НОВА ПРЕТПОСТАВКА о црним рупама ће вас натерати да се замислите

Да ли моћна гравитација у црним рупама “уврће” ткање време-простора тако да се будућност меша са прошлошћу? Неке нове (“уврнуте”) идеје америчких астрофизичара указују да је можда баш тако.

Замислите холограм. То је раван, дводимензионалан “филм”, али садржи све информације које су потребне да би га наше очи детектовале као тродимензионалну пројекцију.

Тако научници замишљају црне рупе.

Хоризонт догађаја је област у којој димензије које људски мозак препознаје бивају смрвљене, а време постаје развучено. То је један од аспеката црних рупа због ког већина математичких принципа који владају космосом пада у воду.

“Хоризонт догађаја је област у којој све информације о тродимензионалности црне рупе могу да се скупе на дводимензионалну површину – баш као холограм”, каже др Лук Дејвис из Међународног центра за астрономска истраживања у САД.

Недавно спроведена студија објављена у стручном часопису “Journal Physical Review Letters” додатно вам отежава да замислите како црна рупа изгледа.

На хоризонту догађаја црне рупе, ентропија – тежња поретка нашег космоса да се постепено претвара у хаос – достиже своје границе. Ухваћена је између две регије врло моћне гравитације које производе 2Д холограм.

Ту се формира и пројекција прошлости и пројекција будућности. Према тој идеји, хоризонт догађаја могао би да “зна” све о комплетном протоку времена и понаша се у складу с тим.

С једне стране овог холограма ентропија и време се шире и иду напред и то је време онакво какво познајемо. С друге стране, они се контрахују и иду уназад.

“Интересантна последица овог виђења црних рупа била би да космос престаје да се шири и почиње да се скупља”, каже др Дејвис.

“То значи да би се време успоравало, како би космос постајао све мањи и мањи и на крају се урушио у сопствени ‘универзални хоризонт догађаја’”.

То би било холограмски супротно процесу који се одвијао током Великог праска.

“У том тренутку, свемир би почео да се скупља”, каже др Дејвис.

Његов концепт могао би да реши неке парадоксе који су до сада мучили физичаре, а уједно се и добро уклапа у Ајнштајнов закон релативности.

Према теорији релативности, живимо у четвородимензионалном свемиру, у ком су простор и време релативни у односу на ваше кретање кроз те димензије, док сила гравитације савија и простор и време на врло чудне начине. То је теорија која је више пута потврђена у експериментима. Ипак, “падала” је на црним рупама.

Да ли ће концепт холограма хоризонта догађаја са двосмерном ентропијом успети да очува улогу релативности у средишту нашег разумевања физике, тек ће се показати, јер Дејвисова хипотеза мора да буде вишеструко тестирана, да бисмо је прихватили.

 

 

ИЗВОР: Б92