НОВА МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ: Ево шта доноси стварање армије ЕУ

  • „Ако желимо да са мање новца постигнемо више, поступна одбрамбена интеграција је наша најбоља – и једина – опција“, наводи се у документима ЕУ

 

Немачка и Француска желе да унапреде сарадњу земаља Европске уније на плану одбране. У одговарајућем документу говори се о „тешњој заједничкој одбрамбеној политици“.

Захтева има довољно – тражи се, на пример, формирање заједничког (и перманентног) главног штаба војске Европске уније, као и заједничко сателитско извиђање. Тај предлог је заправо разрада стратешког документа који је сачинио труст мозгова Европски центар за политичку стратегију (ЕПСЦ) који ради за Европску комисију.

„Ако желимо да са мање новца постигнемо више“, пише у том документу, „поступна одбрамбена интеграција је наша најбоља – и једина – опција“.

Аутори текста се позивају на председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је у јулу 2014. представио Европском парламенту нове политичке смернице, и том приликом рекао да „ни најјача мека сила није у стању да на дужи рок опстане без минимума интегрисаних, одбрамбених капацитета“.

Јункер је том приликом као следеће кораке најавио „интеграцију војних способности, више синергије у набављају одбрамбених средстава и сталну структурисану сарадњу“.

Јункер је свој предлоге за заједнички одбрамбени систем Европске уније изнео у јеку ескалације сукоба у Источној Украјини, на позадини стварања новог Хладног рата за који је Унија једнодушно окривила Русију. Но, повод за ту идеју који бирачима ЕУ може да звучи кредибилно пружили су пре свега терористички напади у Француској и Немачкој, те референдум о изласку Велике Британије из ЕУ. Непосредно после референдума, председник Европског парламента Мартин Шулц изјавио је да би што пре требало формирати „владу ЕУ“.

У страху од распада те заједнице и тежњи ка концентрисању све већег броја надлежности њених земаља-чланица у Бриселу, то је заправо био предлог да се болест лечи појачањем дозе медикамента који није деловао, што све критичнијој јавности ЕУ није могло да се допадне.

 

КИБЕРНЕТИЧКЕ ПРЕТЊЕ И ХИБРИДНО РАТОВАЊЕ

 

Зато је „затезање“ заједнице у кризи које има највише изгледа на успех пребачено у домен одбране. А поводе за то су пружили терористички напади у Француској и Немачкој и избегличка криза – као најмањи заједнички именитељ у хетерогеном микрокосмосу ЕУ. С друге стране, предстојећи британски излазак из Уније сада се стално тумачи као нестанак главне препреке стварању заједничке армије – она је у предреферендумској кампањи присталица „брегзита“ тумачена као још један фактор потчињавања Лондона диктату Брисела. Неки британски медији су за време кампање писали да су планови о стварају такве армије скривани од британских бирача.

У немачко-француском папиру предлаже се да државе Европске уније појачају сарадњу на плану набавке војне опреме, као и да синхронизују политичке мере финансирања и војног планирања. Тражи се да ЕУ добије јединствени командни штаб за санитет и логистику, а изнета је и идеја о отварању заједничке официрске академије, односно одговарајућих смерова у националним официрским школама. План предвиђа и ширење индустријске сарадње у војном сектору. Он би требало да буде део стратешког папира о будућој спољној и безбедносној политици Европске уније који ће на следећем самиту ове организације представити њена опуномоћеница за те ресоре Федерика Могерини. Она је недавно изјавила да тежиште инвестирања мора бити на војном извиђању и побољшању кибернетичких способности: „ЕУ мора да обезбеди податке, мреже и критичну инфраструктуру европског дигиталног простора“. Додала је и да треба инвестирати у одбрану од кибернетичких напада како би заједница могла боље да се одбрани од „хибридних претњи“.

 

ВОЈСКА ЕУ: ВИЗИЈА…

 

Немачка влада је „од самог почетка активно пратила и подржавала“ развој нове безбедносне стратегије Европске уније, како то пише у недавно објављеној „Белој књизи о безбедносној политици и будућности Бундесвера“. „Нова, глобална стратегија ЕУ на плану спољне и безбедносне политике битно ће допринети јачању ефикасности ЕУ у њеним спољним односима“, наглашава се у Белој књизи. Ту се – у једној, комплексној и разуђеној формулацији – наводи и образложење читавог пројекта које најбоље осветљава његов карактер: „Значај ЕУ за спровођење у дело заједничких европских циљева и интереса ће се повећавати у мери у којој европске земље, па и оне велике, међу њима и Немачка, буду губиле на тежини у односу на агилне државе у другим деловима света.“

Значи ли све ово и одлучујући корак ка формирању армије Европске уније? Најватреније присталице „војне интеграције“ сматрају да је то свакако дугорочни циљ Заједнице. Председавајући Одбору за спољне послове Европског парламента, Елмар Брок (ЦДУ) сматра да до тог циља треба стићи бољом сарадњом у области наоружавања, формирањем главног војног штаба ЕУ, и стварањем „коалиције вољних у складу са перманентном структуралном сарадњом по уговору ЕУ. Из такве групе би дугорочно могла настати армија ЕУ“, рекао је овај политичар за магазин „Велт ам зонтаг“. Он је, додуше, указао и да таква армија данас не би била могућа и да ће бити реалност тек када буду испуњене одговарајуће уставно-правне претпоставке. Другим речима – када буду промењени уговори ЕУ и ресор одбране потпадне бар под координисану или делимичну – ако не већ и под искључиву – надлежност Брисела.

 

… ИЛИ СТВАРНОСТ?

 

С друге стране, већ данас су у току војне мисије Европске уније у Африци, на Балкану и на Блиском истоку. Војници који у њима учествују носе униформе ЕУ. Њихово деловање подржавају Европска агенција за одбрану, Сателитски центар ЕУ и Војни комитет ЕУ (ЕУМЦ) којим заповеда генерал или адмирал који надгледа и војни штаб ЕУ (ЕУМС) у Бриселу. То су војне структуре пар еxелленце; њихово постојање и развој већ сведоче о јакој милитаризацији Европске уније.

Но, у јеку „терористичке опасности“ и изласка Велике Британије из заједнице, те све већих сумњи у њену ефикасност, ЕУ је решила да покаже да је делатна и пре свега потребна својим грађанима. То се дешава паралелно са акцијом „повраћаја кредибилности“ у виду најновије борбе ЕУ против пореских олакшица за највеће светске концерне попут Амазона или Епла. У потрази за темама које што већи број грађана Заједнице види као „заједнички интерес свих“, Брисел сада поручује јавности да озбиљно разматра војна питања. Да је спреман на реформе и одлучан да их спроведе у дело. А јавности остаје да озбиљно размотри и протумачи ту спремност.

 

 

ИЗВОР: newsweek.rs