ОГРОМАН БРОЈ ДРЖАВА НЕМА НИШТА СЛИЧНО: Симболи државе Србије нас подсећају ко смо и шта смо!

Ово су основни симболи државе Србије. Ни једна тзв. република бивше СФРЈ нема ништа слично и огроман број држава на свету нема такве симболе. Ово је цела опрема, условно речено, коју је краљ Петар I Карађорђевић (1903-1921) носио на крунисању 8. септембра 1904. у београдској Саборној цркви и 17 дана касније на миропомазању у манастиру Жича.

Српске владарске инсигније састоје се од: (1) круне, (2) шара или орба, (3) скиптра, плашта и (4) копче за плашт.

Огроман је значај ових владарских инсигнија!

Српска краљевска круна није прављена од сувог злата и дијаманата као остале светске и европске круне. Направљена је од дела Карађорђевог топа што представља јединствен симбол жртве, јунаштва и борбе за обнову српске државности. Уз то, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење. Део топа је претопљен, позлаћен и израђен у круну у „Радионици браће Пализ“ у Паризу.

Плашт је израђен од хермелина, сомота, свиле и златовеза у бечкој фирми „Ернест Крикл и Швајгер“.

Скиптар је израђен од бронзе и емајла и позлаћен је. Има синтетичко драго камење, а такође је настао у „Радионици браће Пализ“, одакле је потекао и орб или шар, израђен од бронзе и емајла.

Копча за плашт урађена је по угледу на пафте (колајне), а од материјала су коришћени бронза, позлата, емајл и синтетички плави сафири.

Српске владарске инсигније данас се чувају у Историјском музеју Србије у Београду.

Ми смо један од ретких народа који има своју народну династију, али десило се да њу 1945. године укине један „туђин и апостата, за кога још увек не знамо ни ко је ни како се звао“. Мислило се, ако пропадне тај поредак, Срби ће се сетити себе и свог историјског државног уређења али Срби никако да се досете, на жалост!

Нико и нигде данас не помиње колико су важни ови симболи које српски народ има за наш национални идентитет и наше постојање.

Сви наши јунаци који су дали животе у ратовима који су нам бивали наметани, погинули су „с вером у Бога, за краља и отаџбину“. Одржати ту свећу „непретуљену и имати тај симбол жив, то ниједан народ не би пропустио да обнови, сем нас који смо се нашли у беспућу и изједначили са голим долинама, са новокомпонованим државама и њиховим историјама, да крећемо из почетка да тражимо неки облик, као да га нисмо имали кроз векове“. Та пропаганда против државе Србије траје непрекидно од 1945. године, а живи и дан данас.

 

ИЗВОР: Српска историја, Националист