета одлази до КолоВратног «пужа», где се уједначава стварарајући у повратку јединство кола – и Божански звук виолине[12].

Знак «S»  није латинично слово «S»  већ знак КолоВрат. Наиме на женској плочи виолине тај «S/КолоВрат» се складно прелива у, рекло би се, два ћирилична С исто као што на мушкој плочи постоје иста таква два, рекло би се, ћирилична слова С. На виолини тим четирима «С» нико не придаје посебно значење, осим што сви наводе да је то струк/талия виолине (иако би било правилније рећи екватор) док на српском грбу, какав се користио и у том простору Европе, погрешно придају искључиво значење: четири азбучна слова С.

Спираль Корню (C и S так же называют интегралами Френеля) – Спирала/волута Корна (C и S такође називају интеграли Френела)

 На старијим инструментима ти отвори више подсећају на српска огњила, али им је смисао појашњен управо на виолинама Аматија, Страдиварија и Гварнерија.

Тако да ови древни симболи изражавају што и у композицији петокуполног православног храма – космогонију хелиоцентричног система против којег се инквизиција манијакално борила јер су знали да су све што је било слоВенско/колоВенско/венско/венетско приписали или Риму или Грчкој још за време Римске империје.

 

РАзУм

 

РАзУм је било тајно знања родаПрвобитног и тиме индивидуални појам за означавање мировозрења (погледа на свет) древних СлоВена када су себе називали КолоВени.

 Назив «рАзУм» је најстарији поглед на свет (мировозрење) односно ум, или  накупљено знање више генерација Рода Првобитног (древних СлоВена када су себе називали КолоВени), чија је једна од првих веда/знање, систематизованих идеја била мисао: «Све је Коло». Да постоји идентичност између назива РАзУМ и Рас (род Првобитног/Коло), огледа се у латинском еквиваленту тог израза – Ratio, јер је:

  • средњевековни назив данашње Швајцарске био Ruthenia (исписано Вуковом графиком Русија, одноосно петровском графиком Россия/Росија и данас се чита РасСија) или на руским и словенским картама Рация/Рација,
  • управо на простору те Рације/КолоВетије/ХелВетије на кућама и врховима храмова очувана симболика древне цивилизације Винче, чије име је било РасСија/Рас,
  • управо на простору те разумом и Алпима од Рима изоловане целине (данашња Швајцарска), очуван је култ прављења сатова, који садрже и исказују мировозрење Винче у облику Кола као вечног васкрса.

 

РАТ ПОЈМОВИМА

 

Хиљадама година против СлоВена се води рат појмовима, који смо до сада губили само зато што га уопште нисмо примећивали. У том рату СлоВени су изгубили највише територија и милионе сродника, који остадоше  ван простора који се данас признају као словенски, јер СлоВени у древна времена нису своју припадност везивали за територију, док Запад од 509. г.п.н.е. своје постојање везује искључиво за територију и правило «Сви грађани територије Рима су Римљани».

Рат појмовима је суптилан, неприметан, померања на карти војних дејстава су тако незнатна да их ни свест, ни око не могу регистровати,  посебно због тога што се промене намећу постепено, у дужим временским  интервалима.

Зашто је рат појмовима у највећој мери уперен против СлоВена? Словени су били и остали посебна, најстарија цивилизација, и кад год су покушавали да се приближе знатно млађој цивилизацији и да се промовишу терминима, језиком и појмовима те нове цивилизације, Словени су морали да се одрекну садржаја па и појмова с којима су живели и којима су размишљали.

 

КУЛТУРА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА

 

Култура је настала првобитно али је за њен настанак везан и настанак цивилизације.

 

И како год одређивали појам «цивилизације», култура Винча је имела све карактеристике првобитне (руске/слоВенске) цивилизације:

  • урбанизировано насеље са домовима/кућама/кочама, изграђеним из божанског дрвета (због тога што има материјализовано Коло у виду год-ова),
  • веру, име којој је било рАзУм (родаПервоначалаУм/знање),
  • културу у облику тајног знања колоДара/каленДара, и на његовој основи организовану привредну делатност: земљоРадњу,
  • култура Винча је имала собствено писмо, што су признали водећи лингвисти современог света последњих година.

Специфика Винчанске цивилизације, чији прави назив је прецизније речено «Рас» (јер се није одређивала територија већ род) была в том, что связующим звеном всего общества и множества однородных городов, была не территория, но – род. Хотя род всегда ограничен фактом рождения нового члена общества, род оказался более стабильным связующим звеном генераций, чем какие-либо территориальные объединения.

У Европи постоје две цивилизације:

  • најстарија цивилизација рода (СлоВена/рАсСен/КолоВена), коју данас називамо Русија/Россия (чије се извориште налази у Лепенском Виру и Винчи), на простору које се очувало преко 180 (на)родова благодарећи томе, что у Србији и Русији не важи «принцип једна територија – једна нација», пошто «Нису сви становници Србије – Срби односно Србијанци» као што «Нису сви становници Русије – Руси», што је вредност коју треба да поштује цео свет,
  • териториална цивилизација (Рим, Римска империја, која је успостављена 509 године пре н.е. Римском револијом), у којој је Сенат Римски прогласио принцип «Сви становници територије Римске империје су – Римљани», који важи и дан данас на Западу: «Сви становници територије Француске су – Французи», «Сви становници територије Сједињених америчких држава су – Американци».[13]

Из речи «Коло», у епохи Лепенског Вира и Винче, настале су и речи:

  • «Рас» (род Первоначала/Провобитног/Кола – Сунца и Мајке-Земље),
  • «РАсСија»/РзСија/Русија, што је била ознака припадности роду/Аз/ первоначала/Колу,

СлоВени су створили најстарију цивилизацију. Зато су се СлоВени звали «РАз/р», што је означавало родПрвобитног/Первоанчала . Они су били носиоци културе Лепенског Вира и Винче. Културе у којој су сточарство и земљорадња били основне привредне гране. Културе у којој је припадност роду Првобитног (Коло) била темељ односа и одговорности. Културе у којој је основни култ био култ Коло.

Од примања хришћанства до 1613. године реч РАзСия/РосСия/РуСија писала се помоћу лигатуре о/у – РсСия, која је обрнути знак , који је забрањен 509. године п.н.е., знак Арила/Јарила – Аз/ , а од 1613. године, односно почетка царовања нове династије Михаила Ф. Романова, пише се РосСия/РосСија, јер «О» и јесте Аз, односно «Коло», тако да због тога мудри руски народ и дан-данас изговара – РАсСија.

То знање је очувала православна црква у петокуполном, односно деветокуполном крстообразном храму као што је Покровски саборни храм у Москви, који великим куполима изражава крст Сунца а малим куполама изражава кретање Мајке-Земље око Сунца, што на Западу зову «Тајна руског храма»[14].

Карта Сербија – РасЦија

 

             ЛИТЕРАТУРА

 

 

[1] Цит. по: Смирнов Александр Сергеевич, д.и.н. «Власть и организация археологической науки в Российской империи», Институт археологии Российской академии наук, 2011, стр. 250.

[2] каталог Музея-кабинета-библиотеки «Непрерывность славянского права и культуры от эпох Лепенского Вира и Винчи», МНЭПУ, Москва, 2015, цитата вступительного слова Сергей Станиславович Степанов, ректор МНЭПУ, стр. 2.

[3] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 64.

          Божидар Митровић «КолоВени (Словени) и континуитет културе и права», «КолоВенија», Белград, 2008 г., стр.стр. 340, 433, 543, 684, 685,

[4] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 120.

  Божидар Митровић «АзБучна матеМатика Винче», «КолоВенија», Белград, 2012 г., стр., 51 са позивом на необјављена открића и доказе Милоша Митровића, дипломца факултета ВМиК МГУ «М. В. Ломоносов»

 

[5] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 180.

[6] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 98.

[7] Леонид Николаевич Рыжков: «О древностях русского языка», Издательство «Древнее и современное», Москва 2002, с. 22.

[8] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 98.

[9] Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 97.

[10]         Проф. Лондонског краљевског универзитета Србољуб Живановић, др медицински наука, доктор атропологије «Антрополошка истраживања Балкана и ширег Подунавља са посебним освртом на локалитете дуж Ђердапа и Винче», Зборник радова Међународное научне конференције  «На изворишту културе и науке», КолоВенија, Београд, 2012. г., стр. 319.

[11]          Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 100,

 

[12]          Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., стр. 152 – 156.

 

[13]   Божидар Митрович «Первоначальное значение слова „Москва“ и русское происхождение  российской государственности», «КолоВенија», Белград, 2014 г., с. 68,

[14]          Божидар Митровић «АзБучна матеМатика Винче», «КолоВенија», Белград, 2012 г., с., 127,

 

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи