О ЈЕДНОМ ПОЗНАТОМ ПОЛИТИЧАРУ, САДА ПОКОЈНОМ

Дмитриј Севоостјанов

Његови политички ставови омогућили су му да стекне приличан број присталица, и у Европи, и у Америци

Није допуштено о покојнику говорити рђаво. Нарочито сада многи захтевају: о покојнику – или добро, или…
У реду, нека буде по вашем. Овако…
Он је веома волео своју маму. И животиње је такође волео. Рано су се код њега појавиле стваралачке способности, за шта има много очигледних доказа. Имао је неординарни спољашњи изглед, који ће људи дуго памтити и после његове смрти. Трудио се да води здрав начин живота иако му то није увек успевало.
Направио је политичку каријеру, а то не полази од руке баш свакоме. Формирао је политичку партију, постао њен симбол, њен вођа. Обављајући високе руководеће позиције, остао је отворен, непосредан човек, симпатичан многим својим земљацима и истакнутим представницима других држава. Увек је био искрен и никога није обмањивао, чак и кад би касније мењао своју тачку гледишта.
Веома је волео своју земљу. Важио је за непоткупљивог иако се причало да је био близак представницима олигархије. Ценили су га и они које би други сматрали непријатељима.
Симпатисали су га чак и украјински националисти, представници сасвим другог народа, сматрајући га истинским борцем за слободу.
На изборима је успевао да добије приличан број гласова. Његови јавни наступи привлачили су масу присталица. Неуморно се борио са корупцијом, с организованим криминалом, и, шта год о њему говорили, остваривао је упечатљиве резултате.
Мада му у личном животу није баш све ишло глатко, она коју је волео пратила га је до самог краја, до смртног часа.
Искрено је сматрао да је обавезан да избави Русију од комунистичких илузија, да у Русији заведе ред, а што се то, по његовој рачуници, морало постићи спољашњим дејствима – потпуно је допустиво мишљење за креативног, перспективног политичара, васпитаног на западним вредностима.
Његови политички ставови омогућили су му да стекне приличан број присталица, и у Европи, и у Америци. Када је – у атмосфери мржње која се око њега згуснула – пре времена напустио овај свет, после њега је остало доста следбеника који, мада нису у већини, ипак још тврдо верују да ће њихово време доћи.
Ко би се усудио да каже да овде постоји макар једна неистинита реч?
Узгред, о коме ја то говорим?
Ја – о Хитлеру.
А ви – на кога сте помислили?

Превео Ж. НИКЧЕВИЋ

ИЗВОР: Однако и http://www.standard.rs