О ПОТРЕБИ ОЧУВАЊА СТАРОГ ЈУЛИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА

 

Архимандрит Рафаил Карелин

 

Календар је један од покушаја да се открију временски ритмови, да се створи модел времена, слика времена, да се састави његов периодични систем. Немогуће је говорити о тачности времена.

Не понавља се време, него условни оријентири за одбројавање времена. Одлике календара су ритмичност структуре и тачност у односу на задате оријентире. Јулијански календар је оријентисан на сидеричку-звездану годину. Григоријански на тропску, сунчеву годину, и због тога је немогуће поредити њихову тачност у односу једног према другом.

Тачност Јулијанског календара се не може разматрати у мерама тропске године. У врлине Јулијанског календара спадају: строга наизменичност простих и преступних година у ритму 3:1; подједнак број преступних година у календару; веза и симетричност Јулијанског календара с лунарним календаром; циклус од 28 година, када се у данима недеље понављају исти бројеви дана у месецу; циклус од 19 година када се понављају исте фазе месеца у односу на датуме месеца. Пасхални циклус или Велики индикт који садржи 532 године (28х19) – циклус након којег се понављају месечеве фазе, дани, недеље и датуми месеца се понављају, односно празник Васкрса постаје периодичан. Кроз Јулијански календар време се оцрковљује у ритмовима Богослужења, нарочито у пасхалији. Оцрковљено време постаје символ и икона Вечности.

Григоријански календар је лишен цикличности. Његови периоди су толико велики да је он практично праволинијски; узима у обзир мање космичких фактора од Јулијанског (одсуство звезданих оријентира), његови фактори – пролазак сунца кроз геоцентричну осу су променљиви. Изгубио је везу са лунарним календаром и због тога је постао туђ библијском мерењу времена. Григоријански календар је у поређењу са Јулијанским по својој структури примитивнији, а његове мерне таблице су незграпније и тромије.

Три основна циклуса Јулијанског календара нам дају следећу слику: први циклус је смена три просте и једне преступне године (3 и 1), тријада и јединица – свештени символ Божанства. Други циклус је подударање дана недеља; збир ових бројева (2+8) даје 10 (плерома, савршенство и завршеност. Трећи циклус је подударање месечевих мена с бројевима месеца сваких 19 година (1+9=10). Свештени циклус Јулијанског календара јесте Велики Индикт – Пасхални круг, то су 532 године (5+3+2=10). Да ли овакве једначине могу бити проста подударност или је то мистички подтекст календарско астрономске таблице?

 

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи