НОВИ ЖАНР ЗА СРБЕ: демонстрација шиптарске „моћи“ и америчке „немоћи“

„ЕДИ РАМА НА ГЛУВЕ УШИ ЗАПАДА ВИЧЕ `КОСОВО ЈЕ ДЕО АЛБАНИЈЕ`. ХВАЛА ПРИЈАТЕЉУ!“

  • Одабраном терористичком тројцу – Тачију, Весељију и Харадинају – поделили су улоге. Тачи је „за преговоре“, није за таксе и убеђује другу двојицу да се укину, јер се „пријатељство са Америком не сме изгубити“. Весељи, који је на челу парламента и на челу Тачијеве странке ДПК, док је овај председник „Косова“ – хвали се како су таксе његов предлог – а он Тачијев. Харадинај, кога западњаци „моле“ данима да укине таксе, добио је улогу да глуми „тврд орах“ све док им Београд званично и написмено не преда КосМет на поклон
  • Кад су шиптарски окупатори 17. фебруара ударили у славље такозване независности – сви западњачки амбасадори у почасној ложи, заједно са својим пуленима, славе исламску терористичку државу „Косова“! Пљуште честитке, од председника Америке, преко Француске, до енглеске краљице! Е само кад нам краљица није прекршила традицију! Још није било ни једне српске трагедије – стотинама година у назад – на чијем је сценарију изостављен „њен“ потпис
  • Мило Ђукановић је један од тренутно медијски најактуелнијих на Балкану међу онима који су се „снашли“ на рачун свога народа! И до сада се знало да се поштени Мило „снашао“, али да се „снашао“ баш толико колико се „снашао“ – док не пуче тиква између њега и званично најјачег бизнисмена у Црној Гори Душка Кнежевића – честит чојек ни замислит није мога’ да може постојати такво – безочно „сналажење“!
  • Тешко Венецуели са Американцима у комшилуку, али и њима игра мечка. САД су по многим шавовима пукле – све до сукоба актуелног председника Трампа с претходним владарима нагомиланим у „дубокој држави“. Савезници се полако извлаче испод њихове чизме. Турска, друга по снази чланица НАТО – све више игра своју игру. Ангела Меркел је на Минхенској конференцији за безбедност, 16. фебруара бранила одлуку европских земаља да подрже нуклеарни споразум с Ираном, из ког се Америка повукла, на шта је амерички потпредседник Пенс, оптужио Европу да „поново подрива САД“…

___________________________________________________________________________

         ПИШЕ: Милијана БАЛЕТИЋ                

         БОЖЕ драги, како “ благодети“ изобиља тема, које нуди ова наша свакодневица, од нас некад направи „Буридановог магарца“! Нити је могуће у’ватити сваку, нити се лако определити која да се изостави!

         Где се год „убоде“, није се промашило, али увек остане осећај да се толико тога пропустило.       

          Ова представа Шиптарске „моћи“ и америчке „немоћи“, најновији је „жанр“,  којим су решили да нас забаве?! Одабраном терористичком тројцу – Тачију, Весељију и Харадинају – поделили су улоге. Тачи је „за преговоре“, није за таксе и убеђује другу двојицу да се укину, јер се „пријатељство са Америком не сме изгубити“. Весељи, који је на челу парламента и на челу Тачијеве странке ДПК, док је овај председник „Косова“ – хвали се како су таксе његов предлог – а он Тачијев. А Харадинај, кога западњаци „моле“ данима да укине таксе, добио је улогу да глуми „тврд орах“ све док им Београд званично и написмено не преда КосМет на поклон.

          Саставили су и најновију Платформу за преговоре, звану – „узми или остави“?! Признање, или ништа?! Ту је и реципроцитет за њихову „браћу која живи у Србији“, с тим што на „Косова“ нема никакве „Републике Српске“. Траже и да им платимо ратну одштету и сву имовину с њима – у сукцесији – поделимо… А онда – врх – да се главна сметња – Резолуција 1244 – укине?! Мора да је све ово из ваше препаметне главе. Вала, Шиптари, ако је и од вас – много је!

          А онда 17.фебруара, кад су шиптарски окупатори ударили у славље такозване независности – сви западњачки амбасадори у почасној ложи, заједно са својим пуленима, славе исламску терористичку државу „Косова“! Пљуште честитке, од председника Америке, преко Француске, до енглеске краљице! Е само кад нам краљица није прекршила традицију! Још није било ни једне српске трагедије – стотинама година у назад – на чијем је сценарију изостављен „њен“ потпис.

          Албански премијер Еди Рама – из свега мозга, на глуве уши Запада – виче: „Косово је део Албаније“! Хвала пријатељу! E, oво је реченица од које се креће – у трајно решење – проблема Срба и Шиптара! Београд и Тирана за столом – а не Београд за столом – са својим КосМетом! Како до трајног решења, писала сам још 2013. године, „Предлог решења српско-албанског сукоба“. Налази се на мом сајту milijanabaletic.com.        

          Али, не да они знају разиграти сценарио – о свему се мислило! И широки круг аналитичара је ту! Плаше, пожурују и поручују – отарасити се КосМета, што пре, јер – српска „будућност“ на Западу – не може да чека.  

          Боже драги – нема тог облика игроказа данас, у који западњаци на челу с Америком нису спаковали своје интересе и заиграли их њиховим жртвама широм Планете. Од државе до државе, извођачи су им разни. Најбоље им заигравање иде преко националне мањине, или верске, а најрадије – то двоје саставе. Тамо где нема овога „материјала“, туку на линији –  власт-опозиција. Ма – све за, „демократију“!

          Представе по њиховоме сценарију, тешко је на земаљској кугли побројати, а још теже да га народ „прочита“ кад му га спакују. Знају „мајстори“ да се народ пре у’вати заглупљивања – добије га „џабе“ – за просвећивање – треба дебело загрејати столицу.

          Венецуела је школски пример њиховога „рукописа“! Са безмало 30 милиона становника и нешто више од 10 пута већом територијом од Србије, нашли су је јади, управо због силне нафте, коју имају више од Русије. А претпоставке су и да гаса има. Е само им још и гас требао! И овако су га угасили.

         Још с почетка прошлог века, чим су намирисали да лежи на огромним количинама нафте, Амери су јој се инсталирали на грбачу. Уселили су им се амерички власници и радници са породицама, наметнули начин живота и, заједно са домаћом политичком елитом, уживали у благодетима нафте, док је сиромашни народ „гланцао“ улице у протестима све до ’98. године када је на власт дошао Уго Чавез – који је, све то национализовао. Од овога им се – црње није могао замерити!

         Али и Америка има своју „нафту у рукаву“ – поклопила их је санкцијама, народ утерала у још веће сиромаштво, а „опозиционаре“ брижно заштитила. Након смрти Чавеза 2013. долази његов следбеник, данашњи легитимно изабрани председник Николас Мадуро, а под теретом блокаде и санкција буја сиромаштво и незадовољство. Након што је Мадуро 11. јануара легитимно преузео други мандат, „опозиција“ је на челу са „својим“ вођом Хуаном Гвајдом, прогласила изборну пљачку, изашла на улице и 23. јануара за председника прогласила Гвајдоа.

         Западњаци су га, наравно, одмах признали…! Моје саучешће – Венецуело! Све док имаш такво богаство – и таквог светског силеџију у комшилуку – тешко да ће ту бити почивала.

          Ми, јес да немамо нафту, али – ем смо се посадили ту где смо, ем се уватили православља –  а тиме и Русије! Не знам шта је горе – ово или нафта! Има и оних који се „снађу“, али – и за то се треба родити. А нама „родило“ – само тако!

  Пенс и Трампови кћерка и зет слушају наступ Меркелове

         Кад их упамтиш на почетку док „аплицирају“ код окупатора – препознати их не можеш кад „успију“ – колико се они добро „снађу“.

          Један од тренутно медијски најактуелнијих на Балкану који се „снашао“ – на рачун свога народа – је Мило Ђукановић! И до сада се знало да се поштени Мило „снашао“, али да се „снашао“ баш толико колико се „снашао“ – док не пуче тиква између њега и званично најјачег бизнисмена у Црној Гори Душка Кнежевића – честит чојек ни замислит није мога’ да може постојати такво – безочно „сналажење“!

         Колико је само пута Мило, тај несрећни народ „обрнуо“ на тржишту – све док им тако није траг заметнуо да – први пут у историји, они више – ни ко су – не знају! И тако удри удри, деценијама – народ све подељенији, сукобљенији, слуђенији, сиромашнији – он све богатији и богатији! Капа доље – мајсторе! Бољега да одради – баш оно што им је и требало – од тебе могли наћ нијесу! Такве печене очи – и ђон од образа – тешко се рађа!

          Боже драги шта све Српкиње родити могу! Има ту таквог „квалитета“, да ови наши историјски проверени „пријатељи“, чак своје омиљене „опозиционаре“ из разних крајева света – нашим „стручњацима“ на обуку шаљу! Чусмо и да се, Америци омиљени „опозиционара“ Гвајдо, пре 10 година, код нас „стручно“ усавршавао. 

          Једино се надати да се Венецуели неће догодити НАТО, као Србији ’99-те! Исти је сценарио! Не сумњам да би се и Гвајдо – као што је и „наш“ Ђинђић – измакао с породицом на сигурно и онда позивао да распале по Венецуели – „док режим не падне“!

          Ово моје надање није тек тако. Нећу овде о данашњој снази Русије и Кине. Радије ћу о „мечки“ у њиховој кући.

         Амери су по многим шавовима пукли, до сукоба актуелног председника Трампа с претходним владарима нагомиланим у „дубокој држави“. Савезници се полако извлаче испод њихове чизме. Турска, друга по снази чланица НАТО – све више игра своју игру. Ангела Меркел је на Минхенској конференцији за безбедност, 16. фебруара бранила одлуку европских земаља да подрже нуклеарни споразум с Ираном, из ког се Америка повукла, на шта је амерички потпредседник Пенс, оптужио Европу да „поново подрива САД“. А на америчко противљење немачко-руском гасоводу Северни ток 2, поручила им је: „Сматрам грешком да се, из политичких разлога, Русија искључи“.

          А која тек све љубав влада у оквиру ЕУропе!

         Велика Британија се о јаду забавила око Брегзита и одлуке – како да оде – а да јој Северна Ирска – не оде – за Републиком Ирском. И Гибралтар – британска колонија на шпанској земљи – сличне је судбине. Орбан – одавно се отргнуо. Шпанија, која је на оптуженичку клупу привела каталонске сепаратисте, није могла 13. фебруара да изгласа буџет, јер – није имала каталонске гласове. И – пала је. Премијер Санчес, расписао је ванредне изборе за 28. април.

         А следећи месец – „расклиматана“ ЕУропа – у којој буја антиЕУропејско расположење, има изборе за свој парламент. Италија јој је ударила контру и није хтела да призна пуч у Венецуели. Неће, каже, да се „меша у унутрашње ствари друге државе“.  

          Е кад су ова „мешања“ у питању – код Италије има још „занимљивости“. Њен вицепремијер и лидер покрета Пет звездица Луиђи Ди Мајо, уместо да се у Паризу слика с глобалистичком узданицом Макроном и Брижитком (оном само његовом) – он се сликава са Жутим прслуцима, по Паризу. Тај „селфи“, у иначе затегнутим односима ове две чланице ЕУ због миграната, био је окидач да обе стране опозову своје амбасадоре.

          А тек председник Европског парламента Антонио Тајани, који је 11. фебруара на Дан сећања страдања својих сународника око Трста рекао: „Живео Трст, живела италијанска Истра, живела италијанска Далмација“! Како ми тек он насекира – поштене и невине – ЕУропејске Хрвате и то – ни два дана након што су „однели победу“ над Звездиним ватерполистима у Сплиту, на које су се натисли моткама и ножевима, и то мучки с леђа, док су ови седели у кафићу, типкали поруке, пили кафу и чекали утакмицу.

          Вала Талијани – нешто сте ми увек били симпатични…         

          И на крају – ево и посластице.

         На овој конференцији у Минхену 16. фебруара, комесар за окупационо ширење ЕУропе Јоханес Хан и главни човек скупа Волфганг Ишингер, на панел су „привели“ Вучића и Тачија, да их јавно суоче. Након што су обојица остала при своме, Хан нам откри радосну вест да ће Европска комисија, за овога мандата, пре мајских избора – саставити предлог како да се решимо КосМета! За „дезерт“ је био задужен Ишингер!

         Правећи Вучићу „зазубице“ – рекао је како су приредили торту Ципрасу и Заеву због споразума око Македоније, али (ту сад иде шаргарепица) – „било би дивно“ да и нама идуће године „умесе“ једну – да је Вучић и Тачи пресеку. Ма, свака ти част – домаћине! Што јес јес – не би ни ваљало да се тај бизнис око предаје КосМета – без торте заврши!   

ИЗВОР: http://fakti.org/srpski-duh/novi-zanr-za-srbe-demonstracija-siptarske-moci-i-americcke-nemoci