Новац Међународног монетарног фонда, транснационална олигархијска завера и електрична енергија Украјине

  • Дана 3. априла 2017. године ММФ је донео одлуку да «додели» Украјини велики кредит у износу од једне милијарде долара. Четворогодишњи програм подршке Украјини садржи кредитирање ове државе у износу од 17,4 милијарди долара.  Ове, 2017. године Украјина очекује још 4,4 милијарде долара од ММФ. Чак иако су то дугорочни кредити, сви схватају, па и у Кијеву и у Вашингтону и у Бриселу, да влада Украјине овај новац не може да врати
  • Не треба сумњати да Брисел зна да ће посредством описаних и мноштва других сличних схема новац западних пореских обвезника бити пребачен у новчанике малих група источноевропских олигарха. У вези са тим јавља се логично и закономерно питање: да ли су политичари ЕУ и сами учесници личних криминалних схема или на овај начин остварују неке геополитичке циљеве? Или и једно и друго заједно

 

 

 Александар Мељничук, Украјина, политички аналитичар

 

 

Европски парлемент је 6. априла 2017. године вечином гласова одобрио безвизни режим у државе Шенгенске зоне грађанима Украјине.

Известилац Европског парламента по питањима безвизног режима, Марија Габриел, том прилиом је изјавила да је Украјина испунила захтеве ЕУ „и чак премашила очекивања“. „Ми смо још једном добили потврду тог принципа, да било која држава која задовољи критеријуме Европске комисије може да се користи предностима безвизног режима“, рекла је поменута дама.

Молдавији је безвизни режим одобрен у априлу 2014. године. Бриселски чиновници нису штедели на речима хвале влади ове државе назвавши је „обрасцем“ доброг понашања приликом демократских реформи.

Није тајна да Вашингтон и Брисел подстичу молдавске и украјинске владе да воде политику усмерену против Русије. Овде је све јасно – геополитика. Питања изазивају, међутим, олака дељења квалифиакција као што су „успешне демократске реформе“ при оцени влада ове две постсовјетске републике. Свако ко посети Молдавију или Украјину само неколико дана брзо ће схватити да државама управљају олигарси који се ослањају на полицију и медије које, такође, чврсто држе под контролом. У обе државе производња се налази у кризи, а становништно убрзано сиромаши. Истовремено, олигарси профит износe у офшор зоне.

Овај пример одлично илуструје напред речено.

Последњих неколико година Република Молдавија добија електричну енергију преко фирме „Енергокапитал“, која је посредничка структура која се налази на територији непризнате Придњестровске Републике. „Енергокапитал“ контролише Владимир Плахотњук, молдавски олигарх  и лидер Демократске партије Модлавије, а такође у све то је умешан и бивши председник Придњестровља, а сада је једноставно „бизнисмен“ Евгениј Шевчук (као што је познато и карактеристично за Источну Европу, сви олигарси су политичари, а политичари олигарси). Крајем 2016. године у Кишњеву  заклетву је положио нови председник Молдавије Игор Додон, који је победио на изборима. Руководство у придњестровском Тираспољу је такође смењено: уместо Шевчука изабран је Вадим Красноселски.

У исто време на једном од првих сусрета Додона и Красноселског, почетком 2017. године, одлучено је да се одстрани посредник у енергетској сфери, уз наду да ће то омогућити појефтињење струје (или, можда, зато што они лично више не могу да имају користи од постојеће схеме).

Ово је, наравно, сметало интересима Плахотњука. Новом ситуaцијом хтео је да се окористи и украјински олигарх Ринат Ахметов. Резултат свега је транснационална олигархијска завера, чији је циљ пљачка државних буџета обе државе посредством нових схема доставе електричне енергије.

 

 

У Кијеву се фебруара 2017. године, обрео у складу са претходним договорима молдавских и украјинских олигарха, премијер Павел Филип (који је продужена рука Плахотњука) и срео се са својим украјинским колегом, Владимиром Гројсманом, како би договорили посао.

Од 1. априла 2017. године Кишњев мења свог претходног увозника електричне енергије и посао поверава компанији „ДТЭК Трейдинг“, која припада Ринату Ахметову. Истина нова схема није ништа мање проблематична са аспекта закона, а ево и зашто.

Према украјинском законодавству сви произвођачи енергије (данас су то приватници) у обавези су да је продају државном предузећу „Енерготржиште“ („Энергорынок“). Ово се реализује посредством тендера.

Уважавајући основну цену енергије, произведену у термоцентралама, а такође и коришћењем  извозних царина, добијамо следеће:

– «ДТЕК» продаје електричну енергију «Енергоринку» за 1600 гривни (59 долара) за МВт/час.

– «ДТЕК Трејдинг» (експортер) купује електричну енергију код ГП «Енергоринок» за 1100 гривен (41 долар) за МВт/ч и продаје исту у Молдавији по цени од 50,2 долара (1350 гривни, уз уважавање разлика курса).

Лако је израчуанти да је зарада посредника 750 гривни (28 долара) за МВт/ч (1600-1100+1350-1100). У пракси је то и више, ако овде придода ослобађање од царине (20%).

Губитак «Энергоринка» у износу од 500 гривни пребацује се на буџет Украјине, тј. на буџет, који и ако се држи у редовном стању, то је на рачун финансијске подршке западних донатора.

Дана 3. априла 2017. године ММФ је донео одлуку да «додели» Украјини велики кредит у износу од једне милијарде долара. Четворогодишњи програм подршке Украјине садржи кредитирање Украјине у износу од 17,4 милијарди долара.  Ове, 2017. године Украјина очекује још 4,4 милијарде долара од ММФ-а.

Чак иако су то дугорочни кредити, сви схватају, па и у Кијеву и у Вашингтону и у Бриселу, да влада Украјине овај новац не може да врати.

Не треба сумњати да Брисел зна да ће посредством описаних и мноштва других сличних схема новац западних пореских обвезника бити пребачен у новчанике малих група источноевропских олигарха. У вези са тим јавља се логично и закономерно питање: да ли су политичари ЕУ и сами учесници личних криминалних схема или на овај начин остварују неке геополитичке циљеве? Или и једно и друго заједно.

 

Са руског превео: Зоран Милошевић

 

 

ИЗВОР: Центар академске речи