ОПРЕМА СРБСКОГ ВОЈНИКА У ДОБА НЕМАЊИЋА

Picture

 Фото: Боривоје Микић – Битка код Велбужда (детаљ)
​        Србска војска у доба Немањића је била врхунски оспособљена и наоружана. Најистакнутије војне старешине су се називале војводе, а нижи заповедници су били десетници, петидесетници, сатници (стотинари) и тисућници. Наоружање је било различито за борбу на већој дистанци користиле су се стреле, копље и самострел…,, док су се за борбу изблиза користили мачеви, бодежи, буздовани итд.
Широко распрострањена је била и употреба копља. За одбрану су били кориштени штитови, као и оклоп.
       Сабља краља Милутина Немањића, налази се у музеју на Цетињу, а један од нађених примерака сабље из тог периода представља и посебан тип тог оружја: прављен је од специјалног челика, са дубоко урезаним каналом и проширеног је врха сечива. Овај врх је оштар са обе стране. Краљ Никола је био чувар круне Светога Стефана Дечанског и био је до краја живота поносан тиме што је од руског цара добио сабљу Светог краља Милутина.
        Енглески историчар Стивен Рансиман је сматрао да је у време цара Стефана Душана (1355-1371) Србија могла да окупи велики број војника, и да је бројношћу своје војске била међу најмоћнијим земљама не само у Југоисточној Европи, већ и на целом Европском континенту. Први пут када су се Срби сукобили са Турцима, успели су да победе. Kраљ Милутин је свом тасту, ромејском цару Андронику Другом послао војводу Новака Гребострека, који је 1312. успео да потуче Турке у Малој Азији. Том приликом Гребострек је заповедао над 2.000 ратника.

СРБСKИ МАЧ

У последњим деценијама своје самосталности, Срби су створили јединствено оружје које је било цењено широм Европе. Вишедеценијско искуство борбе са Турцима довело је до појаве тзв. Србског мача. У питању је био мач који је имао крсницу (пречага која одваја рукохват од сечива) у облику латиничног слова С. Та одлика оружја била је досетка којој су Срби успели да умање ефективност лаких турских сабљи које су се у крсницу уплитале и одузимале иницијативу “агарјанским” ратницима. Мач је био веома популаран у Италији где је био познат као schiavonesca, док је у изворима први пут забележен 1391. године.

 

Picture

Благоје МишићСрбско царство учи из прошлости
ИЗВОР: srbski.weebly.com