НОВИ ФРОНТ У ТУРСКОЈ

Ана Оташевић

Турци излазе на изборе у атмосфери снажних унутрашњих сукоба

 

 

Политичка сцена Турске дуго није била тако уздрмана као уочи парламентарних избора који се одржавају данас (1. 11. 2015. године).

Клима је напета на југоистоку земље, где се чланови револуционарне Радничке партије Курдистана (ПКК) сукобљавају са полицијом, док су у Истанбулу тензије порасле након што је полиција ушла у две опозиционе телевизијске станице. Обезглављена тела двојице сиријских новинара, који су се истакли у борби против Исламске државе, пронађена су у петак на југу Турске.

О тензијама које владају уочи избора сведочи и „покољ“ на опозиционом скупу у Анкари у којем су 10. октобра погинуле 102 особе, што је најсмртоноснији терористички напад у новијој историји Турске.

Председник Реџеп Тајип Ердоган излази на поновљене изборе ослабљен, након што је у јуну изгубио апсолутну већину у парламенту коју је имао од 2002. године. Анкете указују да неће успети да добије већину и да ће његова партија конзервативних исламиста морати да формира владу у коалицији са опозиционим странкама.

Турска плаћа данак потреса на Блиском истоку, који су поново поставили курдско питање у центар политичког живота земље.

Курди у овој земљи чине 15 одсто становништва, али су власти у Анкари дуго одбијале да их признају, видећи у томе опасност по јединство земље, што је довело до оружане побуне под заставом ПКК–а. Дугогодишњи рат је завршен слабљењем ове војно–политичке организације, што је учврстило конзервативну власт у Анкари и дало јој већи маневарски простор. Ердоган је понудио већа права Курдима и започео процес помирења.

Ситуација се, међутим, променила пошто је у Сирији избио грађански рат 2011. године. Курди су се подигли против терористичке организације Исламске државе и против снага председника Башара ел Асада, са циљем да се изборе за аутономију. Како би спречила да до тога дође, Турска је пасивно помагала радикалним исламским формацијама у борби против Курда, пуштајући џихадисте из целог света да несметано прођу кроз њену територију до Сирије.

Турска се као чланица НАТО–а и главни савезник САД у региону укључила у бомбардовање Исламске државе унутар коалиције коју предводе САД, али је оптужена да игра двоструку игру и да се под плаштом борбе против џихадиста заправо обрачунава са Курдима и бомбардује њихове положаје у Сирији.

Како је рат у Сирији узимао маха, Турска је све више била на удару. На њену територију је стигло два милиона избеглица из Сирије, што је продубило нестабилност у земљи.

У страху да се Курди у Турској не дигну на устанак, Ердоган је напустио помирљиву политику и кренуо да бомбардује положаје ПКК–а на граници са Сиријом. Курди су узвратили нападима на војску и полицију. Њихови политички лидери сада траже аутономију унутар Турске, онакву какву су извојевали Курди у Сирији и Ираку, где је дошло до стварања два независна Курдистана.

За Ердогана о томе нема говора, али му развој ситуације не иде на руку. Уколико дође до поделе Сирије, о чему разговарају велике силе, северни део земље би могао да припадне Курдима. То ће охрабрити тежње Курда у Турској за аутономијом и отворити нови фронт у овој земљи.
ИЗВОР: Спутњик