О. Алексеј Јанг: ШТА ЈЕ МАСОНЕРИЈА?

  • Већина Американаца није ни свесна да се на доларској новчаници, са наличја, налази масонски символ и да је Џорџ Вашингтон, “отац земље”, био масон
  • Шта је масонерија?
  • Већина људи знају нејасан (и не баш тачан) одговор. То је, у ствари тајно удружење у свету, које броји скоро шест милиона чланова, међу којима су многи истакнути људи из света бизниса, политике и уметности

О. Алексеј Јанг

 

До недавно, нисам никада познавао масона. У првих шест година моје свештеничке службе никада нисам срео православног Хришћанина који је масон, нити сам исповедао неког ко је то био. Очигледно да слободно зидарство није било привлачно за просечног америчког преобраћеника у Православље, који види масонску ложу као луцкасту гомилу људи који верују у “хокуспокус” и “абрахадабра”. Моје познавање је било чисто академско. Међутим, моје знање је престало да буде само “књишко”. Да појасним.

Једног дана примио сам позив од постаријег Грка који је желео да се припоји нашој парохији. Уговорили смо време за разговор. Мада сам запазио да је носио необичан прстен нисам приметио амблем док он онако узгред није поменуо да је био члан “Плаве ложе”. Када сам га питао шта је то, рекао је, “То је локална масонска ложа”. “Деметриос”, одговорио сам, “не могу вас причешћивати ако сте масон, нити можете учествовати у другим Светим Тајнама.” “Зашто не?” упитао је. “Зато што је слободно зидарство противно Хришћанству и Грчка и Руска Црква осудила су га у овом веку.” “То је смешно,” рекао је, “јер ја познајем многе православне који су са мном у ложи, чак и једног владику!”

Убрзо после овог сусрета са Деметриосом (одбио је да се одрекне масонства, говорећи да ја једноставно то не схватам), имао сам још један сусрет са масоном. Тада сам одлучио да убудуће питам сваког новог парохијана да ли има везе са масонима (или неким њиховим организацијама “Old Fellows, Shriners, DeMolay, Job`s daughters, Rainbow Girls у складу са одлуком коју је донео савет епископа Руске Заграничне Православне Цркве из 1932. и који је још увек на снази:

“Свети сабор препоручује свештенику да испита сваку особу која приступа исповести да ли је та особа члан масонске организације и да ли усваја њене доктрине. Ако се испостави да је особа члан… објаснити јој да је учешће у овим организацијама у супротности са звањем Хришћанина, са бивањем чланом Цркве Христове. Да мора донети чврсту одлуку да раскине са масонима и њиховим доктринама; и ако то не учини не дозволити јој приступ Светој Тајни Причешћа; и ако одбије да се покаје, искључити је из Свете Цркве”.

Јаке речи за нас који гледамо масоне кроз “Shriners” болнице за децу, али не јаке као званична изјава Грчке Цркве 1933, годину дана након што су руски епископи проговорили: “Масонерија… сачињава митолошки систем који нас подсећа на древне незнабожачке мистеријске религије и култове из којих потиче и њихов је наставак и обнова. Ово не признају само истакнути учитељи у ложама, већ то изјављују са поносом, потврђујући дословце. Масонерија је једини остатак древних мистерија и може се назвати њиховим чуваром. Масонске ложе нису ништа друго до пећине и тама индијских прашума и незнане дубине пирамида и крипте огромних храмова Изиде”, итд.

Тако грчке владике закључују:

“Слободно зидарство је мистеријска религија сасвим различита, одвојена и туђа Хришћанској вери.”

Сличну изјаву против масона дала је Римокатоличка црква (1738. и опет 1892.). Слично, неке протестантске групе као, на пример, лутеранска црква учи да је масонерија нехришћански култ. И чак и теолошки либерална црква Енглеске, после истраживања масонерије, недавно је дала препоруку да англиканци не узму учешћа у томе. Али, упркос званичне цензуре, многи Хришћани, укључујући оне који припадају различитим православним јурисдикцијама, не виде супротност између њихове оданости Ложи и својој Вери. Већина од ових људи сложило би се са поглаварем шведске цркве Свеном Линдегардом – где су шест од тринаест бискупа масони, који је на критику да је чланство у масонској ложи неспојиво са хришћанским уверењима одговорио: “То не заслужује коментар… То је апсурдно.” Због чега се Православна Црква тако изричито супротставља?

Већина масона, свакако они који прокламују да су Хришћани, тврдило би да  масонерија није религија већ само братска организација. Историјски, слободни зидари су поникли из средњовековног зидарског еснафа. Када се еснафски систем распао, жеља за очувањем одабране групе која се међусобно подржава подстакла је четири члана ложе у Лондону да се повежу, и 1717. прва Велика Ложа је оформљена. За разлику од средњовековних еснафа, Ложа је од свог почетка била сачињена од “спекулативних масона” који нису имали никакве везе са обрадом камена, али који су увели у своје удружење многе термине и симболе из каменорезачког заната. Ово је чињенична историја Ложе, мада масонски извори тврде да ово удружење води порекло још од цара Соломона и градње храма у Јерусалиму, и протеже се уназад до “саме колевке људске расе”. Ложа тврди да прихвата људе свих вера и да их води путем моралне савршености до “Слободе, Једнакости и Братства” (мото Француске револуције).

Постоје, међутим, извесни масонски ауторитети који отворено признају да сврха удружења није чисто братска. Алберт Пајк, у свом исцрпном језгровитом делу “Морал и догма” (Масонски извор, 1871.), пише: “Свака масонска ложа је храм религије и њено учење је религијско упутство” (стр. 213). Да би се био члан Ложе потребно је веровати у Врховно Биће (које се ословљава као Велики Архитекта Универзума) и бесмртност душе. Сваки састанак почиње молитвом упућеној овом Врховном Бићу. Хришћане уверавају да се они могу молити свом Богу, мада је забрањена расправа о личним религиозним уверењима, као и било какво помињање Исуса Христа (тобоже из разлога што масони настоје да не повреде било чија лична религиозна уверења).

Чак и после површног упознавања са масонским учењем, да се схватити како непромишљен Хришћанин може бити обманут да поверује да није погрешно бити масон. Ову обману подупире јака паралела између масонских догми и Хришћанства из кога су масони преузели многе базичне концепте – узимајући неке директно, могло би се рећи намерно, из Светог Писма. “Велика заповест масона је ова: Нову заповест вам дајем: да волите једни друге” (Пајк, 18). Често се наводи Св. Павле: “Зар не знате да сте храм Божији и да у вама обитава Дух Божији?” У “хришћанским” ложама, Света Књига (која заједно са квадратом и компасом сачињава незаменљиви “намештај” ложе) је Библија. Масони се чак “са поштовањем поткрепљују учењем Оног Ко је умро на Крсту”.

Супарничка религија

Чак и летимично сагледавање (проучавање) масонске доктрине јасно показује да “Велики Архитекта” масона свакако није Хришћански Бог, нити Соломонов Јехова. Пајк ово појашњава када пише да записи Старог Завета о Богу само одражавају “популарне појмове о Божанству… али такве нису биле идеје неколицине интелектуалаца и просвећених међу Јеврејима. Извесно је да су поседовали знање истинске природе и својстава Божијих, као што га је иста поседовала врста људи међу другим народима: Зороастер, Конфучије, Сократ, Платон.

Али њихове доктрине по овом питању биле су езотеричне; нису их преносили широким масама, већ само неколицини изабраних… упућенима. Комуникација овог знања и других тајни… наставља се, под другим именима, а сада под именом масонерије…

“Врховни, Самопостојећи, Вечни, Свемудри, Свемоћни, Бескрајно Добри, Сажаљиви, Благ и Милостиви Творац и Сведржитељ био је исти, па ма којим именом назван, мудрацима и просветљеним људима свих народа” (стр. 207,208).

Ово учење било се прецизно одразило у непријатном разговору који је Деметриос водио са једним од мојих парохијана. Када сам сазнао да је масон, значење разговора је одједном постало јасно. “Грци не би рекли да је Аллах Бог,” рекао је, “само зато што не знају реч Аллах; они само знају грчку реч за Бог, “Тхеос” али обе речи су исте.” Када је био упитан за грчке православне мученике који су умрли само зато што су одбили да изговоре та два самогласника, Аллах, он је ћутао. То је дакле кисело воће масонске “теологије”, екуменизам тако “дубокоуман” да би Богом прослављене Исповеднике Вере сврстао у неуке глупаке.

Заиста, масони подједнако поштују Мојсија, Зороастра, Исуса Христа и друге, јер њихова најдубља истина је екуменизам: “Универзалност је њихова хвала… на њиховом језику грађани сваке нације могу разговарати; пред његовим олтарима људи свих религија могу се поклонити; њихова уверења важе за следбенике сваке вере… Хришћани, Јевреји, муслимани, браманисти, следбеници Конфучија и Зороастра, могу се окупити као браћа и ујединити у молитви…” Као што су грчке владике рекле 1933: “Масони теже да обухвате читаво човечанство постепено и… обећавају морално савршенство и познавање истине… уздижући себе на позицију некакве надрелигије, гледајући на све религије (не изузимајући ни Хришћанство) као на инфериорне”. Ова философија је идентична са модерним екуменизмом, и управо ова идеја је анатемисана од стране традиционалних православних јурисдикција као место сабирања свих јереси, свих заблуда и идолатрије. “Стога”, изјављују грчки епископи:

“Сви који су постали укључени у иницијације масонских мистерија морају од овог тренутка прекинути све везе са масонским ложама и активностима, будући сигурни да тако са извесношћу обнављају своју повезаност са нашим једним Господом и Спаситељем које су ослабиле због незнања и погрешног осећања вредности… јер је једино Хришћанство религија која учи апсолутну истину и испуњава религиозне и моралне потребе човека… Не смемо отпасти од благодати Христове постајући учесници других мистерија. Није законито припадати у исто време Христу и трагати за искупљењем и моралним савршенством изван Њега.”

Масонерија обећава свим својим верним члановима спасење и место у “Великој небеској Ложи” без потребе за Христовом искупљујућом Жртвом на Крсту; обећава морално савршенство без потребе за покајањем; тврди да ће увести човека у спознање Бога и истина кроз разоткривање мистерије, не кроз Христа који је рекао: “Ја сам Пут, Истина и Живот; ниједан човек не може доћи Оцу, осим кроз Мене” (Јован 14:6). Саме ове чињенице требало би да узбуне Хришћанина и укажу му да његово учешће у Ложи није ништа мање од духовне прељубе. Јер наш Бог је “љубоморни” Бог, и опоменути смо: “Не упрежите се у исти јарам са невјерницима; јер шта има правда с безакоњем?Или какву заједницу има видјело с тамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав дијел има вјерни с невјерником?”

Чак и да није паганске, синкретистичке природе масонских учења, верски обреди ложе су нешто у чему је свесном, обавештеном православном Хришћанину немогуће да учествује. Православље значи не само “право веровање”, већ и “право (исправно) слављење Бога”.

Стога, пошто су исправно веровање и исправно слављење Бога практично истоветни у Православљу, никада није допустиво за православног Хришћанина да учествује у неправославним религиозним обредима (и “масонерија је богослужење” – Пајк, 219). Када православни Хришћани приђу масонској ложи (или учествују у молитвама и обредима других религија) они до крајности компромитују чистоту свог сведочанства, и теолошки и литургијски. Они издају Веру као што је Јуда издао Христа. Они постављају Православље на исти ниво као неправославне вере, нехришћанске покрете, и чак древне паганске мистеријске религије које је Христос дошао да порази и уништи, а не да их уздигне на ниво Истине! Обратимо пажњу: масони хоће “синкретичког” Бога:

Према масонима, Истинити Бог “наново откривен” је ЈахБулОн. “Јах је скраћеница Хебрејски назив Бога Јахве или Јехова; “Бул” или “Бал” је асиријско божанство Ваал; “Он” је египатски Бог сунца.

(из Л. Џејмс Ронгштат, Како реаговати на… Ложу; Конкордиа издавачка кућа, 1977).

Овде немамо простора да истражујемо до детаља доктрине и обреде масона или протекционаштво које масони упражњавају једни према другима, елитизам, мрачне заклетве тајности, обману која се упражњава према члановима, итд. Али ми се надамо да ће ово кратко објашњење послужити да отвори очи онима који су били заведени спољном доброћудношћу масона и да помогне другима да не упадну у њихове замке. Слободно зидарство је очигледно мајка модерног екуменизма, и без сумње најистанчанија и најопаснија јерес нашег доба. Ако хоћемо да останемо верни Христу, морамо бити будни и “испитивати духове да ли су од Бога, јер многи су лажни пророци изишли у свет” (И Јован 4:1). Како ћемо ово да чинимо?

А знамо да Син Божји дође, и дао нам је разум да познамо Бога истинитога, и да будемо у истинитоме Сину Његовом Исусу Христу. Ово је истинити Бог и живот вјечни. Амин.(1. Јован 5:20)

са енглеског: Слободанка Зарић

Владимир Димитријевић, Од сајентологије до сатанизма, Православље и секте, књига IV

ИЗВОР: Борба за веру

 

Алберт Пајк – човек који је испланирао три светска рата!

 

„Грађани ће пронаћи право светло кроз универзалну манифестацију чистог учења Луцифера. Ова манифестација ће уследити после уништења хришћанства и атеизма, који ће нестати у исто време“

Алберт Пајк, амерички генерал који се у грађанском рату борио на страни Конфедерације, написао је пре 140 година документ за који је тешко поверовати да постоји.

Он је 15. августа 1871. имао визију, коју је затим у писму препричао свом пријатељу. Ово писмо садржи детаљне планове о три светска рата која су „неопходна да би се остварио нови светски поредак“, како је мислио Пајк.

У писму је до невероватних детаља описан ток сва три светска сукоба, иако Пајк није могао да има увид у те детаље, осим уколико се они нису одиграли баш по његовим плановима.

Први светски рат

Први светски рат, по Пајку, мора се десити да би Илуминати срушили власт цара у Русији и од те земље начинили тврђаву атеизма и комунизма. Сукоб ће агенти Илумината створити између британске империје и германских империја. На крају рата комунизам ће бити успостављен у многим земљама како би се уништиле друге владе и ослабиле религије.

Преко свог сарадника Ота фон Бизмарка, вође тадашње Немачке, Пајк је дуго припремао терен за стварање услова за Први светски рат, а сви њихови напори кулминирали су 1914. године, кад је атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву искоришћен као повод за покретање сукоба.

Други светски рат

„Други светски рат се мора покренути подстицањем сукоба између фашиста и политичких циониста“, тврдио је генерал. (Да не буде забуне, иако појмови „нацизам“ и „ционизам“ нису били познати 1871, управо су их Пајк и Илуминати измислили!)

„Овај рат мора се тако водити да нацизам буде уништен, а да ционизам остане довољно јак да се оснује независна држава Израела у Палестини. После Другог светског рата комунизам мора бити довољно јак да би се супротставио хришћанству, које ће онда бити под контролом док не дође време за коначну друштвену катаклизму“, писао је Пајк.

На конференцији у Потсдаму 1945. године, Труман и Черчил су велики део Европе једноставно предали СССР.

Трећи светски рат

„Трећи светски рат мора се начинити тако да се искористе разлике међу политичким ционистима и вођама исламског света. Рат се мора направити тако да ислам и ционизам униште један другог. У међувремену ће друге нације, подељене по овом питању, морати да се боре до потпуне физичке, моралне, духовне и економске исцрпљености. Тада ћемо у свет пустити нихилисте и атеисте и направићемо друштвену катаклизму која ће свима показати ефекат апсолутног атеизма. Онда ће свуда грађани истребити те уништитеље цивилизације и, жудећи за идеалом, пронаћи ће право светло кроз универзалну манифестацију чистог учења Луцифера. Ова манифестација ће уследити после уништења хришћанства и атеизма, који ће нестати у исто време“, писао је Пајк у свом плану за владавину светом.

Ко је Алберт Пајк

Пајк је рођен 1809. године у Бостону, завршио је Харвард, а касније је као генерал служио у јужњачкој војсци у америчком грађанском рату. Течно је говорио 16 језика, а био је велики командант масонског покрета у САД све до своје смрти 1891. године. Крајем шездесетих година био је главни вођа Кју-клукс клана.

Био је сатаниста и бавио се окултним ритуалима, призивајући, како је писао, и самог Луцифера. Био је вођа сатанистичке групе познате под називом Ред паладијума, основане у Паризу 1737. године.

Алберт Пајк, масон 33 степена у књизи »Морал и догма« пише: “Право име сотоне, кажу кабалисти, је обрнуто Јахве (Бог); јер сотона није црни бог, већ негација Бога. Ђаво је персонификација атеизма или идолатрије. За иницијате, то није особа већ сила, створена за добро, али која може служити на зло, то је инструмент слободе или слободне воље. Они представљају ову Силу, која управља над физичким стварањем, под митолошким и рогатим обличјем бога Пана; отуда имамо јарца суботног брата древне змије, и светлоношу или Фосфора, од којег су песници направили лажног луцифера из легенде. Масонерија скрива своје тајне од свих сем од адепата и мудраца, односно изабраних. Погрешна објашњења и криве интерпретације њених симбола требало би да заведу оне који заслужују само да буду заведени, да од њих сакрије истину коју назива светлошћу и да их од ње одвуче. Луцифер, лучоноша. Луцифер, син Јутра! Је ли он тај који носи светло? Не сумњајте у то! Светлост ће коначно надвладати мрак. А Луцифер, бог светла и бог добра, бори се за човечанство против Адонаја, бога мрака и зла.

Пајкова десна рука био је Швајцарац Филеас Валдер, бивши свештеник, масон и окултиста. Пајк је тесно сарађивао и с масоном 33. реда Ђузепеом Мацинијем, који је постао вођа Илумината 1834. године, а наводно је иницирао оснивање мафије 1860. године.

Енглески државник лорд Палмерстон био је, наводно, још један од сарадника Пајка, а његов човек у Немачкој био је Ото фон Бизмарк, ујединитељ Немачке.

Ко су Илуминати

Илуминати је назив за завереничку организацију која постоји од 18. века с циљем да контролише догађаје на планети како би мењала историју у складу са својим визијама. Илуминати контролу постижу преко својих агената, који управљају одлукама корпорација и влада. Циљ акција Илумината је успостављање новог светског поретка.

Покрет је, под именом Ред префектибилиста, основао Адам Вајсхаупт првог маја 1776. године. Назив Илуминати значи „просветљени“. После реформе у 19. веку Илуминати су постали тајно друштво, као тајна организација унутар масонерије.

 

ИЗВОР: Срби на окуп

masoni

                                                              Фото: Курир CHARLES G. FINNEY

ЗАШТО САМ НАПУСТИО СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО?

Када сам пришао Христу, био сам већ четири године члан масонске ложе у Адамсу, Њујорк. Током борбе са убеђењем у своју грешност, не сећам се да сам икада посумњао у слободно зидарство.

НОВИ ПОГЛЕД НА ЛОЖУ

Али ускоро после мог преобраћења, дошло је вече када се одлази на састанак у Ложу, и ја сам отишао. Они су, наравно, већ знали да сам постао Хришћанин и Мајстор ме је позвао да отворим Ложу са молитвом. Учинио сам то, и отворио сам своје срце Господу да благослови ову Ложу. Приметио сам да је то изазвало прилично узбуђење. Вече је прошло, и пред затварање Ложе замољен сам поново за молитву. Учинио сам то и после тога сам се осећао много депресивније. Ускоро сам установио да сам у потпуности прешао из слободног зидарства у Хришћанство и да не могу да имам ништа заједничко са обредима у Ложи. Њихова заклетва ми се сада чинила страшно световна и сурова.

У то време нисам знао колико сам био ограничен многим захтевима Масонства. Али након размишљања и испитивања, велике борбе и озбиљне молитве, схватио сам да не могу бити доследан и остати са њима. Мој нови живот је инистиктивно и незадрживо одбацивао било које друштво које сам сада познавао као: “бескорисну производњу мрака”.

ТИХО ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ЧЛАНСТВА

Без саветовања са било ким, коначно сам отишао у Ложу и затражио да је напустим. Тако сам одлучио. Морам се повући од њих – са њиховим пристанком ако будем могао; без њиховог пристанка ако будем морао. Ништа од овога нисам рекао, али некако се знало да сам се повукао.

Они су због тога планирали Масонски фестивал и послали су ми комисију, захтевајући од мене да одржим говор за ту прилику. Мирно сам одбио ту понуду, информишући комисију да не могу да урадим ништа што би показало моје слагање са институцијом или моје симпатије према њој. Међутим, годинама након тога ја сам ћутао и ништа нисам рекао против Масонерије; иако сам сматрао да је моја масонска заклетва крајње безвредна и неважећа. Али од тог времена нисам себи дозволио да будем препознат као слободан масон било где.

ПОЧЕТАК ЈАВНОГ СВЕДОЧЕЊА

Ово се догодило неколико година пре обелодањења слободне масонерије коју је штампао капетан Вилијам Морган (William Morgan). Када је та књига изашла из штампе, питао сам се да ли је то заиста истинито откривање слободне масонерије. Одговорио сам да је то много више него што ја знам о томе, али да је близу онога чега се ја сећам. То је у ствари било потпуно тачно откривање прва три степена као што сам их ја сам прошао. Искрено речено када је то било одштампано знао сам  да је то истинит приказ институције, као и истинито приказивање њихових заклетви, начела и поступака. Након што сам добро размислио, био сам још више убеђен да немам право да и даље будем веран тој институцији или да се као такав приказујем и тада сам одлучио да почнем слободно да изражавам своје мишљење и да се одрекнем несносне заклетве коју сам прихватио на себе.

МАСОНСКЕ ЗАКЛЕТВЕ СУ ИЗРАЂЕНЕ НА ПРЕВАРИ

Схватио сам да сам прихватајући те заклетве био увелико преварен и да ми је то наметнуто. Навели су ме да мислим да ће ми бити откривене веома велике тајне; али сам пронашао себе у ствари потпуно разочараним. И заиста, дошао сам до закључка да су моје заклетве израђене на превари и лажним приказима; та институција уопште није водила рачуна о томе како сам ја информисан; и пошто сам имао начина да то истражим много боље, постајало ми је све више и више јасно да је Масонерија веома опасна за државу, а у сваком случају штетна за Цркву Христову.

ОСОБИНЕ АНТИХРИСТА

Судећи према неспорним чињеницама, како можемо да кажемо да је слободна масонерија антихришћанска институција? То можемо видети из њиховог антихришћанског морала. Њихова заклетва – обавијена тајанственошћу је антихришћанска. Управљање и преузимање њихових заклетви је антихришћанско као и насиље над позитивним Христовим заповестима. И Масонске заклетве обавезују њихове чланове на неке од најнезаконитијих и антихришћанских ставова:

Да једни другима прикривају злочине

Да извлаче једни друге из тешкоћа, без обзира да ли је то у реду или погрешно

Да прекомерно помажу Масонерији у политичким акцијама и пословним стварима

Њихови чланови се заклињу да ће осветити и прогонити до смрти оне који се неслажу са масонским обавезама

Слободна масонерија не познаје милост, и заклиње своје кандидате да казне нарушавање масонских обавеза смрћу

Њихове заклетве су безбожне, а узимају име Господње из сујете

Казне за нарушавање ових заклетви су варварске, чак дивљачке

Њихово учење је безбожно и лажно

Њихове намере су неправедне и себичне

Њихове церемоније су комбинација детињарија и богохуљења

Њихова религија је лажна

Они тврде да спасавају људе на другачији начин него што је то откривену у Христовим Јеванђељима

То је у потпуности једна велика лаж

То је обмана која се користи да би се добиле паре од чланова на основу лажних захтева

Они одбацују сва испитивања и крију себе под велом заклетви – обавијених тајношћу

То је стварна завера против Цркве и државе

НЕКИ НЕПРИСТРАСНИ ЗАКЉУЧЦИ

Нико, према томе, никада није преузео одбрану масонерије према горе наведеним оптужбама. Слободна масонерија не претендује да открије своју организацију у  веродостојним књигама, или на основу сведочења неког њеног члана, да је сагласна са Хришћанством. Зато обратете пажњу на следеће:

Прво, Хришћанска црква нема никакве контакте са Слободном масонеријом, и они који су верни мишљењу и опредељењу овој организацији немају права да буду припадници Хришћанске цркве. Изговарамо овај закључак са великом жалошћу али званично.

Друго, поставља се питање: “Шта ће се учинити са великим бројем декларисаних Хришћана који су Слободни масони?” Ја одговарам, пустимо их да сами одлуче да са тиме немају ништа. Пустимо их да буду под притиском своје савести као и сви Масони, јер сви они изнад другог степена су се свечано заклели да ће скривати злочине једни другима, убиства и издаје; а сви изнад шестог степена су се заклели да ће се заложити једни за друге, те да ће извлачити једни друге из тешкоћа, без обзира да ли су у праву или нису.

Треће, да ли они који су доспели до ових степена где су се заклели да ће прогонити до смрти оне који су нарушили масонске обавезе заиста и спремни то и да ураде. Треба их јасно питати да ли намеравају да помажу и подстичу управу и преузимају ли ове заклетве. Или да ли намеравају да подржавају лажи и хипокритичке технике масонерије. Или да ли мисле да толеришу богохулност њихових церемонија, као и необјективност своје заклетве. Ако све ово хоће, за такве нема места у Хришћанској Цркви.

Четврто, може ли човек који је веран масонском завету, да ће чувати тајни злочин свог брата из истог степена, убиство или издају да изоставимо, бити поуздан чувар коме се може поверити на чување нека јавна установа? Може ли му се веровати као сведоку, или као поротнику, или као неком ко има било какве везе са  судском администрацијом?

Пето, може ли се човеку, који је веран заклетви Масона, веровати у јавној служби? Он се заклео да помогне свом другу из истог степена, када је овај умешан у било какав проблем, и то да га ослободи без обзира да ли је он крив или не.  Он се заклео да сакрије његове злочине, УБИСТВО И ИЗДАЈА НИСУ ИЗОСТАВЉЕНИ. Може ли се човеку који је ограничен оваквом заклетвом веровати на послу? Може ли он бити прихваћен за сведока или поротника када је други припадник Слободног Масонства умешан у случај? Може ли му се веровати уколико ради као судија, или када пресуђује о миру, или као шерифу, полицајцу, маршалу или у било којем другом послу?

КОЈИ ЈЕ ВАШ ОДГОВОР?

Апелујем на вашу савест као глас Божији у вама, да искрено одговорите на следећа три питања:

Да ли човек који је под свечаном масонском заклетвом, да ће убити свакога ко нарушава било који део масонске заклетве, одговарајућа личност да буде изнад других људи?

Треба ли Слободно Масонство са оваквим печатом да буде следбеник Хришћанске Цркве?

Да ли верујете да је грех масонске заклетве опростив онима који се кају? И неопраштати ове грехе онима који су још верни масонима? И та приврженост чини нас учесницима осталих људских грехова?

 

Са енглеског: Ђорђе Продановић

ИЗВОР: Православни одговор

 

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА “ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА”