Официр црнoгорског порекла ликвидирао Че Гевару! (ФОТО)

Пише: Милош Андрић

 

 Че Гевара је био последњи романтичар и револуционар наше епохе. Тако су његово име и његова жртва добили митске размјере. Чак су и његове руке, које су одсјечене у оној морбидној ноћи, у боливијској селви, постале дио легенде која се плете и расте око његовог имена.

Ових дана се навршава пола вијека од смрти славног гериљоса. Те протекле године, не да нису окрњиле легенду о Чеу, него су учиниле да његово име добије још веће, малтене митске размјере.

У издању „Вукотић медија“ из Београда, поводом пола вијека од смрти Ернеста Че Геваре, изашла је књига „Руке Че Геваре“, познатог београдског новинара и публицисте Борислава Лалића који је годинама истраживао живот славног герилца.

 

 

-Че Гевара је био један романтични утописта и идеалиста који није постао славан по томе што је урадио, него по томе  што је хтио да уради. Тим идеалима је на жртву принио и сопствени живот. Због тога су се његово име и живот отели суду историје и науке и публицистике, и постали легенда која се сваким даном изнова богати и испреда. Објашњeње може бити само једно: у овом времену растакања свих вриједности и погубне глобализације која гази све пред собом, људимa треба нешто зашта би се ухватили, неки херој и икона – каже Борислав Лалић.

Он у књизи открива све детаље везано за хватање, саслушање и ликвидацију Че Геваре, као и све оно што се после дешавало са његовим посмртним остацима који се данас налaзе у посебном маузолеју у граду Санта Клара.

После кубанске револуције, у којој је био један од кључних актера, Че није имао мира, те је 1965. године са кубанским герилцима отишао да ратује у Конгу после убиства предсједника Патриса Лумумбе, 1966. је отишао у Боливију  гдје га заједно са његовим герилцима лове снаге боливијског режима и оперативци ЦИА.

 

Ухваћен је 8. октобра 1967. године, ампутиране су му шаке које су касније стигле на Кубу, тијело је однијето на непознату  локацију; његови посрмтни остаци су пронађени 1997. и пренијети на Кубу.

У трупама које су гониле Че Гевару у Боливији, налазио се и један официр црнoгорског поријекла – Андрија Андрес Селић. Он је био заповједник елитног батаљона у оквиру Осме дивизије ренџера.

-Селић је први саслушавао Че Гевару, он га је цијеле ноћи испитивао у локалној школи, и преко њега је стигла наредба да се Че погуби, а организовао је и тајну сахрану посмртних остатака Че Геваре – каже Борислав Селић.

 

Андрија Селић, у униформи боливијске војске, показује ране на Чеовом тијелу

Андрија Андрес Селић – син Божидара Селића из Роваца, који се доселио у Боливију почетком 20. вијека, рођен је 1927. године у Ла Пазу, главном граду Боливије. Био је боливијски војни пуковник и дипломата. На једној од фотографија на које је убијени Че Гевара и неколико војника око њега, стоји и пуковник Селић који показује на задобијене ране Геваре.

Ових дана на Куби и у Боливији се обиљежава пола вијека од смрти Че Геваре. На Куби гдје школарци и свој дан започињу поздравом у виду стиснуте песнице и узвиком: „Пионир комунизма, бићемо као Че“ – предсједник Руал Кастро ће предводити церемонију у маузолеју Сата Клара, где се од 1997. године чувају Чеови посрмтни остаци. У Боливији ће ове године први пут и војска учествовати на комеморацији поводом обиљежавања 50 година од смрти Че Геваре. Меморијалној церемонији у Боливији присуствоваће и четворо Чеове дјеце.

 

 

ИЗВОР: Седмица